Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

04.04.2019 u 21:00

Reč Amosa Oza oblikovala je svet

Ne mogu da ne pišem, kao što ne mogu da ne dišem. Čitaocima dajem reči, oni treba da komponuju muziku, misli su nedavno preminulog pisca Amosa Oza koje je navela izraelska ambasadorka u Srbiji Alona Fišer Kam na tribini posvećenoj njegovom delu u Narodnoj biblioteci Srbije. Ovom prilikom o Ozovom delu govorili su književnici Vida Ognjenović, Ivan Ivanji i Filip David, kao i kritičarka Milena Đorđijević koja je vodila program. Susret su, pored Narodne biblioteke, organizovali ambasada Izraela u Beogradu i izdavačka kuća „Laguna” koja je objavila Amosove romane: „Crna kutija”, „Moj Mihael”, „Juda” i „Priča o ljubavi i tami”. Amos Oz bio je jedan od najvećih izraelskih savremenih pisaca i intelektualaca koji je duboko promišljao ljudsku prirodu, svoje doba, kao i izraelsko-palestinske

Kultura

04.04.2019 u 14:22

Dobrica Erić posthumno odlikovan Sretenjskim ordenom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posthumno je odlikovao književnika Dobricu Erića Sretenjskim ordenom trećeg stepena, saopštila je Pres služba Predsednika, prenosi Tanjug. Nedavno preminuli književnik Dobrica Erić je odlikovan za naročite zasluge koje je ostvario u oblasti književnosti, posebno pesničkog stvaralaštva, čime je dao nemerljiv doprinos razvoju našeg društva i ostavio neizbrisiv trag u srpskoj kulturi.

Kultura

03.04.2019 u 20:00

Refleks protiv opšteg cinizma

Ovogodišnji Sajam knjiga u Parizu nedavno je zatvoren uz ovacije posetilaca i profesionalne publike. Iako je zvanični domaćin sajma bio Sultanat Oman, sa brojnim orijentalnim poslasticama i tradicionalnim francuskim vinom, akcenat i tema ovog književnog skupa bila je Evropa i njena književna i geopolitička budućnost. U okviru zanimljivih panela na tu temu istaknuto mesto zauzeo je razgovor najvažnijeg živog nemačkog filozofa Petera Sloterdijka i francuskog komentatora i pisca Fransoa Ono Di Biota. U jednočasovnom razgovoru koji su vodila ova dva intelektualca, na Biotovo pitanje „kuda se kreće Evropa posle Bregzita”, Sloterdijk je mudro ukazao na opreznost baratanja nestabilnim pojmovima kao što su „Bregzit” i „Gregzit” i da će nam biti potreban najmanje jedan vek da bismo shvatili šta se na ekonomsko-političkoj sceni

Kultura

01.04.2019 u 18:00

Kako je Štulić postao mit

„Arsen Dedić je napisao devet dobrih pesama, Goran Bregović pet, a ja 30!” Možda će nekome zvučati neskromno, ali ovo su reči Branimira Džonija Štulića koje citira Hrvoje Horvat, autor nove knjige o nekadašnjem frontmenu „Azre”, predstavljene u Beogradu. Knjiga „Štulić: biografija” kreće od početka – muzičarevog detinjstva u Skoplju i Jastrebarskom, studija u Zagrebu, osnivanja „Azre”, i stiže do „razvoda” od muzičke karijere i odlaska i života u Holandiji. Uz neobjavljene rukopise i privatne fotografije, svedočenja kolega, saradnika, poštovalaca, i izjave samog Štulića, Horvat smešta život i delo jedne od najcenjenijih, ali i najkontroverznijih ličnosti na prostoru bivše Jugoslavije i u socio-politički i kulturni kontekst. Posle čitanog „Fantoma slobode”, priznati hrvatski novinar,

Beograd

27.03.2019 u 09:15

Priče o srpskim junacima

Da Srbi vole da slušaju priče o svojim junacima pokazala je promocija zbirke pripovesti „Sabor junaka”, u podnaslovu „Preci, naši oslobodioci iz vremena Prvog i Drugog srpskog ustanka”, koju je priredio Petar Žebeljan. U kafeu „Delfi” u SKC-u ispunjenom do poslednjeg mesta o knjizi su, pored autora, govorili književna kritičarka Tamara Krstić, književnik Ljubivoje Ršumović i istoričar književnosti dr Branko Zlatković. Odlomke je čitao glumac Vico Dardić, muziku za gitaru izveo je profesor na Fakultetu muzičke umetnosti dr Uroš Dojčinović, a moderator je bila Maja Šarić, predstavnica za odnose s javnošću Izdavačke kuće „Laguna”, prenosi Tanjug. Preporučujući knjigu, Žebeljan je kazao da će čitaoci u pričama „naći anegdote, sećanja, predanja i legende, ali i podatke iz istorijskih spisa, epskih

Beograd

26.03.2019 u 09:04

Književno veče u „Kornjači”

U prostorijama Udruženja „Kornjača” u Carigradskoj ulici, čiji je cilj afirmisanje umetnosti, priređeno je književno veče. Poklonicima pisane reči svoje stvaralaštvo predstavili su Jelena Lengold i Aleksandar Baljak (na slici). Domaćin druženja bila je slikarka Ljubica Radović. Ona je podsetila da će jednom mesečno u ovom novootvorenom umetničkom kutku biti organizovani susreti sa piscima i pesnicima.

Kultura

24.03.2019 u 13:49

Laslu Vegelu nagrada za životno delo

Nagrada za životno delo Društva književnika Vojvodine dodeljena je Laslu Vegelu ( Srbobran, 1941), dok je nagrada za knjigu godine na Skupštini DKV-a uručena dr Damiru Smiljaniću za knjigu „Atmosfera smrti” (2018). O Vegelom delu govorili su Jovan Zivlak i Gabor Virag, koji su istakli da je Vegel, od pobunjeničkog žargona šezdestosme i urbane kulture, pa preko šest decenija pripovedačkog i esejističkog rada obznanjenog u desetinama knjiga, pisac posebnog osećanja za razumevanje kontroverznog statusa dvostruke sudbine, pisca bez doma, manjinskog pisca i autora bez oslanjanja na važeće i vladajuće mišljenje”. „U stalnom naporu da potvrdi i preispita sudbinsku izdvojenost, bilo da se radi o položaju Mađara kao manjinske zajednice, o njihovim istorijskim potresima, o razumevanju Srba

Kultura

22.03.2019 u 09:52

Junakinja svog života i našeg doba

Grozdana Olujić (1934–2019) bila je mudra, svestrano obrazovana i dostojanstvena žena, književnica koja je od pedesetih godina prošloga veka pisala u stilu senzibiliteta moderne evropske proze, unoseći iskustvo egzistencijalizma, ali i oblike subverzivnosti „suvišnog čoveka” u prozu. Svojim romanima pomerala je tematske prostore, a sa prva četiri romana u dahu je izazvala ideološka komešanja: „Izlet u nebo”, „Glasam za ljubav”, „Ne budi zaspale pse”, „Divlje seme”. Njene knjige čitaoci su prihvatali, a prevodioci prenosili na nekoliko desetina jezika sveta, čineći je jednom od naših najprevođenijih autorki. Bila je školski pisac, a kritičari su je prećutkivali. Književno-istorijska i sociološka istraživanja treba još da pokažu razloge njenog okretanja od romana u korist autorske bajke.

Kultura

19.03.2019 u 08:56

Njeni likovi su prvi hipici u srpskoj književnosti

U subotu 16. marta uveče u Beogradu napustila nas je velika srpska književnica, Grozdana Olujić (1934–2019). Bila je poznata po svojim romanima, pripovetkama, bajkama, kao i po svojim prevodima, esejima i antologijama. Grozdana Olujić rođena je u Erdeviku. Čuvala je „babuška”, Ruskinja izbegla od Oktobarske revolucije, pa je rano naučila ruski i francuski. Posle gimnazije u Bečeju završila je engleski jezik i književnost, a potom i magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Još kao studentkinja, u 23. godini objavila je roman „Izlet u nebo” (1958). Rukopis je dobio nagradu sarajevske izdavačke kuće „Nova prosvjeta”, izazvao veliku pažnju i ubrzo ideološke napade zbog kritičkog odnosa prema socijalističkom režimu. U kratkom vremenskom periodu, tokom jedne decenije, napisala je i

Kultura

18.03.2019 u 09:50

Preminula Grozdana Olujić

Grozdana Olujić, književnica, esejistkinja, prevoditeljka i antologičarka, preminula je, posle duže bolesti, u 85. godini, potvrdila je porodica spisateljice. Objavila je šest romana: „Izlet u nebo” (1957), „Glasam za ljubav” (1962), „Ne budi zaspale pse” (1964), „Divlje seme” (1967), „Glasovi u vetru” (2009) i „Preživeti do sutra” (2017). Sabrani romani Grozdane Olujić u šest knjiga objavljeni su prošle godine u izdanju „Srpske književne zadruge” i „Partenona”. Objavila je i veliki broj bajki i zbirki bajki. Njena dela doživela su brojna izdanja u zemlji, a prevedena su na čak trideset šest svetskih jezika. Dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada od kojih su najpoznatije: Povelja za životno delo Udruženja književnika Srbije (2004) i Ninova nagrada za najbolji roman

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost