Ерик Вијар добитник Гонкурове награде
Након што се бавио падом Бастиље, освајањем Дивљег запада и Првим светским ратом, Вијар у новом роману „Дневни ред“ истражује успон нацизма. Тема је анексија Аустрије од стране Немачке 1938. године и преговори који су претходили између аустријског канцелара Курта фон Шушнига и Хитлера. Вијар је заронио у архиве Другог светског рата како би реконструисао догађаје из перспективе писца, а не историчара. Третирајући историјске личности као ликове уводи нас у њихов интимни простор у тренуцима када се доносе одлуке који ће одредити судбину читавих народа. Писац следи логику монтаже у приповедању, бирајући мање познате историјске епизоде како би из другачијег угла расветлио ширење нацизма у Европи.
Четрдесетдеветогодишњи писац из Лиона је наследио Лејлу Слимани, прошлогодишњу добитницу Гонкура и једну од ретких књижевница у стогодишњој историји ове награде које су је освојиле. Аутор добија симболични чек од 10 евра, али престиж који доноси ова награда не може да се мери ни са једном другом за издаваче и романсијере који пишу на француском језику. Награђени романи достижу тираж од пола милиона примерака (роман Лејле Слимани „Успавај ме” га је премашио) и преводе се на четрдесетак језика.
У последњем кругу за овогодишњи избор нашли су се четири аутора, две књижевнице и двојица њихових колега. Међу њима је Јаник Енел, награђивани аутор, који у свом роману у жанру аутофикције даје портрет социопате без посла који проводи дане у свом париском стану испијајући вотку уроњен у литературу и филмове. Вероник Олми, још једна ауторка у најужем избору, бави се необичном судбином девојке из Судана која је од афричке робиње постала свештеница у Ватикану и након смрти проглашена за светицу. Обриси стогодишње историје се исцртавају кроз лик главне јунакиње чија је несвакидашња судбина била инспирација за овај роман.
Добитник Гонкура добија симболични чек од 10 евра, али престиж који доноси награда не може да се мери ни са једном другом за издаваче и романсијере
У последњи круг за Гонкурову награду ушла је и тридесетогодишња Алис Зенитер која је била фаворит многих за свој роман „Уметност губитка”, чији наслов након проглашења победника није без опоре ироније. Ово је један од неколико романа на тему рата у Алжиру који су се у последњих годину дана појавили у Француској. Главна јунакиња истражује судбину харкија, Алжираца који су проглашени издајницима у својој земљи зато што су се у време рата за независност борили на страни Француза.
О фасцинацији историјским темама и Другим светским ратом говори и избор за награду Ренодо која је проглашена истог дана када и Гонкурова награда.
Ова друга по значају књижевна награда у Француској, која се често сматра утешном наградом за писце романа којима је измакао Гонкур, додељена је Оливијеу Гезу за роман који се бави нестанком Јозефа Менгелеа у Аргентини након Другог светског рата. Овогодишњем жирију Ренодоа председавао је Фредерик Бегбеде, окружен препознатљивим личностима из књижевног и медијског света, међу којима је најзначајнији Ле Клезио, добитник Нобелове награде за књижевност.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
