Уљуљкани у демократији

Велика популарност овог серијала, као и Кучеровог главног јунака, објашњава се тиме што је крими жанр у његовим романима обогаћен друштвеном сценом, као и описима великог града, који је између два рата био модерна културна престоница Европе, авангардних уметничких праваца, ексцентричних животних стилова и сексуалних слобода.

У делима Фолкера Кучера може се тако приметити да се приближавањем нацизма прекида и једна ера друштвеног и културног процвата Вајмарске републике, као што су видне политичке борбе у којима ће добит извући они лошији. Кучерови романи читају се због узбудљивих крими заплета, али и као историјске и друштвене хронике. Код нас је у издавачкој кући „Лагуна“ објављен његов роман „Један недовршен случај“.

У оквиру формата „Плава софа“, на штанду почасних гостију „Четири земље један језик“, на 62. Међународном београдском сајму књига, Кучер је током разговора са Иваном Велисављевићем разоткрио неке елементе своје поетике, почев од првог романа о инспектору Рату „Влажна риба”. Аутор је као германиста, историчар, филозоф и новинар објаснио посебно преломну 1928. годину, када су почели да се чују Хитлерови говори.

– Та година означена је као почетак краја вајмарске златне ере, као и по краху берзе. Годинама уназад, било је то и време уличних сукоба, сличних грађанском рату, полиција је пуцала на комунисте и раднике, начињени су погрешни избори, а грађанство је ћутало када су се нацисти окренули против комуниста, због страха од још једне револуције, после Октобарске. Међутим, до те године Хитлер још није био схваћен озбиљно – рекао је Кучер.

Велисављевић је у Кучеровом делу уочио матрице романа Рејмонда Чендлера, Џејмса М. Кејна, Кенета Камерона, али са снажним локалним бојама у атмосфери ноара.

– Желео сам да покажем како је кроз друштвена кретања дошло до злогласног Трећег рајха, да прикажем обрачуне берлинских гангстера у митским двадесетим и тридесетим годинама 20. века. Ова тематика актуeлна је због тога што су људи нашег времена уљуљкани у подразумевану демократију и не виде опасности које настају због таквог става. Демократија је добра, али је никада не треба подразумевати. Она се стално изнова гради кроз слободу мишљења, слободу штампе, кроз плуралитет. Поражава пуно ствари у нашој савремености, а то нису само десно оријентисане странке у Бундестагу. Треба сагледати и нове ауторитарне трендове, који долазе од ислама, али почивају и у самом капитализму, кроз дуготрајну банкарску кризу. Банке које су релевантне за систем држава подстиче, док је само привреда та која производи. Банке нису произвођачи. У мултинационалним концернима скупљена је огромна количина новца, што није демократски легитимно и што и те како улива страх. Демократија се не развија сама по себи. Не смемо да чинимо исте грешке као пре 80 година – истакао је Кучер.

Свој приступ чињеницама, којима влада као историчар и филозоф, објаснио је овако:

– Пре свега сам аутор романа, дакле на неки начин сам „лажов”, али се трудим да читаоцу приближим неке истине. Покушавам историјском тренутку тридесетих година да се приближим свим средствима: читањем историјских извора, гледањем документарних филмова и слика, чак и уметничких дела. Покушавам да сазнам какве су биле локалне вести одређеног дана. Клима има велики утицај на расположење људи. На пример, није случaјно што је оног дана, када је Хитлер наредио погубљење својих противника, било изузетно топло. Те ситнице су ми важне.

Недавно је на немачком каналу Скај-дојчланд почела да се емитује прва сезона серије по Кучеровим крими романима и названа је „Бабилон Берлин“, а један од три редитеља који учествује у пројекту је и Том Тиквер. Филмови који су имали пресудан утицај на Кучерово писање су, како каже, ремек-дело Фрица Ланга „М” и Сема Мендеса „Пут без повратка“ (Road To Perdition).

– Пре 20 година, серија „Сопранови“ није била нарочито популарна у Немачкој. Међутим, када сам је одгледао на ДВД-у, одушевио сам се. Тада сам осетио потребу да уђем храбрије у крими жанр, да оставим чак и неке ствари отвореним, као што је учињено у „Сопрановима“ – објаснио је аутор.

Од 2008. године и првог романа о инспектору Гереону Рату, Фолкер Кучер написао је шест романа. Најављује још три романа о истом јунаку, до периода коначног краха Вајмарске републике, када постаје јасно да су сва уверавања о миру пропала.