Базилов пут у рај игре

После завршене балетске школе у родном Новом Саду, млади играч Јовица Бегојев четири године се калио на сцени Српског народног позоришта. Потом је, на позив Константина Костјукова, уследио један велики "скок" у каријери: прелазак у Балет Народног позоришта. Београдска публика може да га види у Pas de trois у "Пахити" и у "Лабудовом језеру", представи у којој игра и Шута, у Сељачком дуету у "Жизели"...  Али, оно најлепше што му се догодило у 2007. години, због чега "игра" и у овој нашој традиционалној рубрици о уметницима који долазе, јесте: Бегојев (24) је постао Базил, први мушки лик у балету "Дон Кихот". Част славном насловном јунаку, али Базил је сан сваког младог класичног играча.

А како је све то, са игром, почело?

– И пре игре, пуно сам вежбао у сали. Само је то био карате. У нашој кући плес је највише волела моја мајка. Играла је фолклор и, тако, доста света обишла. Желела је да неко од њенo троје деце настави путевима игре. Говорила ми је: "Пробај, само пробај... И, коначно ме је наговорила, уписала у балетску школу, а у Сремским Карловцима у које смо се преселили деца су ме због тога често задиркивала. У малом месту слабо то они разумеју. Милион пута пожелео сам да се манем тог балета. Нисам, хвала Богу, и данас радим оно што волим.

- Класична или модерна игра?

– И једна и друга. Волим класику, да не ваља не би постојала већ три века. Сада сам највише у томе. С друге стране, модерна игра даје вам слободу покрета, посебно задовољство. Недавно сам учествовао у међународном пројекту "Килијан Балкану", представили смо се у Новом Саду, Ријеци, Скопљу и Софији. Био је то мој први контакт са игром великог кореографа и тај доживљај ми је као пут у играчки рај. Дарови које одатле понесете остају у вашој глави и телу.

-  Шта остаде од оног спорта из детињства?