Kad šajkače „zamirišu”

Nismo tu da mazimo i šapućemo u uho, imaju običaj da kažu članovi hrvatskog sastava „Let 3”. I zato za ovaj riječki bend, koji je nastao 1987. godine, nije greška reći da je svoju muziku oduvek koristio za neki „viši cilj”. Malo je reći da su oduvek šokirali javnost, jer njihov, kako kažu, originalan pristup muzici podrazumeva počesto i provokativan, vulgaran i opscen imidž. Zbog svojih kontroverznih nastupa pre tri godine pretrpeli su i sudsku kaznu, a bilo da je u pitanju koncert ili album sastava „Let 3” deo javnosti će uvek biti zgrožen. No, ovaj šestočlani bend za to ne haje, uostalom, i žele da izazovu „haos”. Odličan primer za to bila je i emisija „Nedeljom u 2”, čiji je autor zbog njihovog „neprimerenog ponašanja” prekinuo emisiju.

Posle aprilskog koncerta, beogradska publika će ponovo biti u prilici da ih vidi i čuje uživo, jer će svirati na „Bir festu” u subotu, 15. avgusta. U intervjuu za „Politiku”, članovi grupe „Let 3” kažu nam da ih „veseli činjenica da ljudi od njih uvek očekuju iznenađenja” i dodaju:

– Mislimo da je malo ovakvih kao što smo mi koje publika sa veseljem prima. Ljudi to vole, a Srbi nisu ništa drugačiji, naprotiv.

Da li ste sa namerom želeli da urušite ugled novinara Aleksandra Stankovića kada ste krajem 2008. godine gostovali u emisiji „Nedeljom u 2” i da li su vam od tog „incidenta” zatvorena vrata HRT-a?

Satanković, kako smo ga prozvali nakon emisije, hteo je da bude deo senzacije, hteo je božji blagoslov onako kako ga „Let 3” isporučuje. Dobio je što je tražio, božji blagoslov je često pakt sa đavolom, pa eto mu sad. HRT nas treba više nego što je nama potreban HRT, i ne brine nas kako im je post festum.

A zašto je žanr koji vi svirate nazvan „psihodelic trash”? Koliko tu ima simbolike?

To je samo jedan od mogućih naziva. Nama se sviđa, iako verovatno ne može precizno da označi sve umetničke postupke kojima se bavimo. „Trash” bismo mogli da prevedemo kao nered, urnebes, zbrku, kao zbrku niskih formi, što je nama svakako blisko. A i „psihodelic” nam je blisko. Iako označava i određeno istorijsko razdoblje u popularnoj muzici, za nas je više termin koji definiše našu poziciju „izvan” – izvan muzičkog i društvenog mejnstrima i dominantnih stereotipa, mitova, emocija...

Šta je bio cilj albuma „Nečuveno”, na kome nije bilo apsolutno ničega, čak ni tišine? Da li je to vaše „remek-delo”?

Teško bismo mogli da kažemo da „Nečuveno” smatramo svojim remek-delom, ali samo zato što svoj rad ne gledamo u tim kategorijama. No, imali smo nameru da postavimo jasan umetnički stav, poznajući avangardne iskaze kroz istoriju, na primer Marsela Dišana ili Džona Kejdža. I isto tako želeli smo da taj naš iskaz odražava sve tehnološke promene, odnosno tehnološki trenutak u kome je delo nastalo. Od tada je „Nečuveno” postao pojam o kojem se raspravlja, nekakav međaš. Sa razlogom.

Tragate za novim značenjima i emocijama…?

Često se bavimo opsesijama „raje”, zato što nas zanimaju kolektivne emocije, ostrašćenost, mitovi i stereotipi, mržnja i ljubav masa. Za to nam treba dubok, prostran bazen za plivanje, a toga ima samo kod „raje”. Time ponekad iritiramo intelektualce, kulturnjake. Kako se bavimo i prizemnim, prljavim, bezobraznim, nekima od njih se čini da smo i mi takvi, u čemu ima puno istine. Vulgarno i animalno nama je uzbudljivo, a to i nije uvek povezano samo sa primitivcima. Jer vulgarno i sakralno slatko se susreću.

Da li su kontroverze u hrvatskoj i srpskoj javnosti nakon objavljivanja poslednjeg albuma „Bombardiranje Srbije i Čačka” pomogle ili odmogle grupi „Let 3”?

Prostor u kojem živimo i radimo, a to su različite države eks-Jugoslavije, osećamo u nekoj njegovoj međusobnoj sličnosti. Ovde je jači miris znoja, ljubavi, mržnje, opsesije, frustracije. Naša ambicija bila je da što više tog zajedničkog mirisa nahvatamo šajkačama pre nego što ga vetrovi raznesu po Evropi. Album „Bombardiranje Srbije i Čačka” u idejnom i duhovnom smislu obeležava noviju fazu našeg delovanja – ne radi se više samo o hvatanju tog mirisa šajkačama, nego smo se aktivno uključili u produkciju svih vrsta jakih lokalnih emocija. Kako se ovde komunicira šamarima, tako ni „Let 3” ne može na duše ljudi da legne kao tiha rosa. U tom smislu je album „BSČ” pomogao – svima je sve postalo jasnije.

Na početku novog milenijuma izvršili ste kolektivno samoubistvo, i ponovo se rodili. Šta vam je doneo novi život?

E, j… li ga, na to nikada nismo pomislili….

Od izdavanja poslednjeg studijskog albuma prošlo je gotovo tri godine. Da li je vreme za novi album?

U svaki naš album, svaku novu scensku prezentaciju koja ga prati, u svaki omot, u svaki detalj muzike, tekstova i ideja koje odašiljemo uloženo je jako mnogo rada i ideja. Zato to kod nas dugo traje, ciklusi nikada nisu kraći od četiri godine.

Osim toga, „Let 3” se ne bavi samo albumima i koncertima, nego i različitim drugim artefaktima, inicijativama, akcijama koje su nam jednako bitne kao i albumi. Evo, nedavno smo inicirali zabranu rada Katoličke crkve u Sloveniji.

Sastav „Let 3” postoji više od dve decenije. Je l’ to podvig?

S obzirom na to kakvi smo i čime se bavimo, na neki način zaista jeste. Naša ambicija je da na videlo javnosti iznosimo i skrivene delove sebe, ideje, misli, emocije koje ponekad delimo sa svojom socijalnom grupom, sa svojom ili sa više nacija, sa besnim i sa mirnim ljudima. Nadamo se da će nas pamtiti i po našim delima.