VESNA KOSTIĆ

Mada je fudbalska reprezentacija Srbije sa novom himnom i u novim dresovima u kvalifikacijama za naredno evropsko prvenstvo startovala relativno uspešno (uspela je čak da pobedi Azerbejdžan, a uspeh je i nerešeno sa Poljacima u gostima), ipak mislim da se srpski fudbal nalazi u katastrofalnoj situaciji.

Crveni, plavi ili beli nacionalni dresovi ne mogu to da izmene. A ako ćemo baš o dresovima, dopala mi se ideja mog druga Branka Milanovića da treba da budu sa poprečnim prugama u bojama srpske zastave. Ali koga briga šta misli Branko, inače jedan od najpoznatijih ekonomista poteklih sa ovih prostora. I nije Branko bitan, iako o fudbalu zna mnogo više od mnogih ovdašnjih "stručnjaka". Suština je u tome da se fudbalom – a sad i košarkom – ovde bave priučene i nabeđene veličine (čast izuzecima). Neki od njih bili su uspešni, a neki osrednji sportisti, dobar deo su manje ili više uspešni političari, dok posebnu grupu čine vešti mešetari poznatiji pod nazivom "biznismeni". Svima im je, međutim, zajednička želja za ličnom promocijom i ličnim bogaćenjem. Sve to u što kraćem roku. O tim i takvim ljudima javnost obaveštavaju njima slični novinari. Zato se i nije digla neviđena halabuka kada je rukovodstvo "Crvene zvezde" rešilo da proda sve svoje najbolje igrače i da dovede neke trećerazredne fudbalere. Da ne bude zabune, ni "Partizan" nije ništa bolji. Baš kao ni cela patetična liga.

Prodaja sama po sebi ne bi bila strašna da u ovoj zemlji postoji kvalitetan podmladak. E, ali za takav podmladak je potrebno znanje, posvećenost i iznad svega planski i dugoročan strpljiv rad. Kao što rade vaterpolisti.

Nedavno mi muž, gledajući neku utakmicu "Crvene zvezde", skreće pažnju na prazan stadion. Uopšte se ne uzbuđujem: ono što su zaslužili to su i dobili. Ne znam ko još ima živaca i volje da gleda utakmice u domaćem prvenstvu, makar i na televiziji. Ali zato ne propuštam duele u Kupu šampiona, kao što nisam propuštala utakmice Francuske, Brazila, Engleske, Italije pa i Nemačke na Svetskom šampionatu. Kakvi su samo to kratki i brzi pasovi, kako se igrači kreću, kako štopuju loptu... Ne znam ja imena svakom od njih, niti znam da vam navedem tačno ko igra, ali uživam u umeću.

Kada jedan od igrača u srpskom crvenom dresu (ili u "Crvenoj zvezdi", ili "Partizanu") bude mogao onako besprekorno kao onaj Britanac Kol da primi loptu na grudi, da je u deliću sekunde lepo spusti na svoju nogu i savršenim volejem je pošalje u gol, e, onda ću vam reći da za srpski fudbal ima nade.   

Savetnik Svetske banke za odnose s javnošću