Чија је „Вила Јелена”
Да су вредне некретнине друштвених предузећа мамац у приватизацији није ништа ново, а то само потврђује пример предузећа „Југославијакомерц” због чије су „Виле Јелене” копља укрстили Миодраг Костић и браћа Карић.
Ово некада велико спољнотрговинско предузеће, које је претендовало да поврати власништво над „Вилом Јеленом” у центру Београда у Улици кнеза Милоша број 60 од браће Карић, купила је октобра 2007. године Роксанда Костић, мајка Миодрага Костића, власника МК групе. „Југославијакомерц” није се дуго задржао у поседу госпође Костић јер је у априлу ове године, само годину и по дана од куповине, уз сагласност Агенције за приватизацију, уговор о продаји друштвеног капитала уступљен другом. Званично, то је Александар Обрадовић, а незванично он ће за браћу Карић наставити да на шест годишњих рата плаћа купопродајну цену предузећа. Нема друге до да се закључи да Миодраг Костић није успео да на суду добије вилу и да ју је препустио Карићима.
Сва је прилика да ће Карићи тако завршити посао око ове виле за коју је МУП утврдио да им је својевремено продата тако што је предузеће „Југославијакомерц” оштећено. Какав је сада статус поменутог судског спора?
Борба за ову београдску вилу на доброј локацији почела је још 1998. године када је она једним сумњивим послом руководства „Југославијакомерца” завршила у поседу породице Карић. Наиме, њима је тадашње руководство прво продало пословни простор у Сарајевској улици од броја 25 до 31 да би они недуго потом тражили да, уз доплату, замене исте те већ купљене просторије за „Вилу Јелену” такође у власништву „Југославијакомерца” у Улици кнеза Милоша. МУП је закључио да је „Југославијакомерц” оштећен овим трансакцијама и од тада траје судска битка за вилу коју је наставила и Роксанда Костић.
Према процени Републичке управе јавних прихода у општини Савски венац, у септембру 1999. године тржишна вредност виле била је 46,2 милиона динара. Занимљиво је да је, према процени исте службе, приликом замене простора имовина у Сарајевској улици процењена на 20,8 милиона динара, а годину дана раније тај исти простор је продат за 3,6 милиона динара. То је званично образложено тврдњом да је део магацинског простора претворен у пословни, чиме је подигнута вредност. Под условом да је вредност објективно толико порасла, БК „Телеком” као нови власник је био дужан да плати разлику од 25,3 милиона, али је договорено да плати само 9,8 милиона динара, па је МУП тада закључио да је „Југославијакомерц” оштећен за 15,5 милиона динара.
У сенци борбе за „Вилу Јелену” траје агонија запослених и малих акционара у овом предузећу.
Роксанда Костић купила је „Југославијакомерц” 1. октобра 2007. године на поновљеној аукцији по почетних 25 милиона динара или за око 300.000 евра на шест годишњих рата. Обавеза новог власника је да уложи 2,6 милиона динара и да у наредне две године задржи делатност фирме, трговину одећом и обућом. Роксанда Костић купила је тиме око 850 квадрата пословног простора у Сарајевској улици у Београду, али и потраживање од 190.000 евра на згради „Вила Јелена” у Улици кнеза Милоша у Београду.
Председник Удружења малих акционара „Југославијакомерца” Миодраг Јефтић каже да су нови власници практично угасили фирму, нису наставили континуитет делатности, од 31. маја ове године више нема ниједног запосленог, није инвестирано у основну делатност, да је вредност акција малих акционара намерно обезвређена, да је малим акционарима онемогућено да имају свог представника у Управном одбору предузећа па немају прави увид у пословање фирме. – Прошле године покушали су да пословне просторије фирме у Сарајевској улици претворе у хостел. С предузећем „Здрава вода” склопљен је уговор о адаптацији просторија у вредности инвестиција од 2,6 милиона динара. Хостел су отворили, али су га брзо и затворили, вероватно нису имали сагласност Агенције за приватизацију. Неправилност је и што је тих 2,6 милиона динара плаћено с приватног рачуна, а морало је са рачуна новокупљене фирме. Пре извесног времена поново је покушана промена делатности фирме и то овог пута за бизнис с некретнинама. Ми смо се жалили Агенцији за приватизацију. Да не кажем да предузеће ништа не ради и вештачки прави послове посредовања с фирмама Миодрага Костића. Иначе, рачун фирме је у блокади већ пет година – каже Јефтић додајући да су они спремни да на суду траже поништај приватизације.
У Агенцији за приватизацију кажу да су контролисали испуњавање обавеза из купопродајног уговора и да је утврђено да нови власници нису испунили обавезу исплате зарада запосленима и наставак делатности предузећа и да је због тога дат накнадни рок да се то испуни. Тај рок истиче крајем јула. Остале обавезе, инвестиције и плаћање на рате, нису спорне.
Иако је у овом предузећу промењен власник, председник Управног одбора је и даље Јарослав Ступавски, помоћник председника МК групе. У његовом одговору наводи се да су свим радницима исплаћене заостале зараде и отпремнине и заостале зараде за период 1999-2004. године које су биле утужене, односно утврђене правоснажним и извршним пресудама и које су се налазиле у блокади. У октобру 2007. године обавезе друштва износиле су преко два милиона евра, а пре приватизације запослени су примали плату само једном годишње.
– Што се тиче оптужбе да „власник обара цену акција”, само ћу навести да је од 21. маја 2008. године, првог дана трговања акцијама до данас, индекс Београдске берзе пао за 67 одсто, а цена акција је пала за 24 одсто, са 214 на 172 динара. У међувремену се одиграо вештачки скок цена, када је неко за 800 динара купио једну акцију. Агенцији за приватизацију је 17. јуна 2009. године прослеђено обавештење о испуњењу уговорних обавеза са свим пратећим доказима, наводи се у саопштењу Јарослава Ступавског.
Одговор од још једне стране у овој причи – браће Карић – „Политика” није добила, јер Драгомир Карић није одговарао на телефонске позиве.
Јована Рабреновић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


