Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

18.07.2022 у 17:15

О прогонима Јермена и историји Балкана

„Гаврани пред Нојем” роман је јерменске књижевнице Сузане Харутјуњан, у издању „Чигоја штампе”, чија је радња смештена у јерменске планине и прву половину 20. века. Старац и новорођени дечак Харут беже од хамидијских масакра у Турској и крију се у рушевинама напуштеног села, које ускоро постаје склониште осталим избеглицама. Становници овог села живе у страху од откривања, од повратка Турака, једни од других. Дечак Харут у међувремену одраста и заљубљује се у прелепу младу девојку Накшун, која једног дана изненада стиже у село бежећи од турских војника. Она је трудна, стога жене у селу, сматрајући срамотним што је затруднела с турским војницима, који су понизили њу и све Јермене, кроје заверу да убију њене две кћерке близнакиње чим се роде. Пред становницима овог села само је једно питање

Култура

14.07.2022 у 17:14

Међународни научни зборник у част Гојка Тешића

У издању београдског Института за књижевност и уметност појавио се, у тому од хиљаду страница, графички и садржајно заиста репрезентативан зборник посвећен животу и делу Гојка Тешића. Овај књижевни историчар, културолог и истраживач (рођен 1951. у Љештанску код Бајине Баште) провео је део радног века у институту, а окончао га као редовни професор савремене књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је уредник „Књижевне речи” у периоду турбулентних друштвених промена у Србији и Југославији, потом уредник у низу издавачких кућа (највише у „Службеном гласнику”) и покретач низа изазовних књижевноисторијских, књижевнотеоријских и културолошких пројеката. Најдубљи траг Тешић је оставио као истраживач српске књижевне авангарде. На том плану, истражујући и враћајући у живе културне

Култура

11.07.2022 у 18:00

Љубомир Симовић, песник дуализма

Питајући се о смислу поезије у оваквим временима, немоћан да утиче на судбину света, песник ипак има улогу чувања језика, чиме може да спасе човека, и то оног који се спасу склон. Академик и песник Љубомир Симовић сматра, помињући Марину Цветајеву, да је најважније песничко оружје у језику управо висока мера, мерити ствари високом мером и не ићи испод тога. То стваралачко и људско достојанство пројављује се из читавог његовог опуса, коме је посвећен двоброј часописа „Градац”, који је приредила Јасмина Врбавац, и који садржи избор из Симовићеве поезије, одломке из капиталне прозне књиге „Ужице са вранама”, текстове о њему, као и његове есеје, интервјуе, делове преписке. „Песничку књигу не видим на полици или на писаћем столу историчара, теоретичара, или неког професионалног љубитеља

Култура

07.07.2022 у 20:00

Вилас: Опседнут сам слободом

Постоји једна јака воља за животом, оличена у нашим родитељима, ствараоцима нових бића, која нема политички карактер, „што само по себи значи да се врзма око путева истине”. Ипак, нужно, ова воља постаје део друштва и историје, док у њеној бити опстаје вечна љубав. Па и књижевност је нешто неважно, све док нема љубави у њој. Ове идеје покрећу шпанског писца Мануела Виласа, аутора романа „Ордеса”, који је ових дана боравио у Београду, где је учествовао на скупу у Институту Сервантес на коме су разговарали књижевници и преводиоци. Ту књигу, овенчану наградом „Фемина” за најбоље страно штиво у 2019. години, код нас је објавила „Лагуна” у преводу Гордане Михајловић. Иначе, Мануел Вилас пише поезију, есеје, као и кратке приче, а предаје на Универзитету у Ајови. „Говорим о тим бићима, о

Култура

04.07.2022 у 08:53

Дефицит слободе

Када пишем, не знам како ће моји јунаци завршити, шта им се по глави мота. Такав је био случај и са Лолом, која је слободна, своја и храбра. Свакако мислим да је дошло до дефицита слободе. Да је човек слободан онолико колико воли себе, каже за „Политику” књижевница Ведрана Рудан, с којом смо недавно разговарали у Ријеци. Угостила нас је у свом дому на Трсату, где се током протекле три године интензивно дружила с Лолом, својом новом јунакињом у роману „Доживотна робија” (објављен у издању „Лагуне”). – Свако ко пише књиге има план рада. Такође важи неписано правило да се током процеса рада дешава сасвим нешто друго с јунацима које креира. Лолу сам замишљала као урбану жену у шездесетим годинама, која зна шта хоће, која ће бити срећна, која ће кроз живот проћи лако. Хтела сам да испричам

Култура

29.06.2022 у 12:07

Изложба првих издања књига Васка Попе

Поводом стогодишњице рођења Васка Попе, познатог српског песника и академика, Библиотека града Београда и Српско библиофилско друштво отвoрили су данас изложбу под називом „Поезија опседнутих ведрина”, у Одељењу за рад с корисницима Библиотеке града Београда. Када се књига песама Васка Попе „Кора” појавила 1953. године, наводе из ове библиотеке, постала је одмах предмет једне од најважнијих јавних полемика у вези са естетским вредностима српске поезије, која траје и дан-данас. Прво издање ове култне Попине књиге песама, као и остала његова прва издања, први пут ће бити представљена широј јавности на овој изложби. Осим ових издања, посетиоци ће у витринама моћи да виде и књиге Васка Попe које је он поклонио и написао посвете на њима Ивану В. Лалићу, изврсном српском песнику. Опште је

Београд

28.06.2022 у 12:08

Тајанствена башта у саксији

Биљке су као и људи – развијају се од лепе речи и хармоније. Вену кад љубави нема. А, како украсно, зачинско или неко друго биље и цевеће може да дуговечно живи у домаћинству објаснила је својим практичним саветима инжењер хортикултуре Славица Ступарушић, новинарка нашег листа. Она је занимљивости о биљном свету сместила у књигу „Башта у саксији”, а Задужбина Андрејевић ово дело одабрала је на јавном конкурсу за објављивање, са циљем промовисања хуманијег начина живљења у урбаним срединама. Промоција је приређена у „Београдској урбаној дестилерији” на Дорћолу. Међу корицама су занимљивости о градским баштама у свету и њиховом трајању кроз историју, али и поуке намењене свима који воле биљке и пророду. – Лимун, першун, нана, парадајз... не траже комфор. Они могу

Свет

26.06.2022 у 10:11

Библиотека у Одеси повукла збирку руске књижевности

КИЈЕВ- Украјинске онлајн новине „Страна” објавиле су на свом Телеграм каналу фотографију обавештења из библиотеке у Одеси, којим се читаоцима скреће пажња на то да та установа повлачи своју колекцију савремене руске књижевности, наводи ТАС С. „Уколико имате питања у вези са овом одлуком, обратите се Служби безбедности Украјине”, наводи се у саопштењу, преноси ТАС С, позивајући се на писање новина „Страна”. Раније ове недеље, власти у Одеској области одлучиле су да откажу часове руског језика и књижевности у школама на својој територији, преноси Танјуг. Све образовне установе избациле су ове предмете са студијских програма за 2022-2023, а уџбеници из ових предмета већ су повучени, наводи ТАС С. Харковско Државно академско руско драмско позориште Александра Пушкина избацило је

Култура

24.06.2022 у 18:47

Награда „Александар Тишма” уручена Давиду Албахарију

Друга Међународна награда за књижевност „Александар Тишма” свечано је уручена лауреату Давиду Албахарију у Матици српској у Новом Саду. Жири, у чијем су саставу престижни европски писци и критичари: председница Илма Ракуза, Ласло Мартон, Петер Хандке, Владислава Гордић Петковић и Матијас Енар изабрали су роман Давида Албахарија „Данас је среда” који је објављен на немачком језику у преводу Мирјане и Клауса Витмана под називом „Хеуте ист Миттwоћ” у издању издавачке куће Сћоффлинг, 2020. Награду је лауреату уручила чланица жирија Владислава Гордић Петковић. Председница жирија Илма Ракуза из оправданих разлога није могла присуствовати уручењу али је њен текст образложења Награде прочитан. У прилогу мејла достављамо текст Илме Ракузе. Током свечаног одржавања доделе Међународне

Култура

24.06.2022 у 20:00

Балашевић је умео да својим песмама погоди срце као харпуном

На почетку књиге о Ђорђу Балашевићу, која је под називом „Панонски адмирал” истог дана, 17. јуна, објављена и у Србији (Лагуна, Београд) и у Хрватској (Наклада Љевак, Загреб), њен аутор Иван Ивачковић описује један лични моменат. Његова супруга и он чекали су да им кћерка довољно порасте за Балашевићев концерт, али управо кад су проценили да је то време стигло, он је преминуо, а они изгубили прилику да детету објасне део себе. А шта је то дете требало да схвати из Балашевићевог концерта, објашњава у разговору за наш лист Ивачковић, који је ову књигу писао готово три године, а одлучујући подстицај за тај рад добио од своје пријатељице Марије Десивојевић Цветковић: – Требало је да разуме зашто толико држимо до љубави и честитости међу људима. Не мислим да она то не разуме без Балашевића,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 02:05

Променљиво облачно и хладније, местимично с кишом

15.06.2026 у 01:49

Болнице у Француској имају посла због кокаина

15.06.2026 у 01:29

Бивши амерички обавештајац: циљ Кијева био да се заплаше грађани Донбаса

15.06.2026 у 01:16

Признање команданта НАТО-а уништило пропаганду против Москве

15.06.2026 у 00:59

Нови протест против Рамине владе и пројекта изградње одмаралишта

15.06.2026 у 00:54

Додик: Кад год се Немачка наоружавала Срби су страдали