Москва отписала Јушченка

Трагом вести

Руски председник Дмитриј Медведев је у уторак јасно ставио до знања да у будућности не рачуна на сарадњу са украјинским колегом – Виктором Јушченком. У писму упућеном на адресу председника Украјине, Медведев Јушченка отворено оптужује за драстично погоршање односа између две бивше братске совјетске републике. Како на политичком, тако и на економском плану. Споменуто је много тога спорног: од испорука украјинског оружја Грузији, које трају још од прошлогодишњег августовског рата на Кавказу, потом договора о продаји руског гаса Европи мимо интереса Москве, или гушења руског језика, до непримереног става украјинских званичника током недавне посете патријарха московског и целе Русије Кирила верницима у суседној држави.

На реакцију Кијева није се дуго чекало. Одговор надлежних који је уследио свео се, међутим, углавном на преусмеравање критика упућених лично Јушченку, на цео украјински народ и украјинску државу. Агенције су тим поводом пренеле изјаву Вере Уљанченко, шефа Секретаријата украјинског председника и председнице Политичког савета Јушченкове партије „Наша Украјина“, у којој се, између осталог, наводи да се „младо руководство Русије претвара у таоца старих империјалних комплекса, који приморавају да се стално гаји лик спољњег непријатеља...“

Да нови сукоб на релацији Москва–Кијев није пука размена мало оштријих речи сведочи податак да новоизабрани амбасадор Руске Федерације у Украјини Михаил Зурабов, за сада, остаје код куће. Како је објашњено, његов одлазак у Кијев одложен је до наредних председничких избора (почетком 2010) и доласка нове личности на чело украјинске државе. Другим речима, у Кремљу су убеђени да то неће бити – Виктор Јушченко.

Москва се на претходним украјинским председничким изборима (2004) отворено ангажовала на промоцији проруски настројеног кандидата Виктора Јануковича. Процена тадашњег политичког стања у Украјини показала се, међутим, као неадекватна, а потоња „наранџаста револуција“ као победника је промовисала Јушченка. Овако неповољан (по Москву) развој догађаја стављен је на душу и доскорашњем шефу руског дипломатског представништва у Кијеву Виктору Черномирдину.

Сада се ствари, на неки начин, понављају. Русија поново мора да води рачуна о својим интересима у Украјини, посебно зато што је Јушченко током своје петогодишње владавине на сваки начин покушавао да државу политички преусмери на запад. У томе је у почетку и имао успеха, али лоше вођење домаћих послова и неиспуњење многих предизборних обећања, посебно оних о брзом уласку у ЕУ и НАТО, срозали су његов углед међу суграђанима на једва неколико процената. Све што је током времена губио неповратно су купили вечити противник Виктор Јанукович и некадашња „наранџаста принцеза“ Јулија Тимошенко. Данас више нико ни не верује да би до почетка 2010. Јушченко могао било шта да уради што би поново подигло његов углед међу бирачима. Тога је свестан и Медведев, те зато на њега као саговорника више и не рачуна.

Сигурно је да део украјинске политичке елите окупљен око Јушченка неће лако прогутати горку пилулу из Москве. Биће ту још тешких речи, посебно током предизборне кампање. Ипак не би требало заборавити да су интереси Русије у овом делу бившег Совјетског Савеза и даље јаки. Ако ни због чега другог а оно због великог броја становника руског порекла (од око 46 милиона житеља Украјине, 17,3 одсто је етничких Руса), али и оних Украјинаца који своју будућност не виде у конфронтацији са великим суседом. Уосталом, како сада ствари стоје, на ту конфронтацију не рачунају ни на западу европског континента. Тамо у Русији, за разлику од Јушченка, виде дугорочног стратешког партнера.

Све у свему, Украјинцима предстоји бурна политичка јесен. Опроштај од досадашњег шефа државе и „наранџастог лидера“ чини се неминовним. Какве ће промене донети избори – остаје да се види. Много шта ће се искристалисати и у предстојећем неминовном обрачуну између Јануковича и Тимошенкове. Тако гледано, одлука руског председника Медведева да сачека са упућивањем новог амбасадора у Кијев чини се да је логична. Уосталом, тамо ионако има довољно људи способних да „одраде посао на терену“. Какав год тај посао био.