Moskva otpisala Juščenka

Tragom vesti

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je u utorak jasno stavio do znanja da u budućnosti ne računa na saradnju sa ukrajinskim kolegom – Viktorom Juščenkom. U pismu upućenom na adresu predsednika Ukrajine, Medvedev Juščenka otvoreno optužuje za drastično pogoršanje odnosa između dve bivše bratske sovjetske republike. Kako na političkom, tako i na ekonomskom planu. Spomenuto je mnogo toga spornog: od isporuka ukrajinskog oružja Gruziji, koje traju još od prošlogodišnjeg avgustovskog rata na Kavkazu, potom dogovora o prodaji ruskog gasa Evropi mimo interesa Moskve, ili gušenja ruskog jezika, do neprimerenog stava ukrajinskih zvaničnika tokom nedavne posete patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila vernicima u susednoj državi.

Na reakciju Kijeva nije se dugo čekalo. Odgovor nadležnih koji je usledio sveo se, međutim, uglavnom na preusmeravanje kritika upućenih lično Juščenku, na ceo ukrajinski narod i ukrajinsku državu. Agencije su tim povodom prenele izjavu Vere Uljančenko, šefa Sekretarijata ukrajinskog predsednika i predsednice Političkog saveta Juščenkove partije „Naša Ukrajina“, u kojoj se, između ostalog, navodi da se „mlado rukovodstvo Rusije pretvara u taoca starih imperijalnih kompleksa, koji primoravaju da se stalno gaji lik spoljnjeg neprijatelja...“

Da novi sukob na relaciji Moskva–Kijev nije puka razmena malo oštrijih reči svedoči podatak da novoizabrani ambasador Ruske Federacije u Ukrajini Mihail Zurabov, za sada, ostaje kod kuće. Kako je objašnjeno, njegov odlazak u Kijev odložen je do narednih predsedničkih izbora (početkom 2010) i dolaska nove ličnosti na čelo ukrajinske države. Drugim rečima, u Kremlju su ubeđeni da to neće biti – Viktor Juščenko.

Moskva se na prethodnim ukrajinskim predsedničkim izborima (2004) otvoreno angažovala na promociji proruski nastrojenog kandidata Viktora Janukoviča. Procena tadašnjeg političkog stanja u Ukrajini pokazala se, međutim, kao neadekvatna, a potonja „narandžasta revolucija“ kao pobednika je promovisala Juščenka. Ovako nepovoljan (po Moskvu) razvoj događaja stavljen je na dušu i doskorašnjem šefu ruskog diplomatskog predstavništva u Kijevu Viktoru Černomirdinu.

Sada se stvari, na neki način, ponavljaju. Rusija ponovo mora da vodi računa o svojim interesima u Ukrajini, posebno zato što je Juščenko tokom svoje petogodišnje vladavine na svaki način pokušavao da državu politički preusmeri na zapad. U tome je u početku i imao uspeha, ali loše vođenje domaćih poslova i neispunjenje mnogih predizbornih obećanja, posebno onih o brzom ulasku u EU i NATO, srozali su njegov ugled među sugrađanima na jedva nekoliko procenata. Sve što je tokom vremena gubio nepovratno su kupili večiti protivnik Viktor Janukovič i nekadašnja „narandžasta princeza“ Julija Timošenko. Danas više niko ni ne veruje da bi do početka 2010. Juščenko mogao bilo šta da uradi što bi ponovo podiglo njegov ugled među biračima. Toga je svestan i Medvedev, te zato na njega kao sagovornika više i ne računa.

Sigurno je da deo ukrajinske političke elite okupljen oko Juščenka neće lako progutati gorku pilulu iz Moskve. Biće tu još teških reči, posebno tokom predizborne kampanje. Ipak ne bi trebalo zaboraviti da su interesi Rusije u ovom delu bivšeg Sovjetskog Saveza i dalje jaki. Ako ni zbog čega drugog a ono zbog velikog broja stanovnika ruskog porekla (od oko 46 miliona žitelja Ukrajine, 17,3 odsto je etničkih Rusa), ali i onih Ukrajinaca koji svoju budućnost ne vide u konfrontaciji sa velikim susedom. Uostalom, kako sada stvari stoje, na tu konfrontaciju ne računaju ni na zapadu evropskog kontinenta. Tamo u Rusiji, za razliku od Juščenka, vide dugoročnog strateškog partnera.

Sve u svemu, Ukrajincima predstoji burna politička jesen. Oproštaj od dosadašnjeg šefa države i „narandžastog lidera“ čini se neminovnim. Kakve će promene doneti izbori – ostaje da se vidi. Mnogo šta će se iskristalisati i u predstojećem neminovnom obračunu između Janukoviča i Timošenkove. Tako gledano, odluka ruskog predsednika Medvedeva da sačeka sa upućivanjem novog ambasadora u Kijev čini se da je logična. Uostalom, tamo ionako ima dovoljno ljudi sposobnih da „odrade posao na terenu“. Kakav god taj posao bio.