Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

07.11.2017 u 12:55

Nakon što se bavio padom Bastilje, osvajanjem Divljeg zapada i Prvim svetskim ratom, Vijar u novom romanu „Dnevni red“ istražuje uspon nacizma. Tema je aneksija Austrije od strane Nemačke 1938. godine i pregovori koji su prethodili između austrijskog kancelara Kurta fon Šušniga i Hitlera. Vijar je zaronio u arhive Drugog svetskog rata kako bi rekonstruisao događaje iz perspektive pisca, a ne istoričara. Tretirajući istorijske ličnosti kao likove uvodi nas u njihov intimni prostor u trenucima kada se donose odluke koji će odrediti sudbinu čitavih naroda. Pisac sledi logiku montaže u pripovedanju, birajući manje poznate istorijske epizode kako bi iz drugačijeg ugla rasvetlio širenje nacizma u Evropi. Četrdesetdevetogodišnji pisac iz Liona je nasledio Lejlu Slimani, prošlogodišnju

Kultura

03.11.2017 u 13:35

Petru Krdu je imao neiscrpnu energiju

Vršac – Novinar, pesnik, prevodilac, esejista, slikar i šta sve ne, Petru Krdu (1952–2011), nije bio prosečan građanin Vršca i sveta. Kako vreme prolazi, ime Krdua se, ne samo u Vršcu, sve češće pominje. Svu svoju energiju danonoćno je posvećivao Književnoj opštini Vršac, simbolu grada, čiji je bio dugogodišnji predsednik i glavni i odgovorni urednik. Za Vršac se kaže da je jedini grad u Srbiji koji ima svoju književnu opštinu. Krdu je tvorac je široke lepeze naziva izdavačkih poduhvata, stvorio je 1986. godine i utemeljio već godinama prestižnu Evropsku nagradu za poeziju, čiji su dobitnici bili već afirmisana svetska imena, ili su to kasnije postali – Husto Horhe Padron, Vjačeslav Kuprijanov, Julijan Kornhauzer, Štefan Augustin Dojnaš, Tomas Transtremer, Čarls Simić...

Kultura

02.11.2017 u 22:00

Ti si naša, govorili su mi u Beogradu

Kako je doživela argentinsku diktaturu, jugoslovenski rat i raspad, život u Italiji, gde danas radi na univerzitetu u Trstu; a kako Sloveniju, gde se u njenoj kući u seocetu iznad Radovljice održavaju kulturne aktivnosti, u svojoj knjizi piše Ana Sesilija Prens Kopušar, rođena Beograđanka koja nosi argentinsko ime i slovenačko prezime.

Košarka

28.10.2017 u 20:22

Borislav Stanković – gospodin košarka

Ovo nije prva knjiga o mojoj karijeri, ali je možda najznačajnija i najsveobuhvatnija. Jedna je od najlepših koju sam ikada imao, rekao je legendarni košarkaški funkcioner, igrač i trener Borislav Stanković na Sajmu knjiga, na predstavljanju dvojezične monografije “Borislav Stanković- gospodin košarka”, koju je u izdanju “Službenog” glasnika objavio Aleksandar Miletić, novinar “Politike”. Bora Stanković, čiji dolazak i govor su ispraćeni aplauzima, ispričao je da u svojoj mladosti nije pomišljao, niti je uopšte mogao da sanja da će košarka postati njegov život, a kamoli da će postati jedan od najvažnijih sportova u čitavom svetu. – U nekadašnjoj Jugoslaviji košarka je počela da se igra u sokolskim društvima, po školama, bila je jedna nepoznanica za naš svet i naše

Kultura

27.10.2017 u 21:31

Uljuljkani u demokratiji

Gereon Rat nije običan detektiv, on nije baš ispravan karakter, cinik je, snalazi se na razne načine, laže, često ide linijom manjeg otpora. Ne drži se propisa, tvrdoglav je. Boji se vatrenog oružja i okleva da ga upotrebi, hapsi pornografe. Apolitičan je, ali zna da zauzme stav, ne voli komuniste ni naciste. Ali, ono što je dobro jeste da Rat ima izražen osećaj za pravdu, i stavlja ga i iznad zakona. Ovako jedan od najpopularnijih nemačkih pisaca Folker Kučer opisuje junaka svog serijala od šest knjiga, policijskog detektiva zlatnog doba Vajmarske republike u Berlinu, do dolaska nacista na vlast.

Kultura

26.10.2017 u 22:00

Granice ukidaju kultura i književnost, a ne politika

Nikad nemoj dozvoliti vukovima da te sateraju do provalije! Nikad im ne dozvoli da te okruže, kaže dečak Dželal svom najdražem konju u romanu iranskog pisca Mohamada Reze Bajramija „Priče sa Sabalana”, u trenucima kada je primoran da ga ostavi u planini. Ovu knjigu iz 1990/91. godine, koja se sastoji od dva dela: „Planina me dozivaše” i „Na ivici provalije” (oba su pojedinačno proglašena Knjigom godine u Iranu), kod nas je, u prevodu Miloša Delića, sa persijskog, objavila „Geopoetika“. To je priča o surovom životu na selu, kada su ljudi primorani da čine teške izbore, da zbog jake zime prodaju i otuđe životinje koje vole, ali i priča o odrastanju dečaka koji posle očeve smrti postaje glava kuće. Mohamad Reza Bajrami (1965), gost svog izdavača na 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, autor

Kultura

21.10.2017 u 22:30

Pablo Neruda nije umro od raka

SANTIJAGO – Čileanski pesnik i nobelovac Pablo Neruda nije umro od raka prostate, saopštili su forenzički eksperti. Najnoviji testovi na Nerudinim posmrtnim ostacima ukazuju na to da nije umro od raka, međutim, tačan uzrok još uvek nije utvrđen, prenosi Bi-Bi-Si. Doktor Aurelio Luna rekao je na konferenciji za štampu da su eksperti 100 odsto sigurni da Neruda nije umro od onoga što je kao uzrok navedeno u smrtovnici. Neruda je patio od raka prostate, ali nije bio životno ugrožen, što je navela 16 međunarodnih stručnjaka da donesu zaključak da je posredi bilo treće lice. Do sada se verovalo da je Neruda umro od raka prostate 1973. godine, manje od dve nedelje nakon puča u režiji generala Avgusta Pinočea, međutim, Nerudin tadašnji vozač Manuel Araja tvrdi da je pesnika otvorala

Kultura

11.10.2017 u 10:42

„Andrićeva nagrada” uručena Jeleni Lengold

Prestižna „Andrićeva nagrada” uručena je juče u Andrićevoj zadužbini u Beogradu Jeleni Lengold za knjigu pripovedaka „Raščarani svet” (Arhipelag). Ovu odluku doneo je žiri u sastavu: Aleksandar Jovanović, Mileta Aćimović Ivkov i Petar Arbutina. Žiri je saopštio viđenje ove knjige, u kojem su, istovremeno, sadržana dva razloga zašto je baš ona izdvojena među brojnim prošlogodišnjim pripovedačkim delima. „Prvi od njih: autorka je, polazeći od modela klasično shvaćene priče, svojim pripovedanjem učinila lep iskorak u savremenoj srpskoj prozi. I drugi, da se u ovih 10 pripovedaka gradi intimistički svet obojen intelektualnom skepsom i potrebom za ljubavlju. Oba ova

Kultura

06.10.2017 u 11:22

Put u Beograd „izlečio” Pereka

„Seti se da moje izlečenje počinje onog dana kada sam seo u voz za Beograd“, piše Žorž Perek svom prijatelju Žaku Ledereru 1957. godine. Perek je u to vreme dvadesetjednogodišnji student istorije i želi da postane pisac. Usamljen je i bez novca, polazi mu za rukom da napiše tek nekoliko tekstova i prikaza, među kojima i o Andrićevom romanu „Na Drini ćuprija“ i knjizi Milovana Đilasa „Besudna zemlja“. Vodi boemski život i druži se sa srpskim slikarima i intelektualcima koji se okupljaju u kafeima „Selekt“ i „Dom“ na Monparnasu. Među njima su Mladen Srbinović, Stojan Ćelić, Zoran Petrović, Žarko Vidović i Milka Čanak, slikari i istoričari umetnosti.

Magazin

23.09.2017 u 13:47

Izložba u čast Harija Potera

U onlajn pretprodaji već je razgrabljeno više od 25.000 ulaznica za izložbu „Hari Poter – istorija magije” koja se otvara 20. oktobra u Londonu, u Britanskoj biblioteci. Impozantni broj ulaznica, i to mesec dana pre otvaranja postavke, svrstava izložbu na prvo mesto najposećenijih manifestacija upriličenih u nacionalnoj biblioteci Ujedinjenog Kraljevstva i jednoj od najvećih svetskih istraživačkih biblioteka. Posetioci će imati priliku da do februara naredne godine vide retke knjige, rukopise i magične predmete iz bogate kolekcije koje je pre pisanja prve knjige u serijalu koristila za istraživanje i sama književnica. Takođe, među eksponatima će biti izloženi i originalni spisi kao i ilustracije i nacrti Džima Keja. Kako je za britanske medije rekao Džejmi Endruz, šef odeljenja za

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost