Pesnik ne daje alibi

Reagovanja na tekst „Srpski fenomen” objavljen 6. avgusta

„Jovan Dučić je govorio da su Hrvati najhrabriji narod na svetu, ’ne zato što se ničega ne boje, nego zato što se ničega ne stide’”...

Ovom rečenicom počinje tekst pod naslovom „Srpski fenomen“ koji je objavljen u „Politici“ 6. avgusta 2009. godine u rubrici „Pogledi“. U njemu se, povodom 14. godišnjice vojne akcije „Oluja“ i proslave hrvatskog državnog praznika „Dana pobede i domovinske zahvalnosti“, otvoreno zagovara mržnja prema hrvatskom narodu.

Pozivanje na Dučića ne može da posluži kao „alibi“. Mnogo veći pesnici od Dučića su rekli mnogo gore stvari o raznim narodima, Jevrejima, na primer. To ne koristi ili, preciznije rečeno, ne zloupotrebljava niko ko drži do sistema vrednosti u kojem su zagovaranje i podsticanje nacionalne, rasne i verske mržnje sankcionisani kao nemoralna i krivična dela.

Zaklanjanje iza pseudoalibija tipa „to je on rekao“ takođe je izgovor koji ne može da amnestira urednika. Jer, urednik je taj koji odlučuje, i odgovoran je – u skladu sa zakonom i medijskim moralnim kodeksom – da li će da objavi ili neće sve ono što mu neko ponudi.

Zločini koji su počinjeni tokom operacije „Oluja“ i drugih vojnih operacija na tlu Hrvatske nad nedužnim srpskim civilima takođe ne mogu da posluže kao „alibi“ ni autoru teksta „Srpski fenomen“, a ni uredniku koji je taj tekst pustio. Hrvati se, an blok, ne mogu označiti kao narod koji se „ničega ne stidi“, a to će reći – kao nemoralan. Isto važi i za druge narode.

Za nedela koja su tokom „Oluje“ i drugih vojnih operacija na tlu Hrvatske zavila u crno nedužno srpsko stanovništvo danas pred Haškim tribunalom odgovaraju trojica hrvatskih generala. Pristojan svet ih se u Hrvatskoj stidi. A takvih nije malo. Naprotiv. Isto važi i u Srbiji kada se pomenu „junaci“ razaranja Vukovara, Dubrovnika, genocida počinjenog u Srebrenici...

Jan Briza, novinar iz Novog Sada