Zapad u senci solarnih ambicija Azije

Očekuje se da će glavne uloge na samitu o klimatskim promenama koji se održava u decembru u Kopenhagenu imati Kina i Indija. Naime, ukupno prvi i četvrti zagađivači Zemljine atmosfere zauzeli su tvrd stav, zahtevajući „pravo na razvoj” i adekvatnu „pomoć” od razvijenih industrijskih država, koje su u prošlosti najviše doprinele globalnom zagrevanju. Kao adut u pregovorima, dve zemlje predstaviće planove da do kraja naredne decenije postanu vodeći proizvođači čiste, solarne energije.

Polovinom juna Kina je najavila da će do 2020. godine izgraditi solarne elektrane ukupne snage 20 gigavata, čime bi udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji bio povećan na jednu petinu. Treća svetska ekonomija u ovom trenutku izrađuje polovinu svih solarnih ploča, dok se po proizvodnji energije od vetra nalazi na četvrtom mestu.

Ugalj i dalje predstavlja glavnu sirovinu za proizvodnju električne energije u Kini, pa se povećanje udela „zelene energije” prihvata uz nadu da će Peking pristati na obavezno smanjenje emisije štetnih gasova pre 2020. godine.

Poređenja radi, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države trošiće oko 25 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2025. godine, što ih ne stavlja ispred azijskih konkurenata. Države članice EU još se nisu složile oko postizanja ciljeva, dok planovi predsednika SAD Baraka Obame nailaze na nerazumevanje u Kongresu.

Indija je nagovestila spremnost da postane odgovoran „igrač” u međunarodnoj areni, kada je ove nedelje premijer Manmohan Sing odobrio „Nacionalnu solarnu misiju”. Program vredan skoro 20 milijardi američkih dolara trebalo bi da pomogne da se na potkontinentu razviju solarno-energetski kapaciteti od 20 gigavata do 2020, 100 gigavata do 2030. i 200 gigavata do 2050. godine, piše londonski „Tajms”.

Najava iz Nju Delhija zaista predstavlja svojevrsnu kandidaturu Indije da postane „solarna supersila”. Prema predviđanjima Međunarodne agencije za energiju, do 2020. godine solarne ploče i elektrane u svetu trebalo bi da povećaju proizvodnju sa današnjih 14 na 27 gigavata. Ukoliko indijski plan bude ostvaren, ova država će proizvoditi do 75 odsto solarne energije u svetu.

Dodavanjem novih solarnih elektrana bila bi poboljšana energetska bezbednost države, čiji je najvažniji energent takođe ugalj, najprljavije od svih fosilnih goriva. Sa druge strane, 70 odsto sirove nafte i prirodnog gasa dolazi iz uvoza, a 400 miliona ljudi u Indiji suočeno je sa svakodnevnim nestašicama električne energije.

Ambiciozni projekat se, tako, posmatra kao velika razvojna prilika, a elektroenergetski potencijali su daleko veći od sadašnjih 150 gigavata instalirane snage. Zahvaljujući povoljnoj klimi i skoro 300 sunčanih dana godišnje, Indija bi mogla iz solarnih izvora višestruko da zadovolji potrebu za električnom strujom, čiji je nedostatak prošle godine iznosio 9,5 procenata, navodi Ministarstvo energetike.

Glavni problem za masovniju upotrebu solarne i solarno-termalne energije (koju je moguće skladištiti) u Indiji jeste cena – skuplja je i do pet puta od one dobijene u termoelektranama. Pored subvencija domaćim kompanijama, deo rešenja moglo bi biti i privlačenje stranih investicija uz poreske olakšice. Pominje se i uvođenje ekološkog poreza na „prljavu” energiju.

Sa druge strane, Indija je krajem juna pozvala razvijene države da pomognu nerazvijenim sa 200 milijardi dolara godišnje, u cilju smanjenja emisija ugljen-dioksida i ugradnje čistih tehnologija. U suprotnom, Indija neće moći da smanji količinu štetnih emisija do 2020, upozorio je ministar ekologije Džairam Rameš.

Dok Kina i Indija traže pravo na razvoj i podsećaju Zapad na „istorijski dug” prema čovečanstvu, njima se sa druge strane zamera zbog tvrdog stava i nespremnosti na kompromis. U decembru će biti jasno da li je „solarno otvaranje“ sa istoka samo pregovaračka taktika ili istinska revolucija u energetici, koja bi istovremeno mogla da uspori zagrevanje planete i omogući ekonomski razvoj.