Čija je „Vila Jelena”

Da su vredne nekretnine društvenih preduzeća mamac u privatizaciji nije ništa novo, a to samo potvrđuje primer preduzeća „Jugoslavijakomerc” zbog čije su „Vile Jelene” koplja ukrstili Miodrag Kostić i braća Karić.

Ovo nekada veliko spoljnotrgovinsko preduzeće, koje je pretendovalo da povrati vlasništvo nad „Vilom Jelenom” u centru Beograda u Ulici kneza Miloša broj 60 od braće Karić, kupila je oktobra 2007. godine Roksanda Kostić, majka Miodraga Kostića, vlasnika MK grupe. „Jugoslavijakomerc” nije se dugo zadržao u posedu gospođe Kostić jer je u aprilu ove godine, samo godinu i po dana od kupovine, uz saglasnost Agencije za privatizaciju, ugovor o prodaji društvenog kapitala ustupljen drugom. Zvanično, to je Aleksandar Obradović, a nezvanično on će za braću Karić nastaviti da na šest godišnjih rata plaća kupoprodajnu cenu preduzeća. Nema druge do da se zaključi da Miodrag Kostić nije uspeo da na sudu dobije vilu i da ju je prepustio Karićima.

Sva je prilika da će Karići tako završiti posao oko ove vile za koju je MUP utvrdio da im je svojevremeno prodata tako što je preduzeće „Jugoslavijakomerc” oštećeno. Kakav je sada status pomenutog sudskog spora?

Borba za ovu beogradsku vilu na dobroj lokaciji počela je još 1998. godine kada je ona jednim sumnjivim poslom rukovodstva „Jugoslavijakomerca” završila u posedu porodice Karić. Naime, njima je tadašnje rukovodstvo prvo prodalo poslovni prostor u Sarajevskoj ulici od broja 25 do 31 da bi oni nedugo potom tražili da, uz doplatu, zamene iste te već kupljene prostorije za „Vilu Jelenu” takođe u vlasništvu „Jugoslavijakomerca” u Ulici kneza Miloša. MUP je zaključio da je „Jugoslavijakomerc” oštećen ovim transakcijama i od tada traje sudska bitka za vilu koju je nastavila i Roksanda Kostić.

Prema proceni Republičke uprave javnih prihoda u opštini Savski venac, u septembru 1999. godine tržišna vrednost vile bila je 46,2 miliona dinara. Zanimljivo je da je, prema proceni iste službe, prilikom zamene prostora imovina u Sarajevskoj ulici procenjena na 20,8 miliona dinara, a godinu dana ranije taj isti prostor je prodat za 3,6 miliona dinara. To je zvanično obrazloženo tvrdnjom da je deo magacinskog prostora pretvoren u poslovni, čime je podignuta vrednost. Pod uslovom da je vrednost objektivno toliko porasla, BK „Telekom” kao novi vlasnik je bio dužan da plati razliku od 25,3 miliona, ali je dogovoreno da plati samo 9,8 miliona dinara, pa je MUP tada zaključio da je „Jugoslavijakomerc” oštećen za 15,5 miliona dinara.

U senci borbe za „Vilu Jelenu” traje agonija zaposlenih i malih akcionara u ovom preduzeću.

Roksanda Kostić kupila je „Jugoslavijakomerc” 1. oktobra 2007. godine na ponovljenoj aukciji po početnih 25 miliona dinara ili za oko 300.000 evra na šest godišnjih rata. Obaveza novog vlasnika je da uloži 2,6 miliona dinara i da u naredne dve godine zadrži delatnost firme, trgovinu odećom i obućom. Roksanda Kostić kupila je time oko 850 kvadrata poslovnog prostora u Sarajevskoj ulici u Beogradu, ali i potraživanje od 190.000 evra na zgradi „Vila Jelena” u Ulici kneza Miloša u Beogradu.

Predsednik Udruženja malih akcionara „Jugoslavijakomerca” Miodrag Jeftić kaže da su novi vlasnici praktično ugasili firmu, nisu nastavili kontinuitet delatnosti, od 31. maja ove godine više nema nijednog zaposlenog, nije investirano u osnovnu delatnost, da je vrednost akcija malih akcionara namerno obezvređena, da je malim akcionarima onemogućeno da imaju svog predstavnika u Upravnom odboru preduzeća pa nemaju pravi uvid u poslovanje firme.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                – Prošle godine pokušali su da poslovne prostorije firme u Sarajevskoj ulici pretvore u hostel. S preduzećem „Zdrava voda” sklopljen je ugovor o adaptaciji prostorija u vrednosti investicija od 2,6 miliona dinara. Hostel su otvorili, ali su ga brzo i zatvorili, verovatno nisu imali saglasnost Agencije za privatizaciju. Nepravilnost je i što je tih 2,6 miliona dinara plaćeno s privatnog računa, a moralo je sa računa novokupljene firme. Pre izvesnog vremena ponovo je pokušana promena delatnosti firme i to ovog puta za biznis s nekretninama. Mi smo se žalili Agenciji za privatizaciju. Da ne kažem da preduzeće ništa ne radi i veštački pravi poslove posredovanja s firmama Miodraga Kostića. Inače, račun firme je u blokadi već pet godina – kaže Jeftić dodajući da su oni spremni da na sudu traže poništaj privatizacije.

U Agenciji za privatizaciju kažu da su kontrolisali ispunjavanje obaveza iz kupoprodajnog ugovora i da je utvrđeno da novi vlasnici nisu ispunili obavezu isplate zarada zaposlenima i nastavak delatnosti preduzeća i da je zbog toga dat naknadni rok da se to ispuni. Taj rok ističe krajem jula. Ostale obaveze, investicije i plaćanje na rate, nisu sporne.

Iako je u ovom preduzeću promenjen vlasnik, predsednik Upravnog odbora je i dalje Jaroslav Stupavski, pomoćnik predsednika MK grupe. U njegovom odgovoru navodi se da su svim radnicima isplaćene zaostale zarade i otpremnine i zaostale zarade za period 1999-2004. godine koje su bile utužene, odnosno utvrđene pravosnažnim i izvršnim presudama i koje su se nalazile u blokadi. U oktobru 2007. godine obaveze društva iznosile su preko dva miliona evra, a pre privatizacije zaposleni su primali platu samo jednom godišnje.

– Što se tiče optužbe da „vlasnik obara cenu akcija”, samo ću navesti da je od 21. maja 2008. godine, prvog dana trgovanja akcijama do danas, indeks Beogradske berze pao za 67 odsto, a cena akcija je pala za 24 odsto, sa 214 na 172 dinara. U međuvremenu se odigrao veštački skok cena, kada je neko za 800 dinara kupio jednu akciju. Agenciji za privatizaciju je 17. juna 2009. godine prosleđeno obaveštenje o ispunjenju ugovornih obaveza sa svim pratećim dokazima, navodi se u saopštenju Jaroslava Stupavskog.

Odgovor od još jedne strane u ovoj priči – braće Karić – „Politika” nije dobila, jer Dragomir Karić nije odgovarao na telefonske pozive.

Jovana Rabrenović