Кад шајкаче „замиришу”

Нисмо ту да мазимо и шапућемо у ухо, имају обичај да кажу чланови хрватског састава „Лет 3”. И зато за овај ријечки бенд, који је настао 1987. године, није грешка рећи да је своју музику одувек користио за неки „виши циљ”. Мало је рећи да су одувек шокирали јавност, јер њихов, како кажу, оригиналан приступ музици подразумева почесто и провокативан, вулгаран и опсцен имиџ. Због својих контроверзних наступа пре три године претрпели су и судску казну, а било да је у питању концерт или албум састава „Лет 3” део јавности ће увек бити згрожен. Но, овај шесточлани бенд за то не хаје, уосталом, и желе да изазову „хаос”. Одличан пример за то била је и емисија „Недељом у 2”, чији је аутор због њиховог „непримереног понашања” прекинуо емисију.

После априлског концерта, београдска публика ће поново бити у прилици да их види и чује уживо, јер ће свирати на „Бир фесту” у суботу, 15. августа. У интервјуу за „Политику”, чланови групе „Лет 3” кажу нам да их „весели чињеница да људи од њих увек очекују изненађења” и додају:

– Мислимо да је мало оваквих као што смо ми које публика са весељем прима. Људи то воле, а Срби нису ништа другачији, напротив.

Да ли сте са намером желели да урушите углед новинара Александра Станковића када сте крајем 2008. године гостовали у емисији „Недељом у 2” и да ли су вам од тог „инцидента” затворена врата ХРТ-а?

Сатанковић, како смо га прозвали након емисије, хтео је да буде део сензације, хтео је божји благослов онако како га „Лет 3” испоручује. Добио је што је тражио, божји благослов је често пакт са ђаволом, па ето му сад. ХРТ нас треба више него што је нама потребан ХРТ, и не брине нас како им је пост фестум.

А зашто је жанр који ви свирате назван „psihodelic trash”? Колико ту има симболике?

То је само један од могућих назива. Нама се свиђа, иако вероватно не може прецизно да означи све уметничке поступке којима се бавимо. „Trash” бисмо могли да преведемо као неред, урнебес, збрку, као збрку ниских форми, што је нама свакако блиско. А и „psihodelic” нам је блиско. Иако означава и одређено историјско раздобље у популарној музици, за нас је више термин који дефинише нашу позицију „изван” – изван музичког и друштвеног мејнстрима и доминантних стереотипа, митова, емоција...

Шта је био циљ албума „Нечувено”, на коме није било апсолутно ничега, чак ни тишине? Да ли је то ваше „ремек-дело”?

Тешко бисмо могли да кажемо да „Нечувено” сматрамо својим ремек-делом, али само зато што свој рад не гледамо у тим категоријама. Но, имали смо намеру да поставимо јасан уметнички став, познајући авангардне исказе кроз историју, на пример Марсела Дишана или Џона Кејџа. И исто тако желели смо да тај наш исказ одражава све технолошке промене, односно технолошки тренутак у коме је дело настало. Од тада је „Нечувено” постао појам о којем се расправља, некакав међаш. Са разлогом.

Трагате за новим значењима и емоцијама…?

Често се бавимо опсесијама „раје”, зато што нас занимају колективне емоције, острашћеност, митови и стереотипи, мржња и љубав маса. За то нам треба дубок, простран базен за пливање, а тога има само код „раје”. Тиме понекад иритирамо интелектуалце, културњаке. Како се бавимо и приземним, прљавим, безобразним, некима од њих се чини да смо и ми такви, у чему има пуно истине. Вулгарно и анимално нама је узбудљиво, а то и није увек повезано само са примитивцима. Јер вулгарно и сакрално слатко се сусрећу.

Да ли су контроверзе у хрватској и српској јавности након објављивања последњег албума „Бомбардирање Србије и Чачка” помогле или одмогле групи „Лет 3”?

Простор у којем живимо и радимо, а то су различите државе екс-Југославије, осећамо у некој његовој међусобној сличности. Овде је јачи мирис зноја, љубави, мржње, опсесије, фрустрације. Наша амбиција била је да што више тог заједничког мириса нахватамо шајкачама пре него што га ветрови разнесу по Европи. Албум „Бомбардирање Србије и Чачка” у идејном и духовном смислу обележава новију фазу нашег деловања – не ради се више само о хватању тог мириса шајкачама, него смо се активно укључили у продукцију свих врста јаких локалних емоција. Како се овде комуницира шамарима, тако ни „Лет 3” не може на душе људи да легне као тиха роса. У том смислу је албум „БСЧ” помогао – свима је све постало јасније.

На почетку новог миленијума извршили сте колективно самоубиство, и поново се родили. Шта вам је донео нови живот?

Е, ј… ли га, на то никада нисмо помислили….

Од издавања последњег студијског албума прошло је готово три године. Да ли је време за нови албум?

У сваки наш албум, сваку нову сценску презентацију која га прати, у сваки омот, у сваки детаљ музике, текстова и идеја које одашиљемо уложено је јако много рада и идеја. Зато то код нас дуго траје, циклуси никада нису краћи од четири године.

Осим тога, „Лет 3” се не бави само албумима и концертима, него и различитим другим артефактима, иницијативама, акцијама које су нам једнако битне као и албуми. Ево, недавно смо иницирали забрану рада Католичке цркве у Словенији.

Састав „Лет 3” постоји више од две деценије. Је л’ то подвиг?

С обзиром на то какви смо и чиме се бавимо, на неки начин заиста јесте. Наша амбиција је да на видело јавности износимо и скривене делове себе, идеје, мисли, емоције које понекад делимо са својом социјалном групом, са својом или са више нација, са бесним и са мирним људима. Надамо се да ће нас памтити и по нашим делима.