Запад у сенци соларних амбиција Азије

Очекује се да ће главне улоге на самиту о климатским променама који се одржава у децембру у Копенхагену имати Кина и Индија. Наиме, укупно први и четврти загађивачи Земљине атмосфере заузели су тврд став, захтевајући „право на развој” и адекватну „помоћ” од развијених индустријских држава, које су у прошлости највише допринеле глобалном загревању. Као адут у преговорима, две земље представиће планове да до краја наредне деценије постану водећи произвођачи чисте, соларне енергије.

Половином јуна Кина је најавила да ће до 2020. године изградити соларне електране укупне снаге 20 гигавата, чиме би удео обновљивих извора енергије у укупној потрошњи био повећан на једну петину. Трећа светска економија у овом тренутку израђује половину свих соларних плоча, док се по производњи енергије од ветра налази на четвртом месту.

Угаљ и даље представља главну сировину за производњу електричне енергије у Кини, па се повећање удела „зелене енергије” прихвата уз наду да ће Пекинг пристати на обавезно смањење емисије штетних гасова пре 2020. године.

Поређења ради, Европска унија и Сједињене Америчке Државе трошиће око 25 одсто енергије из обновљивих извора до 2025. године, што их не ставља испред азијских конкурената. Државе чланице ЕУ још се нису сложиле око постизања циљева, док планови председника САД Барака Обаме наилазе на неразумевање у Конгресу.

Индија је наговестила спремност да постане одговоран „играч” у међународној арени, када је ове недеље премијер Манмохан Синг одобрио „Националну соларну мисију”. Програм вредан скоро 20 милијарди америчких долара требало би да помогне да се на потконтиненту развију соларно-енергетски капацитети од 20 гигавата до 2020, 100 гигавата до 2030. и 200 гигавата до 2050. године, пише лондонски „Тајмс”.

Најава из Њу Делхија заиста представља својеврсну кандидатуру Индије да постане „соларна суперсила”. Према предвиђањима Међународне агенције за енергију, до 2020. године соларне плоче и електране у свету требало би да повећају производњу са данашњих 14 на 27 гигавата. Уколико индијски план буде остварен, ова држава ће производити до 75 одсто соларне енергије у свету.

Додавањем нових соларних електрана била би побољшана енергетска безбедност државе, чији је најважнији енергент такође угаљ, најпрљавије од свих фосилних горива. Са друге стране, 70 одсто сирове нафте и природног гаса долази из увоза, а 400 милиона људи у Индији суочено је са свакодневним несташицама електричне енергије.

Амбициозни пројекат се, тако, посматра као велика развојна прилика, а електроенергетски потенцијали су далеко већи од садашњих 150 гигавата инсталиране снаге. Захваљујући повољној клими и скоро 300 сунчаних дана годишње, Индија би могла из соларних извора вишеструко да задовољи потребу за електричном струјом, чији је недостатак прошле године износио 9,5 процената, наводи Министарство енергетике.

Главни проблем за масовнију употребу соларне и соларно-термалне енергије (коју је могуће складиштити) у Индији јесте цена – скупља је и до пет пута од оне добијене у термоелектранама. Поред субвенција домаћим компанијама, део решења могло би бити и привлачење страних инвестиција уз пореске олакшице. Помиње се и увођење еколошког пореза на „прљаву” енергију.

Са друге стране, Индија је крајем јуна позвала развијене државе да помогну неразвијеним са 200 милијарди долара годишње, у циљу смањења емисија угљен-диоксида и уградње чистих технологија. У супротном, Индија неће моћи да смањи количину штетних емисија до 2020, упозорио је министар екологије Џаирам Рамеш.

Док Кина и Индија траже право на развој и подсећају Запад на „историјски дуг” према човечанству, њима се са друге стране замера због тврдог става и неспремности на компромис. У децембру ће бити јасно да ли је „соларно отварање“ са истока само преговарачка тактика или истинска револуција у енергетици, која би истовремено могла да успори загревање планете и омогући економски развој.