Bazilov put u raj igre

Posle završene baletske škole u rodnom Novom Sadu, mladi igrač Jovica Begojev četiri godine se kalio na sceni Srpskog narodnog pozorišta. Potom je, na poziv Konstantina Kostjukova, usledio jedan veliki "skok" u karijeri: prelazak u Balet Narodnog pozorišta. Beogradska publika može da ga vidi u Pas de trois u "Pahiti" i u "Labudovom jezeru", predstavi u kojoj igra i Šuta, u Seljačkom duetu u "Žizeli"...  Ali, ono najlepše što mu se dogodilo u 2007. godini, zbog čega "igra" i u ovoj našoj tradicionalnoj rubrici o umetnicima koji dolaze, jeste: Begojev (24) je postao Bazil, prvi muški lik u baletu "Don Kihot". Čast slavnom naslovnom junaku, ali Bazil je san svakog mladog klasičnog igrača.

A kako je sve to, sa igrom, počelo?

– I pre igre, puno sam vežbao u sali. Samo je to bio karate. U našoj kući ples je najviše volela moja majka. Igrala je folklor i, tako, dosta sveta obišla. Želela je da neko od njeno troje dece nastavi putevima igre. Govorila mi je: "Probaj, samo probaj... I, konačno me je nagovorila, upisala u baletsku školu, a u Sremskim Karlovcima u koje smo se preselili deca su me zbog toga često zadirkivala. U malom mestu slabo to oni razumeju. Milion puta poželeo sam da se manem tog baleta. Nisam, hvala Bogu, i danas radim ono što volim.

- Klasična ili moderna igra?

– I jedna i druga. Volim klasiku, da ne valja ne bi postojala već tri veka. Sada sam najviše u tome. S druge strane, moderna igra daje vam slobodu pokreta, posebno zadovoljstvo. Nedavno sam učestvovao u međunarodnom projektu "Kilijan Balkanu", predstavili smo se u Novom Sadu, Rijeci, Skoplju i Sofiji. Bio je to moj prvi kontakt sa igrom velikog koreografa i taj doživljaj mi je kao put u igrački raj. Darovi koje odatle ponesete ostaju u vašoj glavi i telu.

-  Šta ostade od onog sporta iz detinjstva?