Do Soluna preko Lisabona

Iako je iz Brisela stigla najava da Evropska unija sprema „novi zamajac” za proces pridruživanja zapadnog Balkana, tako što će na jesen potvrditi da ne odustaje od procesa uključivanja ovih zemalja, posmatrači ipak ocenjuju da će teško uslediti neki značajniji podstrek regionu do kraja godine. Kažu, dokle god postoji ekonomska kriza i nerešeno pitanje Lisabonskog ugovora o reformi evroinstitucija neće biti bitnijih pomeranja regiona ka članstvu u Uniji. Eventualno, sledeće godine.

Maja Bobić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, ističe da su oni „fokusirani na unutrašnja pitanja”, a da je aktuelna priča o „novom zamajcu”, verovatno, usledila zbog Islanda, kojem je dato „zeleno svetlo” za pregovore o članstvu, odnosno da EU time nastoji da kod balkanskih država osujeti osećaj da ih gura u stranu.

Već izvesno vreme, ne samo ovde, već i u Evropi, govori se o tome da je regionu neophodan jači vetar u leđa. Lansirana je prvo ideja o organizovanju „Soluna 2”, novog samita ministara EU i zemalja regiona, onda o sazivanju skupa na vrhu, kojem bi prisustvovali i najviši zvaničnici SAD (za šta se naročito zalaže Italija) i, najzad, zamisao da evropsku perspektivu (Albanije, BiH, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Srbije) treba naglasiti posebnom političkom deklaracijom ili zaključcima Saveta ministara.

Kako „Politika” saznaje, Goran Svilanović, nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije, a sada koordinator za ekonomiju i životnu sredinu OEBS-a, u Beču, predstavio je, pre otprilike mesec dana, ideju o novom samitu nemačkom ministarstvu spoljnih poslova. Iz vrlo obaveštenih izvora rečeno nam je da je predlog na konferenciji kojoj su prisustvovali i zamenik ministra spoljnih poslova Nemačke i predstavnici svih stranaka nemačkog parlamenta neslavno prošao. Skeptični glasovi čuli su se upravo iz stranaka koje će verovatno pobediti na tamošnjim izborima. Stoga naš sagovornik zaključuje da je „bolje tražiti da EU ispuni ona obećanja koja je dala pre šest godina nego tražiti više, pa izgubiti i ono što trenutno imamo”.

(/slika2)„Ako Lisabon prođe, mogućno je da će se tada stvoriti atmosfera u kojoj može da se zatraži još nešto”, kaže naš izvor, uveren da do kraja godine ne bi trebalo ponovo postavljati ovu temu.

Najbolje bi bilo da se prvo sazove regionalni samit, da se prvo zemlje Balkana dogovore o inicijativama prema EU, smatra naš sagovornik, ali i Bobićeva. Ona podseća i da na prvom solunskom samitu, pre šest godina, nije bilo reči samo o perspektivi Balkana, već da su tada otvoreni i neki programi EU (za socijalnu politiku, konkurentnost, kulturu), dotad dostupni samo članicama.

Ekonomista Goran Nikolić, iz Instituta za evropske studije, naglašava da EU, do 2013, nema instrumenata za povećanje finansijske pomoći, jer je kod njih u budžetu sve programski određeno. „Zato je, kaže, EU lobirala da mi dobijemo pomoć od MMF-a, zato je EU preusmerila onih sto miliona evra pomoći iz IPA ( Program pomoći za potencijalne kandidate EU)”, navodi on.

Imajući u vidu da se već sada razmišlja o budžetu od 2014. godine, region bi, kaže Bobićeva, mogao da traži veću finansijsku pomoć barem za sledeće razdoblje.

(/slika3)I sam svestan da „tekuća godina za ’Solun 2‘ ne dolazi u obzir”, ali da se „2010. godina čini sasvim pogodna”, izraziti zagovornik novog sastanka na vrhu (jer je došlo do zastoja u približavanju), Jovan Teokarević, profesor FPN-a, rekao je, na nedavnoj konferenciji „Vizija evropske Srbije”, da bi trebalo postići nekoliko ciljeva. Između ostalog, učvrstiti evropsku perspektivu zapadnog Balkana u novim uslovima. Zatim, osmisliti novi mehanizam koji bi još tešnje povezao postignute rezultate u reformama sa vidljivim napretkom u evropskoj integraciji (kao što je ukidanje viza). A, postojeće evropsko partnerstvo moglo bi se osnažiti većim nivoom međusobnih obaveza, što bi uključivalo ne samo davanje statusa kandidata svim državama, već i otpočinjanje pregovora o pristupanju EU.

U eventualnim pripremama za takav sastanak bilo bi i simbolike. Upravo ove godine navršava se decenija angažmana EU na Balkanu. Godine 1999. predloženo je usvajanje dugoročne politike Unije prema ovom prostoru, pod nazivom Proces stabilizacije i pridruživanja. Potom je na sastanku u Santa Mariji da Feiri, u Portugaliji, juna 2000. godine, istaknuto da su sve države uključene u PSP potencijalni kandidati za članstvo. Novembra iste godine, na zagrebačkom sastanku, na kojem su se okupili predsednici članica EU i država regiona, potvrđeno je da je PSP put koji vodi prema članstvu. Najzad, U junu 2003. godine, održan je čuveni sastanak u Solunu, na kojem je iskazana snažna dobrodošlica Balkanu. Tada je rečeno da države imaju realnu perspektivu za članstvo, kao i da će mapa Evrope biti celovita tek kada u EU uđu i zemlje ovog regiona. Pored povećanja finansijske pomoći, dogovoreno je i da Solun predstavlja početak redovnog političkog dijaloga na nivou šefova država i vlada EU i država ovog regiona.

Od tada, nije ponovljen samit na vrhu.

Biljana Čpajak