Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

06.12.2021 u 15:00

Počinju dodele Nobelovih nagrada za 2021. godinu

LONDON – Dobitnici Nobelovih nagrada za 2021. godinu počeće danas da primaju nagrade, a one će im zbog pandemije koronavirusa biti uručene na lokalnim ceremonijama. Koronavirus je drugu godinu za redom sprečio da se održi tradicionalni svečani banket u Stokholmu kome prisustvuju dobitnici nagrada iz hemije, fizike, medicine, književnosti i ekonomije, prenosi Tanjug. Nobelova nagrada za mir dodeljuje se odvojeno u glavnom gradu Norveške, Oslu. Laureat za književnost Abdulrazak Gurna prvi će dobiti nagradu na svečanosti u rezidenciji švedskog ambasadora u Londonu. Tanzanijski pisac dobio je u oktobru Nobelovu nagradu za romane koji se bave uticajem migracije na pojedince i društva. Gurna je odrastao na ostrvu Zanzibar i stigao je u Englesku kao 18-godišnji izbeglica 1960-ih, a

Kultura

26.11.2021 u 21:15

Srpsko-ruski naučni skup o Dostojevskom

Naučna konferencija „Patnja, ljubav, izbavljenje”, povodom 200 godina od rođenja Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, u organizaciji Centra za ruske studije Fakulteta političkih nauka BU i Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom” u Beogradu, biće održana u utorak 30. novembra, od 9.30 časova, pa do kasnog popodneva. Skup će pozdravnom rečju otvoriti Jevgenij Baranov, direktor RCNK „Ruski dom”, kao i prof. dr Siniša Atlagić, rukovodilac Centra za ruske studije FPN-a. Uslediće izlaganje prof. dr Jovana Popova „Valaamova magarica: šta predstavlja Smerdjakov?”, prof. dr Petra Jevremovića „Glasovi pokajanih i nepokajanih u romanima Dostojevskog”, dr Edina Pobrić, „Etika i timotika u romanima Dostojevskog”, doc. dr Ane Jakovljević „Marmeladov – čovek u grehu”, prof. dr Natalije Vidmarović,

Kultura

22.11.2021 u 13:17

Kosmopolitski duh srpske kulture

Polako odlaze velike ličnosti srpske kulture koje su svojim delom i delovanjem stvarale i usmeravale i našu književnost i naš književni život. Aleksandar Petrov (1938‒2021) bio je poslednji veliki kritičar druge polovine prošloga veka koji je oko sebe (doslovno do poslednjeg dana) okupljao i sabirao nekoliko generacija književnih tumača, svedočeći im ličnim primerom nužnu prožetost pisanja, etičnosti i dobronamernosti. Retko da je u nas bilo književnog stvaraoca s kojim su se njegove mlađe i najmlađe kolege družile i sarađivale s više privrženosti i radosti. Petrov je sin ruskih emigranata, majke Irine iz plemićke porodice Karatejev, polaznice čuvenog peterburškog instituta „Smoljni” (visoke obrazovne ustanove za devojke plemićkog porekla), i oca Nikolaja Petrova, mladog belogardejskog

Politika

18.11.2021 u 19:25

Ruska politička misao – od Putina do Baranova

Zbornik „Ruska politička misao danas: od Putina do Baranova”, sa 30 tekstova 25 autora, od kojih su našoj javnosti najpoznatiji – Vladimir Putin, Sergej Baburin, Genadij Zjuganov, Sergej Glazjev, Aleksandar Dugin, Vladislav Surkov, Igor Panarin, Natalija Naročnicka, Nikolaj Patrušev, Jelena Guskova, Sergej Karaganov, Jevgenij Baranov – ovih dana izašla je iz štampe. Podnaslov ove knjige srpskog diplomate, naučnog radnika i književnika Vladimira Kršljanina je „Antologija političkih tekstova, istupanja i intervjua”. Zbornik, kako ističe autor, sadrži tekstove najpoznatijih ruskih političara, naučnika i novinara patriotskog usmerenja, nastale u poslednje tri godine, koje je Kršljanin odabrao i preveo, a neke i propratio komentarima. U knjizi, koja će uskoro biti predstavljena, tretiraju se i

Kultura

18.11.2021 u 17:46

Frenzenovo „Raskršće” na srpskom, mesec dana nakon američkog izdanja

Novi roman američkog pisca Džonatana Frenzena „Raskršće”, u prevodu Milice Kecojević, u prodaji je i u Srbiji, mesec dana nakon svog premijernog izdanja u Sjedinjenim Američkim Državama, saopšteno je danas iz Dereta izdavaštva. Hildebrantovi su tipična „frenzenovska” porodica koja živi u Nju Prospektu, naizgled skladna, uzorna i funkcionalna. Međutim, kako smo već navikli, krhka fasada primerne američke porodice sa Srednjeg zapada postepeno puca otkrivajući sve slojeve i dubinu Frenzenovih junaka. „Ras je otac, pastor i zaljubljenik u bluz i mladu Franses, Marion je gospođa koja predstavlja ideju topline i majčinstva, ali duboko u sebi nosi zakopane traume iz prošlosti, a deca Klem, Beki i Peri na sebi svojstven način prolaze kroz krizu vere i morala. Svaki od ovih likova nalazi se na svom

Kultura

16.11.2021 u 16:19

Istina o istorijskoj fotografiji

Posle devet godina izašlo je drugo izdanje knjige „Stevan Filipović – istina o istorijskoj fotografiji”, autora Mirjane Belić Koročkin Davidović i Radivoja Davidovića, u izdanju „Čigoja štampe” iz Beograda. U prvom izdanju (i drugo je istovetno sa malim faktografskim ispravkama) iscrpno su dati najvažniji momenti iz života 26-godišnjeg narodnog heroja Stevana Filipovića. Ali s namerom da se posle svih proteklih godina dokaže ko je snimio fotografiju na vešanju u Valjevu 1942. godine. Bilo je raznih priča, počev od one da je to uradio Nemac do fotografske učenice Slobodanke Vasić koja je stvarni autor, što je stručnom ekspertizom dokazao Đorđe Odanović, redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. Drugo izdanje je izašlo zbog dugogodišnjeg interesovanja čitalaca koji su se sve ovo vreme

Magazin

15.11.2021 u 15:09

Za zavičaj odabrao – literaturu

Prošlog proleća u jeku „zaključavanja”, u „Politikinoj” anketi na pitanje kako provodi vreme, književnik, prevodilac, književni istoričar Milisav Savić rekao je da „drži spreman kofer pored vrata”. Godinu i po dana kasnije, u „razgovoru” vođenim mejlom, na pitanje „Magazina” kada očekuje da će se „nova realnost” vratiti na staro; da li ćemo ikada ponovo slobodno pakovati kofere, nositi pasoše bez kovid sertifikata, daje još koncizniji odgovor: – Putujem po Srbiji, ne po svetu. Život bez putovanja poprilično gubi smisao. Kao da vam je deo tela ili duše odsečen. U dugoj karijeri, s različitim poglavljima, obreo se na poslovima novinara i urednika u časopisima „Student” i „Mladost”, s kraja šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka. Nalazio se na čelu izdavačkih kuća „Prosveta” i

Kultura

11.11.2021 u 22:00

Povratak Kamijevom carstvu pobune

Kako stvari danas stoje, distopije su ostvarene, a među njima prva je ona orvelovska. U ponovnom izdanju filozofsko-esejističke studije „Kamijevo carstvo” Milke Lučić, dugogodišnje urednice i novinarke „Politikine” rubrike „Kultura” i dodatka „Kultura, umetnost, nauka”, u izdanju čačanskog „Gradca”, reč je upravo o tome da se ostvaruje ono što je Kami napisao na početku svog „Mita o Sizifu”, da je jedini ozbiljan filozofski problem – samoubistvo. Današnji čovek biće je destrukcije, samoubilački orijentisan, hladni, mehanički um, koji gladan profita uništava sve živo oko sebe. Tako je Kamijevo pitanje o odluci nad sopstvenim životom preraslo u problem samoubilačkog motiva čitavog čovečanstva. Zbog toga Milka Lučić u uvodu ovom izdanju, posle početne sumnje u to da li današnji čitaoci mogu da

Beograd

10.11.2021 u 14:31

„Gore, gde pripadamo”

Promocija knjige „Gore, gde pripadamo” Milice Cincar Popović upriličena je u Udruženju književnika Srbije. Ova zbirka priča u izdanju „Mediasfere” sadrži hermetičke obrade tri poznate legende koje su suštinski formirale odnos prema postojanju i sistemu vrednosti kako autorke tako i drugih koji su sazrevali uz rokenrol. U pitanju su „Legenda o Svetom gralu i vitezovima Okruglog stola”, „Priča o povratku bludnog sina” i „Legenda o Psihi i Erosu”. Izdanje je zajednički projekat urednice Gordane Jočić, autorke ilustracija i slikarke Snežane Pešić Rančić, autorke naslovne fotografije i umetničkog fotografa Marije Ćalič, autorke unutrašnjeg dizajna, Anke Srećković i dizajnera Miroslava Bojkovića koji je materijal i želje sklopio u koricu. Na tribini su o ulozi bajke, hermetičkoj poruci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost