Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

18.07.2022 u 17:15

„Gavrani pred Nojem” roman je jermenske književnice Suzane Harutjunjan, u izdanju „Čigoja štampe”, čija je radnja smeštena u jermenske planine i prvu polovinu 20. veka. Starac i novorođeni dečak Harut beže od hamidijskih masakra u Turskoj i kriju se u ruševinama napuštenog sela, koje uskoro postaje sklonište ostalim izbeglicama. Stanovnici ovog sela žive u strahu od otkrivanja, od povratka Turaka, jedni od drugih. Dečak Harut u međuvremenu odrasta i zaljubljuje se u prelepu mladu devojku Nakšun, koja jednog dana iznenada stiže u selo bežeći od turskih vojnika. Ona je trudna, stoga žene u selu, smatrajući sramotnim što je zatrudnela s turskim vojnicima, koji su ponizili nju i sve Jermene, kroje zaveru da ubiju njene dve kćerke bliznakinje čim se rode. Pred stanovnicima ovog sela samo je jedno pitanje

Kultura

14.07.2022 u 17:14

Međunarodni naučni zbornik u čast Gojka Tešića

U izdanju beogradskog Instituta za književnost i umetnost pojavio se, u tomu od hiljadu stranica, grafički i sadržajno zaista reprezentativan zbornik posvećen životu i delu Gojka Tešića. Ovaj književni istoričar, kulturolog i istraživač (rođen 1951. u Lještansku kod Bajine Bašte) proveo je deo radnog veka u institutu, a okončao ga kao redovni profesor savremene književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio je urednik „Književne reči” u periodu turbulentnih društvenih promena u Srbiji i Jugoslaviji, potom urednik u nizu izdavačkih kuća (najviše u „Službenom glasniku”) i pokretač niza izazovnih književnoistorijskih, književnoteorijskih i kulturoloških projekata. Najdublji trag Tešić je ostavio kao istraživač srpske književne avangarde. Na tom planu, istražujući i vraćajući u

Kultura

11.07.2022 u 18:00

Ljubomir Simović, pesnik dualizma

Pitajući se o smislu poezije u ovakvim vremenima, nemoćan da utiče na sudbinu sveta, pesnik ipak ima ulogu čuvanja jezika, čime može da spase čoveka, i to onog koji se spasu sklon. Akademik i pesnik Ljubomir Simović smatra, pominjući Marinu Cvetajevu, da je najvažnije pesničko oružje u jeziku upravo visoka mera, meriti stvari visokom merom i ne ići ispod toga. To stvaralačko i ljudsko dostojanstvo projavljuje se iz čitavog njegovog opusa, kome je posvećen dvobroj časopisa „Gradac”, koji je priredila Jasmina Vrbavac, i koji sadrži izbor iz Simovićeve poezije, odlomke iz kapitalne prozne knjige „Užice sa vranama”, tekstove o njemu, kao i njegove eseje, intervjue, delove prepiske. „Pesničku knjigu ne vidim na polici ili na pisaćem stolu istoričara, teoretičara, ili nekog profesionalnog

Kultura

07.07.2022 u 20:00

Vilas: Opsednut sam slobodom

Postoji jedna jaka volja za životom, oličena u našim roditeljima, stvaraocima novih bića, koja nema politički karakter, „što samo po sebi znači da se vrzma oko puteva istine”. Ipak, nužno, ova volja postaje deo društva i istorije, dok u njenoj biti opstaje večna ljubav. Pa i književnost je nešto nevažno, sve dok nema ljubavi u njoj. Ove ideje pokreću španskog pisca Manuela Vilasa, autora romana „Ordesa”, koji je ovih dana boravio u Beogradu, gde je učestvovao na skupu u Institutu Servantes na kome su razgovarali književnici i prevodioci. Tu knjigu, ovenčanu nagradom „Femina” za najbolje strano štivo u 2019. godini, kod nas je objavila „Laguna” u prevodu Gordane Mihajlović. Inače, Manuel Vilas piše poeziju, eseje, kao i kratke priče, a predaje na Univerzitetu u Ajovi. „Govorim o tim bićima, o

Kultura

04.07.2022 u 08:53

Deficit slobode

Kada pišem, ne znam kako će moji junaci završiti, šta im se po glavi mota. Takav je bio slučaj i sa Lolom, koja je slobodna, svoja i hrabra. Svakako mislim da je došlo do deficita slobode. Da je čovek slobodan onoliko koliko voli sebe, kaže za „Politiku” književnica Vedrana Rudan, s kojom smo nedavno razgovarali u Rijeci. Ugostila nas je u svom domu na Trsatu, gde se tokom protekle tri godine intenzivno družila s Lolom, svojom novom junakinjom u romanu „Doživotna robija” (objavljen u izdanju „Lagune”). – Svako ko piše knjige ima plan rada. Takođe važi nepisano pravilo da se tokom procesa rada dešava sasvim nešto drugo s junacima koje kreira. Lolu sam zamišljala kao urbanu ženu u šezdesetim godinama, koja zna šta hoće, koja će biti srećna, koja će kroz život proći lako. Htela sam da ispričam

Kultura

29.06.2022 u 12:07

Izložba prvih izdanja knjiga Vaska Pope

Povodom stogodišnjice rođenja Vaska Pope, poznatog srpskog pesnika i akademika, Biblioteka grada Beograda i Srpsko bibliofilsko društvo otvorili su danas izložbu pod nazivom „Poezija opsednutih vedrina”, u Odeljenju za rad s korisnicima Biblioteke grada Beograda. Kada se knjiga pesama Vaska Pope „Kora” pojavila 1953. godine, navode iz ove biblioteke, postala je odmah predmet jedne od najvažnijih javnih polemika u vezi sa estetskim vrednostima srpske poezije, koja traje i dan-danas. Prvo izdanje ove kultne Popine knjige pesama, kao i ostala njegova prva izdanja, prvi put će biti predstavljena široj javnosti na ovoj izložbi. Osim ovih izdanja, posetioci će u vitrinama moći da vide i knjige Vaska Pope koje je on poklonio i napisao posvete na njima Ivanu V. Laliću, izvrsnom srpskom

Beograd

28.06.2022 u 12:08

Tajanstvena bašta u saksiji

Biljke su kao i ljudi – razvijaju se od lepe reči i harmonije. Venu kad ljubavi nema. A, kako ukrasno, začinsko ili neko drugo bilje i ceveće može da dugovečno živi u domaćinstvu objasnila je svojim praktičnim savetima inženjer hortikulture Slavica Stuparušić, novinarka našeg lista. Ona je zanimljivosti o biljnom svetu smestila u knjigu „Bašta u saksiji”, a Zadužbina Andrejević ovo delo odabrala je na javnom konkursu za objavljivanje, sa ciljem promovisanja humanijeg načina življenja u urbanim sredinama. Promocija je priređena u „Beogradskoj urbanoj destileriji” na Dorćolu. Među koricama su zanimljivosti o gradskim baštama u svetu i njihovom trajanju kroz istoriju, ali i pouke namenjene svima koji vole biljke i prorodu. – Limun, peršun, nana, paradajz... ne traže komfor. Oni mogu

Svet

26.06.2022 u 10:11

Biblioteka u Odesi povukla zbirku ruske književnosti

KIJEV- Ukrajinske onlajn novine „Strana” objavile su na svom Telegram kanalu fotografiju obaveštenja iz biblioteke u Odesi, kojim se čitaocima skreće pažnja na to da ta ustanova povlači svoju kolekciju savremene ruske književnosti, navodi TAS S. „Ukoliko imate pitanja u vezi sa ovom odlukom, obratite se Službi bezbednosti Ukrajine”, navodi se u saopštenju, prenosi TAS S, pozivajući se na pisanje novina „Strana”. Ranije ove nedelje, vlasti u Odeskoj oblasti odlučile su da otkažu časove ruskog jezika i književnosti u školama na svojoj teritoriji, prenosi Tanjug. Sve obrazovne ustanove izbacile su ove predmete sa studijskih programa za 2022-2023, a udžbenici iz ovih predmeta već su povučeni, navodi TAS S. Harkovsko Državno akademsko rusko dramsko pozorište Aleksandra Puškina

Kultura

24.06.2022 u 18:47

Nagrada „Aleksandar Tišma” uručena Davidu Albahariju

Druga Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma” svečano je uručena laureatu Davidu Albahariju u Matici srpskoj u Novom Sadu. Žiri, u čijem su sastavu prestižni evropski pisci i kritičari: predsednica Ilma Rakuza, Laslo Marton, Peter Handke, Vladislava Gordić Petković i Matijas Enar izabrali su roman Davida Albaharija „Danas je sreda” koji je objavljen na nemačkom jeziku u prevodu Mirjane i Klausa Vitmana pod nazivom „Heute ist Mittwoć” u izdanju izdavačke kuće Sćoffling, 2020. Nagradu je laureatu uručila članica žirija Vladislava Gordić Petković. Predsednica žirija Ilma Rakuza iz opravdanih razloga nije mogla prisustvovati uručenju ali je njen tekst obrazloženja Nagrade pročitan. U prilogu mejla dostavljamo tekst Ilme Rakuze. Tokom svečanog održavanja dodele

Kultura

24.06.2022 u 20:00

Balašević je umeo da svojim pesmama pogodi srce kao harpunom

Na početku knjige o Đorđu Balaševiću, koja je pod nazivom „Panonski admiral” istog dana, 17. juna, objavljena i u Srbiji (Laguna, Beograd) i u Hrvatskoj (Naklada Ljevak, Zagreb), njen autor Ivan Ivačković opisuje jedan lični momenat. Njegova supruga i on čekali su da im kćerka dovoljno poraste za Balaševićev koncert, ali upravo kad su procenili da je to vreme stiglo, on je preminuo, a oni izgubili priliku da detetu objasne deo sebe. A šta je to dete trebalo da shvati iz Balaševićevog koncerta, objašnjava u razgovoru za naš list Ivačković, koji je ovu knjigu pisao gotovo tri godine, a odlučujući podsticaj za taj rad dobio od svoje prijateljice Marije Desivojević Cvetković: – Trebalo je da razume zašto toliko držimo do ljubavi i čestitosti među ljudima. Ne mislim da ona to ne razume bez

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost