Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

30.12.2015 u 08:15

Vladimir Kecmanović (1972), autor kultnih romana: „Top je bio vreo“, „Sibir“ i „Kainov ožiljak“ (s Dejanom Stojiljkovićem), objavio je novi roman „Osama“, u izdanju „Lagune“. Kecmanovićeva proza prevedena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski i rumunski jezik. Jedan je od najpopularnijih pisaca srednje generacije. I vaš novi roman govori o ratu devedesetih na ovim našim prostorima. Te se traume nije lako osloboditi? Za razliku od „Topa“, koji je smešten u samo srce pakla, radnja „Osame“ se samo manjim delom odvija u ratnom vremenu. Ali, istina je, ona tim ratom jeste određena. Rat je moćna tema, a pisanje može da se tumači i kao pokušaj oslobađanja od traume, mada ne volim ta psihologistička tumačenja. Da li je sa ove vremenske distance jasnije ko su bile žrtve, a ko

Kultura

28.12.2015 u 16:30

Srpski film „Vlažnost” otvara 44. Fest

Film „Vlažnost” srpskog reditelja i scenariste Nikole Ljuce biće prikazan na otvaranju predstojećeg 44. Festa koji će biti održan od 26. februara do 6. marta. Film će biti prikazan u takmičarskom programu „Srpski film”, u konkurenciji za nagrade. „Vlažnost”, moderna priča sa primesama trilera, prati Petra, mladog menadžera čiji život dobija neočekivani obrt kada njegova supruga nestane, a on pokuša da njen nestanak sakrije od svih i nastavi sa normalnim životom. Dok danju pokušava da održi savršenu sliku koju je o sebi izgradio, noću ne može da spava. Počinje da trči praznim ulicama i da se suočava sa drugačijim licem grada, njegovim kontrastima i sukobima koje nikada do tada nije primećivao. Za nekoliko dana, Petar biva uvučen u kovitlac događaja, njegovi strahovi i nesigurnosti

Kultura

28.12.2015 u 09:05

Penelopa koja nije „zalogaj za moje zube”

Izdavačka kuća TANESI objavila je nedavno dve knjige Simona Simonovića (1946), zbirku pesama „Niz vodu” i knjigu zapisa o pesmama i srpskim pesnicima „Onaj Dis u meni”. Knjiga je neobično komponovana: sadrži priče, eseje, autobiografske beleške, svoje i tuđe pesme, komentare – kako je to činio Crnjanski uz „Itaku”. Na osnovu medija stiče se utisak da nam se svaki dan „događa istorija”, a, u stvari – „slušamo vremensku prognozu od prošle godine”? Ne bih da tumačim svoju pesmu, još manje da je dopisujem. Stižu nove strane istorije Srbije. Slušam one koji je, u pregovorima, prelistavaju, dopunjuju, što je još gore, izdaju i reverse. Toliko se šepure i dok otvore sva poglavlja, nestaće Srbija. Dovoljno je što u mojoj pesmi „napolju pljušti”. Pesnik kaže: „Više nemam kud, s receptom,

Kultura

26.12.2015 u 22:05

Nikad dosta tih Tjudora

Nisu istorijske ličnosti kontroverzne: kontroverzna je istorija. U pozadini događaja koji će dovesti do razlaza Engleske sa katoličkom verom i do osnivanja samostalne Anglikanske crkve stoji sin večito pijanog londonskog kovača, krvav i modar od očevih batina. I baš taj mladić izrasta iz bede niže klase u uticajnog savetnika Henrija Osmog – reč je o Tomasu Kromvelu, kome Hilari Mantel u svojoj trilogiji u nastajanju (2009. „Vučje leglo”; 2012. „Leševe na videlo”; 2015. „Ogledalo i svetiljka” još se uvek piše) dodeljuje tu centralnu ulogu, gotovo alegorijsku: ulogu istorijske kontroverze lično. O poreklu Tomasa Kromvela i početku njegove blistave karijere ne zna se mnogo i Mantelova lako nalazi prostor da uz malo činjenica i ponešto mašte oživi jednu od najuticajnijih

Kultura

26.12.2015 u 09:05

Herojska diplomatija Nušića i Rakića

Srpska povest ispripovedana u dahu, kroz priče kojima su uzbudljivost i tragizam udahnule sušte životne činjenice, a povezala ih tematika diplomatije u vrtlogu istorijskih zbivanja, smeštena je među korice knjige Duška Lopandića „Vreme sjaja, vreme tame”, koju je objavio beogradski „Arhipelag”. Duško Lopandić karijerni je diplomata koji je, posle četiri godine provedene u Lisabonu, sada šef srpske misije pri Evropskoj uniji u Briselu. Priče o diplomatskim vezama Srbije sa Evropom u ovom delu sežu do srednjeg veka i renesanse, od veza Srbije sa Vizantijom, preko staroga Dubrovnika, zatim ustaničke Srbije i njenih vođa, do prelomnih trenutaka uoči dva svetska rata. Vojvoda od Broljija rekao je da je diplomatija ono najbolje što je civilizacija mogla da stvori kako bi se izbeglo da sila

Kultura

21.12.2015 u 22:05

Zeleno će spasiti svet

Mnogima omiljenoj zelenoj boji, danas neodvojivoj od politike i ideologije očuvanja životne sredine, vodeći stručnjak za istoriju boja i predavač istorije zapadnjačke simbolike Francuz Mišel Pasturo posvetio je novu studiju, posle plave i crne. Knjigu „Istorija jedne boje: Zelena” objavio je „Službeni glasnik” u prevodu Olgice Stefanović. Posmatrajući povest zelene boje, Mišel Pasturo zapravo posmatra istorijski razvoj ljudskog društva, kulture, vizuelnih umetnosti, odnosa prema modi i uređenju enterijera, a posebno prema načinu proizvodnje zelene boje. Iz ove, inače, i bogato ilustrovane knjige saznajemo da stari Grci gotovo da nisu „primećivali” zelene nijanse, ali je zato za Rimljane zelena bila boja bujnosti i rasta. Slično je simbolizovala i kod starih Egipćana: plodnost, rađanje,

Kultura

14.12.2015 u 22:33

Zavod za udžbenike iz Beograda objavio sve drame Čehova u jednoj knjizi

U luksuznoj opremi, na šeststo strana, Zavod za udžbenike iz Beograda objavio je „Drame” Antona Pavloviča Čehova (1860–1904). U knjizi, koju je priredio prof. dr Zoran Božović, objavljene su sve Čehovljeve drame koje su preveli: Milosav Babović, Radojica Jovićević, Dragan Koprivica, Petar Bunjak i Zoran Božović. Lepotom knjige bavili su se Tijana Pavlović i Boris Kuzmanović. Kao dramski pisac Čehov se oglasio jednočinkama: „Labudova pesma” (1887), „Medved” i „Prosidba” (1888), „Svadba” i „Tragičar od nevolje” (1890), „Jubilej” (1892) i monologom „O štetnosti duvana” (1903). U rukopisu su ostale „Tatjana Rjepina”, inspirisana istoimenom komedijom A. S. Suvorina, i „Krčma na drumu” koja je zabranjena za izvođenje. Čehovljev prelaz sa jednočinki na drame, objašnjava Božović, odgovara

Kultura

11.12.2015 u 09:05

Branka su „internirali” u školsku lektiru

O stogodišnjici rođenja Branka Ćopića (1915–1984) „Službeni glasnik”, objavio je novi roman Vuleta Žurića (1969), jednostavno nazvan „Republika Ćopić”. Duhovna biografija velikog pisca ispričana je kroz devet ofanziva. U kojoj ste meri koristili arhivsku građu o Branku Ćopiću? U onolikoj meri koliko je ta ista arhivska građa „koristila” Ćopića! U ona samoupravna i nesvrstana vremena, umesto kamera na „Farmi” i u kući „Velikog brata”, postojali su neumorni hroničari koji su beležili svaki korak i svaku reč pisca „Ježeve kućice” i „Bašte sljezove boje”. Sem te, obimne publicističko-policijske građe, pripreme za stvaranje ove Ćopićevske slobodne književne teritorije sastojale su se iz iščitavanja Ćopićevog dela, ali i onovremene štampe, te diranju u ono mestu u mojoj pionirskoj duši u

Kultura

08.12.2015 u 16:51

Rusija: 60 sati javnog čitanja dela „Rat i mir” Lava Tolstoja

MOSKVA– Više 1.000 ljudi među kojima poznate ruske ličnosti danas je počelo da se smenjuje u javnom čitanju romana reke „Rat i mir” Lava Tolstoja na internetu, radiju i televiziji tokom 60 sati.Oko 1.300 glumaca, političara i sportista, ali i građana počelo je u 10.00 po ruskom vremenu (7.00 GMT) čitanje četiri toma remek dela ruske književnosti. Čitanje će uživo moći da se prati na nekoliko ruskih televizija i radio stanica kao i na sajtu voinaimir.com Javno čitanje dela organizovano je u okviru „Godine knjiženosti” u Rusiji i odvija se u ruskim pozorištima, muzejima, bioskopskim salama i drugim mestima koje je Tolstoj pomenuo u svom romanu. „Tolstoj drži našu zemlju na okupu”, rekla je praunuka književnika Fekla Tolstoja koja je incirala javno čitanje „Rata i mira”. Delo će se čitati u

Kultura

07.12.2015 u 23:11

Dželati su u crnom, žrtve u crvenom

U Stokholmu, u organizaciji Nobelovog komiteta, počele su višednevne svečanosti priređene u čast ovogodišnjih laureata za najviša svetska dostignuća u okviru kojih će 10. decembra biti uručene nagrade za medicinu, fiziku, hemiju, književnost i ekonomiju. Ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost, beloruska spisateljica Svetlana Aleksijevič, koja piše na ruskom jeziku i pripada ruskom jezičkom korpusu, poručila je sa konferencije za novinare iz Stokholma da je dokumentaristika – budućnost književnosti i da je kao sam život postala predstava. „Tolstoj je jednom u svom dnevniku napisao da više neće pisati umetnička dela, nego samo dokumentarna. I da će doći vreme kad će pisca biti sramota da izmišlja život. Šta se još može izmisliti posle video-snimaka iz Islamske

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost