Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

18.02.2016 u 22:05

Ne postoje mali i veliki ratovi

U godini u kojoj je navršio sedam decenija života, Srpska književna zadruga, u „Maloj biblioteci“, objavila je novu pesničku knjigu Manojla Gavrilovića (1945), pod naslovom „Pčele boga Peruna“. Prvu zbirku pesama – „Sunce i kočije“, Gavrilović je objavio 1973. godine u beogradskoj „Prosveti“, a potom još desetak zbirki kod naših uglednih izdavača. Poezija mu je prevođena na više evropskih jezika, dobitnik je naših najuglednijih književnih nagrada. Knjigu će danas u SKZ predstaviti prof. dr Tiodor Rosić i Đorđe J. Janić, a stihove će kazivati Jana Petrović. Već prvom knjigom oglasili ste se kao jedinstven pesnik, koji peva potpuno drugačije od svoje generacije. Da li je to bila zavičajna melodija? To je melodija užičkog kraja. Ja sam odrastao na narodnim junačkim pesmama. Otac me

Ritam

17.02.2016 u 15:40

Pozorište je bilo i ostalo moje gnezdo

Godine nam samo starost poklanjaju, čujem samo sitnu raju – navodi reči jedne svoje pesme Zafir Hadžimanov, dok priča kako u osmoj deceniji, u koju je nedavno ušao, počinju intimno da ga muče razne stvari koje godine donose. Doduše uz te muke i razmišljanja našem poznatom pevaču, kompozitoru, piscu i glumcu stižu i priznanja. I neka nova dešavanja koja govore nešto sasvim suprotno – da on uprkos godinama ne prestaje da radi. Vasilov opasni bend – Omladina me sluša. Vidim da je Vasil shvatio sve ono što sam mu nekada govorio, a što je tada doživljavao kao mučenje. A tome je doprinela Amerika. Kada je otišao u Ameriku dopalo mu se sve što je domaće. Tada je napisao muziku inspirisanu našim melosom (makedonskim i srpskim), zapravo, koristio je narodnu tradiciju regiona. Vasil ima

Ritam

17.02.2016 u 14:50

Brus Springstin objavljuje memoare u septembru

Njujork – Legendarni muzičar Brus Springstin objaviće svoje memoare 27. septembra, četiri dana nakon 67. rođendana, najavili su su izdavači. Springstin je proveo sedam godina radeći na knjizi koja će nositi ime „Rođen za trku”. Finansijski uslovi ugovora nisu objavljeni, ali se pretpostavlja da je reč o milionskom ugovoru između izdavača i poznatog američkog muzičara, prenela je Beta. „Pisati sam o sebi je najsmešniji posao, ali u ovakvom projektu, pisac mora da obeća jedno, a to je da otkrije čitaocima svoje misli. Trudio sam se da baš to uradim”, napisao je Springstin u posveti. Prema navodima izdavačke kompanije „Simon i Šuster” muzičar je ispričao priču o svom životu, od uspomena iz detinjstva u Nju Džersiju do uspona u „zvezdano” muzičko nebo. On je u memoarima opisao svoje

Kultura

17.02.2016 u 12:45

„Meša Selimović” Milisavu Saviću

Nagradu „Meša Selimović” dobio je ove godine Milisav Savić (1945, Vlasovo kod Raške) za roman „La sans pareille”, koji je objavila izdavačka kuća „Agora” iz Zrenjanina. U ovogodišnjem Velikom žiriju „Večernjih novosti” za knjigu godine, naglasio je Dragan Bogutović (sa Ognjenom Lakićevićem, osnivač nagrade), učestvovalo je 49 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara. Od početka do danas pokazalo se da je nadmetanje za knjigu godine i nagradu „Meša Selimović” specifično i jedinstveno, ne samo kod nas, nego i u regionu. Draž žiriranja pretvara se u pravi kulturni ritual jer se izbor najboljih dela obavlja javno, pred najširom čitalačkom publikom, što ostavlja minimalnu mogućnost eventualnog lobiranja za pojedine pisce. Pogotovu što izabrani kritičari

Kultura

15.02.2016 u 22:05

Hrvat u štabu Draže Mihailovića

Zvonimir Zvonko Vučković (Bijeljina, 6. jul 1916 – Kalifornija, 21. decembar 2004), bio je poručnik u Kraljevoj gardi vojske Kraljevine Jugoslavije i komandant Prvog ravnogorskog korpusa Jugoslovenske kraljevske vojske u Otadžbini za vreme Drugog svetskog rata. Godine 1942. proglašen je za vojvodu takovskog. Bio je jedan od vodećih ličnosti četničkog pokreta Draže Mihailovića. Posle rata važio je za istaknutog političkog emigranta. Srpska književna zadruga, u „Kolu”, objavila je Vučkovićevo najpoznatije memoarsko delo „Sećanja iz rata”, kao i knjigu „Od otpora do građanskog rata”. O knjizi su govorili prof. dr Aleksandar Životić i Velja Pavlović, a odlomke iz dela kazivala je Jana Petrović. Vučković je rođen u hrvatskoj porodici, od oca Petra Prkića i majke Anke. Otac mu je bio

Riznica

13.02.2016 u 15:15

Žrtva nauke

Gospodin Paja je dugogodišnji neukazni činovnik sreski, revnosan i čestit i, kao što veli sreski načelnik, solidan činovnik. On strpeljivo već dvadeset godina vuče „punu praktikantsku platu“, teši se obećanjima koja mu o ukazu daje svaki sreski starešina i radi, radi za četvoro, radi za petoro njih. Ponizan je kao što mu i priliči činu; sreskoga starešinu smatra za više biće i strepi pred njim, kao što je nekada pred učiteljem strepio. Nije vrlo pismen (u konduiti piše, da je svega četiri razreda osnovne škole svršio), ali vredi mnogo kao činovnik zbog svoga pamćenja. Njemu nije potreban ni protokol ni registar, on svaki akt i svaki broj na aktu zna na pamet. Pa ne samo to, nego i svaki raspis i broj toga raspisa i broj „Službenih Novina“ u kome je objavljen. Ni načelnik sreski ni pisari nikad

Riznica

13.02.2016 u 15:05

Božić na Kalemegdanu

Vreme je za spremanje prošlo. Ko se mogao spremiti, spremio se. Sad svi čekamo Božić i njegovu noć, koja se sve više spušta s neba i obuzima grad. Prasad su još od podne prestala da skiče. Kupilo se što se moglo kupiti. Roletne se spuštaju na trgovačkim izlozima. Svetlost iz dućana izbija još samo kroz staklena vrata. To gazde prebrojavaju pazar, pa će onda kući. Na ulici sve manje prolaznika. Svako se povlači u svoj kut, da među svojima dočeka novog Boga. Još da ne zaplješti poneki pucanj po snegu i ledu, mislio bi čovek e je mir na zemlji, a među ljudima ljubav i dobra volja. Ja nemam gde da se povučem. Ceo je svet moj, i, u isti mah, ceo mi je svet tuđ. Lutajući po ulicama, došao sam na Kalemegdan. I u njemu je zima, ali mi je ipak prijatnije. Sneg je danas padao ceo dan, te

Riznica

13.02.2016 u 14:53

Trku čini Popović Lazare

Teško se kreću i cvile kola Sime Džakule natovarena planinskim sjenom i cpopo poput puža odmiču drumom što vodi od Banje Luke za Bosansku Gradišku. Dva omanja mršava šarena vočića u jarmu, zgrbivši se u leđima, nijemo se upinju i tegle teretni voz opirući ce raskrečenih papaka i nogu o tvrdu prašnjavu cestu. Pored njih lagano korača Simo Džakula, sitan suv i malo poguren seljak, sav zarastao u kosu, i tiho i otegnuto, napola kroz nos, pjevuši: Trku čini Popović Lazare; Na biljegu sto dukata meće, Biciklisti da uteći neće. Biciklisti haju i ne haju, U svoje se točkove uzdaju... Pjeva Simo omiljenu i poznatu staru pjesmu o tome kako se negda, još prije četrdeset godina, ovim istim drumom utrkivao silni i ponositi Popović Lazar, naš čovjek težak, s prvim banjalučkim

Riznica

07.02.2016 u 14:59

Aventino

Voleo sam blago popodne na rasejanim i pometenim putevima na starom Aventinu, čije je šume nekad opevao Ovid. Jedno tanko zvono, možda sa svete Sabine, prvo oseti konac dana, i odmah zatim probudi hiljadu drugih zvonara rimskih. Jedno za drugim, kao jata belih ptica, dignu se u vazduh zvuci sa svete Babene, zatim sa svetog Čezara, zatim sa svete Nereje i Ahileje, dok ne zabruji ceo svešteni kraj, s kraja, do na kraj, u bezbrojnim metalima koji se pretvore u tečnost i prašinu melodije. To je čas kada se Rim rastaje sa jednim okončanim danom ili jednim okončanim stolećem. Zvuci se pomešaju sa celim morem raznobojne svetlosti i padaju po krovovima identifikovani u jednoj neizmernoj religioznoj ekstazi. Ovde takvim sjajem otpočinju noći, kakvim bi drugde otpočelo jutro. U drugim starim

Kultura

07.02.2016 u 22:05

Heroina između sveta mašte i palanačke dosade

Za Antuna Gustava Matoša bila je „senzitivna, impulsivna srpska orhideja”, Jovana Skerlića opčinila je njena smela iskrenost u poetskoj knjizi „Trenuci”, a danas sećanje na pesnikinju i pripovedača Danicu Marković (1879. Čačak – 1932. Beograd) čuvaju knjige poput studije Branke Radovanović „Danica, Oči pune zvezda, ruke pune trnja” (izdanje „Službenog glasnika”). Ovo delo rezultat je višegodišnje potrage Branke Radovanović po listovima i književnim časopisima, za rasutim stvaralaštvom Danice Marković.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost