Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

06.12.2021 у 15:00

Почињу доделе Нобелових награда за 2021. годину

ЛОНДОН – Добитници Нобелових награда за 2021. годину почеће данас да примају награде, а оне ће им због пандемије коронавируса бити уручене на локалним церемонијама. Коронавирус је другу годину за редом спречио да се одржи традиционални свечани банкет у Стокхолму коме присуствују добитници награда из хемије, физике, медицине, књижевности и економије, преноси Танјуг. Нобелова награда за мир додељује се одвојено у главном граду Норвешке, Ослу. Лауреат за књижевност Абдулразак Гурна први ће добити награду на свечаности у резиденцији шведског амбасадора у Лондону. Танзанијски писац добио је у октобру Нобелову награду за романе који се баве утицајем миграције на појединце и друштва. Гурна је одрастао на острву Занзибар и стигао је у Енглеску као 18-годишњи избеглица 1960-их, а

Култура

26.11.2021 у 21:15

Српско-руски научни скуп о Достојевском

Научна конференција „Патња, љубав, избављење”, поводом 200 година од рођења Фјодора Михајловича Достојевског, у организацији Центра за руске студије Факултета политичких наука БУ и Руског центра за науку и културу „Руски дом” у Београду, биће одржана у уторак 30. новембра, од 9.30 часова, па до касног поподнева. Скуп ће поздравном речју отворити Јевгениј Баранов, директор РЦНК „Руски дом”, као и проф. др Синиша Атлагић, руководилац Центра за руске студије ФПН-а. Уследиће излагање проф. др Јована Попова „Валаамова магарица: шта представља Смердјаков?”, проф. др Петра Јевремовића „Гласови покајаних и непокајаних у романима Достојевског”, др Едина Побрић, „Етика и тимотика у романима Достојевског”, доц. др Ане Јаковљевић „Мармеладов – човек у греху”, проф. др Наталије Видмаровић, „Еонотоп

Култура

22.11.2021 у 13:17

Космополитски дух српске културе

Полако одлазе велике личности српске културе које су својим делом и деловањем стварале и усмеравале и нашу књижевност и наш књижевни живот. Александар Петров (1938‒2021) био је последњи велики критичар друге половине прошлога века који је око себе (дословно до последњег дана) окупљао и сабирао неколико генерација књижевних тумача, сведочећи им личним примером нужну прожетост писања, етичности и добронамерности. Ретко да је у нас било књижевног ствараоца с којим су се његове млађе и најмлађе колеге дружиле и сарађивале с више привржености и радости. Петров је син руских емиграната, мајке Ирине из племићке породице Каратејев, полазнице чувеног петербуршког института „Смољни” (високе образовне установе за девојке племићког порекла), и оца Николаја Петрова, младог белогардејског официра и

Политика

18.11.2021 у 19:25

Руска политичка мисао – од Путина до Баранова

Зборник „Руска политичка мисао данас: од Путина до Баранова”, са 30 текстова 25 аутора, од којих су нашој јавности најпознатији – Владимир Путин, Сергеј Бабурин, Генадиј Зјуганов, Сергеј Глазјев, Александар Дугин, Владислав Сурков, Игор Панарин, Наталија Нарочницка, Николај Патрушев, Јелена Гускова, Сергеј Караганов, Јевгениј Баранов – ових дана изашла је из штампе. Поднаслов ове књиге српског дипломате, научног радника и књижевника Владимира Кршљанина је „Антологија политичких текстова, иступања и интервјуа”. Зборник, како истиче аутор, садржи текстове најпознатијих руских политичара, научника и новинара патриотског усмерења, настале у последње три године, које је Кршљанин одабрао и превео, а неке и пропратио коментарима. У књизи, која ће ускоро бити представљена, третирају се и

Култура

18.11.2021 у 17:46

Френзеново „Раскршће” на српском, месец дана након америчког издања

Нови роман америчког писца Џонатана Френзена „Раскршће”, у преводу Милице Кецојевић, у продаји је и у Србији, месец дана након свог премијерног издања у Сједињеним Америчким Државама, саопштено је данас из Дерета издаваштва. Хилдебрантови су типична „френзеновска” породица која живи у Њу Проспекту, наизглед складна, узорна и функционална. Међутим, како смо већ навикли, крхка фасада примерне америчке породице са Средњег запада постепено пуца откривајући све слојеве и дубину Френзенових јунака. „Рас је отац, пастор и заљубљеник у блуз и младу Франсес, Марион је госпођа која представља идеју топлине и мајчинства, али дубоко у себи носи закопане трауме из прошлости, а деца Клем, Беки и Пери на себи својствен начин пролазе кроз кризу вере и морала. Сваки од ових ликова налази се на свом

Култура

16.11.2021 у 16:19

Истина о историјској фотографији

После девет година изашло је друго издање књиге „Стеван Филиповић – истина о историјској фотографији”, аутора Мирјане Белић Корочкин Давидовић и Радивоја Давидовића, у издању „Чигоја штампе” из Београда. У првом издању (и друго је истоветно са малим фактографским исправкама) исцрпно су дати најважнији моменти из живота 26-годишњег народног хероја Стевана Филиповића. Али с намером да се после свих протеклих година докаже ко је снимио фотографију на вешању у Ваљеву 1942. године. Било је разних прича, почев од оне да је то урадио Немац до фотографске ученице Слободанке Васић која је стварни аутор, што је стручном експертизом доказао Ђорђе Одановић, редовни професор Академије уметности у Новом Саду. Друго издање је изашло због дугогодишњег интересовања читалаца који су се све ово време

Магазин

15.11.2021 у 15:09

За завичај одабрао – литературу

Прошлог пролећа у јеку „закључавања”, у „Политикиној” анкети на питање како проводи време, књижевник, преводилац, књижевни историчар Милисав Савић рекао је да „држи спреман кофер поред врата”. Годину и по дана касније, у „разговору” вођеним мејлом, на питање „Магазина” када очекује да ће се „нова реалност” вратити на старо; да ли ћемо икада поново слободно паковати кофере, носити пасоше без ковид сертификата, даје још концизнији одговор: – Путујем по Србији, не по свету. Живот без путовања поприлично губи смисао. Као да вам је део тела или душе одсечен. У дугој каријери, с различитим поглављима, обрео се на пословима новинара и уредника у часописима „Студент” и „Младост”, с краја шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века. Налазио се на челу издавачких кућа „Просвета” и

Култура

11.11.2021 у 22:00

Повратак Камијевом царству побуне

Како ствари данас стоје, дистопије су остварене, а међу њима прва је она орвеловска. У поновном издању филозофско-есејистичке студије „Камијево царство” Милке Лучић, дугогодишње уреднице и новинарке „Политикине” рубрике „Култура” и додатка „Култура, уметност, наука”, у издању чачанског „Градца”, реч је управо о томе да се остварује оно што је Ками написао на почетку свог „Мита о Сизифу”, да је једини озбиљан филозофски проблем – самоубиство. Данашњи човек биће је деструкције, самоубилачки оријентисан, хладни, механички ум, који гладан профита уништава све живо око себе. Тако је Камијево питање о одлуци над сопственим животом прерасло у проблем самоубилачког мотива читавог човечанства. Због тога Милка Лучић у уводу овом издању, после почетне сумње у то да ли данашњи читаоци могу да

Београд

10.11.2021 у 14:31

„Горе, где припадамо”

Промоција књиге „Горе, где припадамо” Милице Цинцар Поповић уприличена је у Удружењу књижевника Србије. Ова збирка прича у издању „Медиасфере” садржи херметичке обраде три познате легенде које су суштински формирале однос према постојању и систему вредности како ауторке тако и других који су сазревали уз рокенрол. У питању су „Легенда о Светом гралу и витезовима Округлог стола”, „Прича о повратку блудног сина” и „Легенда о Психи и Еросу”. Издање је заједнички пројекат уреднице Гордане Јочић, ауторке илустрација и сликарке Снежане Пешић Ранчић, ауторке насловне фотографије и уметничког фотографа Марије Ћалич, ауторке унутрашњег дизајна, Анке Срећковић и дизајнера Мирослава Бојковића који је материјал и жеље склопио у корицу. На трибини су о улози бајке, херметичкој поруци легенде и

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 12:57

Биткоин у умереном расту упркос инфлацији и одливу капитала из ЕТФ фондова

15.06.2026 у 12:55

Мацура: Четири од десет старијих жена у Србији доживело насиље

15.06.2026 у 12:53

Путин честитао рођендан Си Ђинпингу: Односи Русије и Кине настављају да јачају

15.06.2026 у 12:53

Саша Обрадовић нови тренер кошаркаша Хапоела

15.06.2026 у 12:49

Беч наставља појачане контроле на границама до средине септембра

15.06.2026 у 12:47

Лукашенко најавио састанак са Путином: Отварају се кључна питања односа две земље