Između stvarnosti i srca

U Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda u toku je izložba „Između stvarnosti i srca” Ivane Popov na kojoj su premijerno izloženi autorkini radovi nastali u periodu 2008-2009, tokom njenog boravka na master studijama na South Illinois University u Karbondalu (SAD). Ivana Popov diplomirala je i magistrirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Anđelke Bojović. Dobitnica je nagrade „Miloš Bajić” za osobenu kreativnu inovaciju (1997), kao i nagrade 39. oktobarskog salona (1998). Na aktuelnoj izložbi u KCB, ovaj put, nisu izložena njena slikarska platna već tri video rada, jedna fotografija, print i skulptura.

– U jednom periodu svog razvoja zanimali su me kolaži sa motivima iz istočnih kultura, a persijski ćilimi i japanska kimona bili su kao savršenstvo koje je pre stvorila božanska ruka nego sam čovek. Pošto sam studirala u doba najcrnjeg i najsivljeg Beograda, a stvarnost koja nas je okruživala bila razarajuća, nisam želela da takvu atmosferu reflektujem i na svoj rad. Oduvek me je, inače, užasavalo kad se za umetnike iz istočne Evrope odmah pretpostavlja da moraju da kukaju, budu nesrećni i gube dostojanstvenost. Zato sam negovala svoj lični pristup, a moj odgovor na sve to što se dešavalo bila je težnja ka lepom. Japan me samim tim privukao, što kroz istoriju umetnosti što kroz moj lični odnos negovan od malih nogu. Postao je neka vrsta estetike uz koju sam odrasla – kaže Ivana Popov.

Kako se vremenom „ulje ispostavilo kao preteško”, stari materijali (boja) morali su biti zamenjeni novima. Slobodno vreme, provedeno u gledanju filmova, rezultiralo je korišćenjem pokretnih slika i filmskih narativa u autorkinim video radovima, što se sve može pogledati na izložbi u KCB do 16. avgusta.

– Kadrove iz različitih scena kombinovala sam u video radove poput kolaža, a autore iz sveta filma (Jimou, Tarkovski, Kjarostami), birala sam po karakterističnoj estetici, emotivnosti, i previranju koje se dešava u njihovim junacima. Shodno tome, smatram da je naziv izložbe „Između stvarnosti i srca”, kao pozajmljeni citat od japanskog pisca Harukija Murakamija, najbliži utisku koji posetilac ima kada uđe na ovu izložbu, jer radovi oslikavaju stanje čoveka kada se oseća „izmeštenim”.

Govoreći nam o svom prekookeanskom iskustvu, Ivana Popov primećuje kako su inostrane kolege dobro potkovane teorijom, nove knjige lako nabavljaju i prate, ali se usuđuju da slobodno preuzimaju tuđe radove (tzv. „kopi pejst”), te, kako naglašava, lični pristup i lična poetika gotovo da ne dolaze do izražaja. – Tako imate klonove mladih ljudi koji rade trendovske stvari i kada kritičari žele da nekoga negde svrstaju zapravo ga određuju u odnosu na to koliko liči na već etabliranog autora.

Ivana Popov sebi je zadala nešto veće ambicije. O neminovnom uticaju i sudaru kultura kaže nam:

– Naša estetika povezana je sa svime što se dešavalo u našoj istoriji koja nimalo nije laka i ponekad čak umetnika guši. Dok sam našu kulturu doživljavala kao tešku, kitnjastu i baroknu, u američkoj je sve bilo previše lako i pokretno. Pošto svaki kontinent nosi svoja pravila, svaki iskorak iz sredine menja i naš rad. Škola koju pohađam, ali na kojoj sam i predavač, neguje spartanski pristup, gde vas kolege sa klase, dok komentarišu vaš rad, više kritikuju nego što vas hvale. Na određeni način tako vam ulivaju sigurnost, jer morate da budete spremni za ono što vas čeka napolju, kada vaš rad mora da ima opravdanje – kaže Ivana Popov i za kraj objašnjava kako se američke tvorevine reflektuju na umetničke stilove:

– Pošto mi je bila fascinantna ogromna količina đubreta koje Amerikanci zakopavaju pod zemlju, primetila sam da i u načinu njihovog rada postoji takva estetika – rad sa materijalima nalik đubretu što, opet, ima veze sa reciklažom i akumulacijom materijala. Utisak koji imate kad vidite beskućnika na ulici isti je utisku dok gledate neki rad u galeriji. Klasičan pristup koji mi negujemo, i u kojem je sve precizno i ispeglano, više nije zastupljen. Svuda vlada jedna vrsta slobode. Oseća se lakoća, a ta lakoća zapravo jeste lakoća življenja.

M. Sretenović