Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

13.11.2017 у 10:00

Књижевни портрет Мира Вуксановића

Трстеник – У жижи овогодишњег, 43. сусрета књижевника Србије, под називом „Савремена српска проза 2017”, био је књижевни портрет академика Мира Вуксановића. О њему и његовом делу говори су: др Јован Делић, др Љиљана Пешикан Љуштaновић, др Марко Недић, др Александар Милановић и Верољуб Вукашиновић.. Књижевни портрет академика Вуксановића, како је приметио др Јован Делић, био је најбољи могући увод у тему „Народна култура и савремена српска проза”, којом су се учесници овог скупа бавили другог дана. У својој беседи, коју је за ову прилику припремио, академик Вуксановић, није могао а да се не захвали на организовању једног оваквог књижевног скупа у малом Трстенику, „у времену које није баш пажљиво према писцима и њиховим књигама”.

Култура

07.11.2017 у 12:55

Ерик Вијар добитник Гонкурове награде

Након што се бавио падом Бастиље, освајањем Дивљег запада и Првим светским ратом, Вијар у новом роману „Дневни ред“ истражује успон нацизма. Тема је анексија Аустрије од стране Немачке 1938. године и преговори који су претходили између аустријског канцелара Курта фон Шушнига и Хитлера. Вијар је заронио у архиве Другог светског рата како би реконструисао догађаје из перспективе писца, а не историчара. Третирајући историјске личности као ликове уводи нас у њихов интимни простор у тренуцима када се доносе одлуке који ће одредити судбину читавих народа. Писац следи логику монтаже у приповедању, бирајући мање познате историјске епизоде како би из другачијег угла расветлио ширење нацизма у Европи. Четрдесетдеветогодишњи писац из Лиона је наследио Лејлу Слимани, прошлогодишњу добитницу

Култура

03.11.2017 у 13:35

Петру Крду је имао неисцрпну енергију

Вршац – Новинар, песник, преводилац, есејиста, сликар и шта све не, Петру Крду (1952–2011), није био просечан грађанин Вршца и света. Како време пролази, име Крдуа се, не само у Вршцу, све чешће помиње. Сву своју енергију даноноћно је посвећивао Књижевној општини Вршац, симболу града, чији је био дугогодишњи председник и главни и одговорни уредник. За Вршац се каже да је једини град у Србији који има своју књижевну општину. Крду је творац је широке лепезе назива издавачких подухвата, створио је 1986. године и утемељио већ годинама престижну Европску награду за поезију, чији су добитници били већ афирмисана светска имена, или су то касније постали – Хусто Хорхе Падрон, Вјачеслав Купријанов, Јулијан Корнхаузер, Штефан Аугустин Дојнаш, Томас Транстремер, Чарлс Симић...

Култура

02.11.2017 у 22:00

Ти си наша, говорили су ми у Београду

Како је доживела аргентинску диктатуру, југословенски рат и распад, живот у Италији, где данас ради на универзитету у Трсту; а како Словенију, где се у њеној кући у сеоцету изнад Радовљице одржавају културне активности, у својој књизи пише Ана Сесилија Пренс Копушар, рођена Београђанка која носи аргентинско име и словеначко презиме.

Кошарка

28.10.2017 у 20:22

Борислав Станковић – господин кошарка

Ово није прва књига о мојој каријери, али је можда најзначајнија и најсвеобухватнија. Једна је од најлепших коју сам икада имао, рекао је легендарни кошаркашки функционер, играч и тренер Борислав Станковић на Сајму књига, на представљању двојезичне монографије “Борислав Станковић- господин кошарка”, коју је у издању “Службеног” гласника објавио Александар Милетић, новинар “Политике”. Бора Станковић, чији долазак и говор су испраћени аплаузима, испричао је да у својој младости није помишљао, нити је уопште могао да сања да ће кошарка постати његов живот, а камоли да ће постати један од најважнијих спортова у читавом свету. – У некадашњој Југославији кошарка је почела да се игра у соколским друштвима, по школама, била је једна непознаница за наш свет и наше прилике. У

Култура

27.10.2017 у 21:31

Уљуљкани у демократији

Гереон Рат није обичан детектив, он није баш исправан карактер, циник је, сналази се на разне начине, лаже, често иде линијом мањег отпора. Не држи се прописа, тврдоглав је. Боји се ватреног оружја и оклева да га употреби, хапси порнографе. Аполитичан је, али зна да заузме став, не воли комунисте ни нацисте. Али, оно што је добро јесте да Рат има изражен осећај за правду, и ставља га и изнад закона. Овако један од најпопуларнијих немачких писаца Фолкер Кучер описује јунака свог серијала од шест књига, полицијског детектива златног доба Вајмарске републике у Берлину, до доласка нациста на власт.

Култура

26.10.2017 у 22:00

Границе укидају култура и књижевност, а не политика

Никад немој дозволити вуковима да те сатерају до провалије! Никад им не дозволи да те окруже, каже дечак Џелал свом најдражем коњу у роману иранског писца Мохамада Резе Бајрамија „Приче са Сабалана”, у тренуцима када је приморан да га остави у планини. Ову књигу из 1990/91. године, која се састоји од два дела: „Планина ме дозиваше” и „На ивици провалије” (оба су појединачно проглашена Књигом године у Ирану), код нас је, у преводу Милоша Делића, са персијског, објавила „Геопоетика“. То је прича о суровом животу на селу, када су људи приморани да чине тешке изборе, да због јаке зиме продају и отуђе животиње које воле, али и прича о одрастању дечака који после очеве смрти постаје глава куће. Мохамад Реза Бајрами (1965), гост свог издавача на 62. Међународном београдском сајму књига, аутор

Култура

21.10.2017 у 22:30

Пабло Неруда није умро од рака

САНТИЈАГО – Чилеански песник и нобеловац Пабло Неруда није умро од рака простате, саопштили су форензички експерти. Најновији тестови на Нерудиним посмртним остацима указују на то да није умро од рака, међутим, тачан узрок још увек није утврђен, преноси Би-Би-Си. Доктор Аурелио Луна рекао је на конференцији за штампу да су експерти 100 одсто сигурни да Неруда није умро од онога што је као узрок наведено у смртовници. Неруда је патио од рака простате, али није био животно угрожен, што је навела 16 међународних стручњака да донесу закључак да је посреди било треће лице. До сада се веровало да је Неруда умро од рака простате 1973. године, мање од две недеље након пуча у режији генерала Августа Пиночеа, међутим, Нерудин тадашњи возач Мануел Араја тврди да је песника отворала тајна

Култура

11.10.2017 у 10:42

„Андрићева награда” уручена Јелени Ленголд

Престижна „Андрићева награда” уручена је јуче у Андрићевој задужбини у Београду Јелени Ленголд за књигу приповедака „Рашчарани свет” (Архипелаг). Ову одлуку донео је жири у саставу: Александар Јовановић, Милета Аћимовић Ивков и Петар Арбутина. Жири је саопштио виђење ове књиге, у којем су, истовремено, садржана два разлога зашто је баш она издвојена међу бројним прошлогодишњим приповедачким делима. „Први од њих: ауторка је, полазећи од модела класично схваћене приче, својим приповедањем учинила леп искорак у савременој српској прози. И други, да се у ових 10 приповедака гради интимистички свет обојен интелектуалном скепсом и потребом за љубављу. Оба ова

Култура

06.10.2017 у 11:22

Пут у Београд „излечио” Перека

„Сети се да моје излечење почиње оног дана када сам сео у воз за Београд“, пише Жорж Перек свом пријатељу Жаку Ледереру 1957. године. Перек је у то време двадесетједногодишњи студент историје и жели да постане писац. Усамљен је и без новца, полази му за руком да напише тек неколико текстова и приказа, међу којима и о Андрићевом роману „На Дрини ћуприја“ и књизи Милована Ђиласа „Бесудна земља“. Води боемски живот и дружи се са српским сликарима и интелектуалцима који се окупљају у кафеима „Селект“ и „Дом“ на Монпарнасу. Међу њима су Младен Србиновић, Стојан Ћелић, Зоран Петровић, Жарко Видовић и Милка Чанак, сликари и историчари уметности.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 14:22

Потписан Споразум о сарадњи између Привредних комора Војводине и провинције Хебеј

18.06.2026 у 14:17

Министарка Пауновић посетила Експо са представницима општина и градова

18.06.2026 у 14:13

Угинуо чувени храст из Шервудске шуме, симбол легенде о Робину Худу

18.06.2026 у 14:09

Гламочић: Унапређење односа са Јапаном представља значајну прилику за српски аграр

18.06.2026 у 14:09

ИДФ објавио нову мапу распоређивања у јужном Либану, повлачење није планирано

18.06.2026 у 14:04

Ковач: Србија мора да искористи тренутни моментум проширења ЕУ