Projektno finansiranje podstiče stanogradnju

Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu predložio je Privrednoj komori Beograda da okupi građevinsku privredu i proizvođače građevinskog materijala kako bi se u saradnji sa Skupštinom grada pokrenuo lanac izgradnje u glavnom gradu i tako izgradilo novih 20.000 stanova.

Građevina može na taj način prva da pokrene i ostale sektore privrede, uposli kapacitete, poveća zaposlenost radnika i obezbedi zarade. Direktan uticaj stanogradnje na veću proizvodnju i zapošljavanje u preko 30 industrijskih grana i stalna tražnja stanova razlozi su što su ministar Milutin Mrkonjić i Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda predložili objedinjavanje građevinara za realizaciju projekata nove stanogradnje.

– Do kraja avgusta Privredna komora Beograda organizovaće sastanak celokupne građevinske operative – od proizvođača građevinskog materijala, građevinara, do izvođača završnih radova – na kome će Ministarstvo za infrastrukturu i Komora predložiti da se formira konzorcijum za realizaciju projekta stanogradnje. Projektom stambene izgradnje u Beogradu građevinska privreda, a verujem i Skupština grada, pokazaće i drugim gradovima u Srbiji kako se i u kriznim vremenima može rešavati recesija u ovoj oblasti, i uopšte u privredi – rekao je Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda povodom zahteva ministra za infrastrukturu.

A ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je nešto ranije da bi državaod jeseni ponovo mogla da subvencioniše stambene kredite i stanogradnju. Novim merama bi se stimulisala kupovina novoizgrađenih stanova, a sa bankama bi se pregovaralo da omoguće povoljnije zajmove investitorima za finansiranje projekata koje je sada utihnulo. Obezbedila bi se i povoljna sredstva za investitore da grade jeftine stanove kako bi se povećala tražnja ali uz uslov, kako je objasnio, da cena kvadrata bude niža od one pre krize.

Ideja da se subvencionišu i krediti za investiranje više je nego dobra, smatraju konsultanti najvećih investitora. Neophodno je, kako kažu, da država bankama omogući da se daju zajmovi za takozvano projektno finansiranje, što je sada skoro potpuno zaustavljeno. Iako imaju novca, banke se ne usuđuju da daju kredite, jer procenjuju da je veliki rizik i da tržište neće oživeti za godinu-dve.

Dragiša Lekić, direktor firme za upravljanje investicionim projektima REPS ističe da je najvažnije da se smanji cena kvadrata u izgradnji, što je veći problem od kamate, kako bi se došlo do krova čiji kvadrat košta jeftinije, recimo 1.500-1.700 evra.

– Mnogo je važnije da država obezbedi „čistu” lokaciju investitoru za gradnju, a sa druge strane limitira cenu stana u prodaji – kaže Lekić.

Premda je projektno finansiranje stimulativno za hrabrije ulaganje u stanogradnju, zbog krize i neizvesnosti na tržištu nekretnina, svi se za sada uzdržavaju od takvog načina. Među prednostima projektnog kreditiranja navode se kraći rokovi zidanja, odnosno manje čekanja na useljenje i sigurnost da će zgrada biti dovedena pod krov i da će biti uknjižena. Firmu koja zida objekat banka prati od početka do završetka. Investitori imaju obezbeđen novac za sve faze izgradnje i izvođače radova ne moraju da plaćaju „kvadratima”, odnosno kroz kompenzaciju. Sa druge strane, kupci stanova su zaštićeni od rizika da investitor neće ispuniti obaveze, pa se kvadratni metri prodaju po punoj ceni i u izgradnji. To znači da cena nije niža ako se zajam podigne dok zgrada nije gotova, ali nije ni veća posle završetka. Kreditni uslovi su isti kao i za klijente koji kupuju već izgrađene nekretnine.

Stambeni i poslovni prostor, industrijska postrojenja, šoping-molove, turističke komplekse investitori su do sada podizali uz pomoć banke Inteza, Hipo-Alpe-Adrija banke, Erste banke, Unikredit, Folks banke i Eurobanke EFG.

U Hipo-Alpe-Adrija banci kažu da podržavaju investitore od početka do kraja izgradnje objekata, dajući budućim kupcima nekretnina povoljnije uslove za podizanje kredita. Stanovi mogu da se kupuju i pre uknjižbe. Jedan od najznačajnijih poslova je finansiranje najvećeg stambenog kompleksa na Balkanu – Univerzitetskog naselja u bloku 67.

– Smanjenje tražnje stambenih objekata, te kriza likvidnosti velikog broja preduzeća u Srbiji, utiče i na takvo finansiranje. Ipak, Hipo banka nije obustavila finansiranje, već je kriza dovela do smanjenja broja investitora i do rasta rizika ulaganja i povišenih kriterijuma. Samo projektno finansiranje razlikuje se od klasičnog vida kreditiranja, jer podrazumeva znatno veće učešće banke u praćenju svake faze izgradnje, od dobijanja dozvola i druge projektne dokumentacije do upotrebne dozvole i uknjižbe objekata... Model projektnog finansiranja pruža mnoge pogodnosti za investitore, izvođače radova i za kupce stanova – kažu u toj banci.

B. Dumić