Sreda, 17.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: književnost

Kultura
09.04.2018 u 22:00
Književni kritičar u Hičkokovom zapletu
Zoran Paunović, jedan od naših najboljih prevodilaca sa engleskog jezika, univerzitetski profesor u Novom Sadu i Beogradu, književni kritičar i esejista, autor je nove knjige eseja „Prozor u dvorište” (izdanje „Geopoetike”) o engleskoj, američkoj, pa i srpskoj književnosti. U ovom delu Paunović podrobno analizirajući anglosaksonsku prozu, poeziju i dramu, uspostavlja veze između stvaralaca različitih epoha, Šekspira, Vilijama Blejka, Bajrona, Dikensa, Džojsa, Foknera, Dona DeLila, Harolda Pintera, Ostera... Pred našim očima smenjuju se različite poetike, drugačija vrednovanja nekih pisaca, kao što je Grejem Grin, i zbog toga što „kritičari ne vole pisce koji imaju čitaoce”. Čini se da je jedna od važnih literarnih linija koju povlačite u knjizi eseja „Prozor u dvorište” ona
Kultura
06.04.2018 u 22:00
Jezik se ne može ukrasti
Knjiga Ranka Bugarskog „Govorite li zajednički” (Biblioteka XX vek) vrvi od primera koji potvrđuju da se iza, kako on kaže, „lingvističke laži o različitim jezicima kriju nacionalizam i politički interesi”. U svemu što se s jezikom dešavalo i dešava glavnu reč vodi politika, i to mahom ona nacionalističke provenijencije, kaže Bugarski za „Politiku”, tvrdeći da je to razlog što imamo toliko ekstremnih mišljenja o jeziku. Osnovno pravilo je – koliko nacija (i njima pridruženih nacionalizama) toliko jezika, što otvara prostor ne samo sukobu ekstremnih mišljenja nego i svakovrsnim manipulacijama, dodaje on tvrdeći da je ovu knjigu i napisao s namerom da se smire strasti...
Kultura
29.03.2018 u 21:51
Ko čita, ne skita
Raspodela novca iz gradskog budžeta za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, odnosno za umetnička, stručna i naučna istraživanja, u 2018. godini, izgleda kao podsmeh toj istoj kulturi. Počev od toga da javno nisu objavljena imena članova komisija koje su donosile odluke, pa do imena određenih udruženja i iznosa koje su dobili. Prema tabeli Sekretarijata za kulturu Udruženje građana „Grupa 8”, dobilo je 700 hiljada dinara za projekat „Trk u biblioteku”, a Udruženje građana „Jupiter”, čije astronomsko ime asocira na kosmička prostranstva, nagrađeno je sa čak 690 hiljada dinara za program „Ko čita ne skita”. U poređenju sa tim, Udruženje izdavača i knjižara Srbije, kao jedno reprezentativno udruženje, dobilo je samo 100 hiljada dinara za obeležavanje Svetskog dana knjige i autorskog
Kultura
21.03.2018 u 22:00
Život sa Ajnštajnom – teorija tuge
Već i sam naslov knjige Slavenke Drakulić „Mileva Ajnštajn, teorija tuge” (Fraktura) upućuje na to kakav je bio život supruge Alberta Ajnštajna, ali ne samo njen već i uopšte položaj žena na početku 20. veka kada nisu mogle da se školuju. Autorka romana kaže da ovo drugo nije razlog zbog kojeg ga je pisala, ali da je dobro ukoliko čitaoce podseti na to koliko je položaj žena bio različit pre samo sto godina. – Ostavimo sad po strani to da nisu imale pravo glasa, pravo na razvod, nasleđivanje i slično, ali, na primer, u ženskoj gimnaziji u Zagrebu, gde je Mileva neko vreme išla u školu, nije bilo kabineta za fiziku. Šta će ženama fizika? Njen otac je morao da dobije specijalnu dozvolu ministarstva kako bi mogla da pohađa nastavu u muškoj gimnaziji. Uz to je Mileva, zapravo, imala sreće.
Srbija
17.03.2018 u 22:00
Si­rij­ska vi­zi­ja pu­to­pi­sca Ra­do­va­na
Uži­ce – „Ov­de je vr­lo te­ško za­ve­sti mir. Uvek se, ka­žu, ne­ko bu­ni. Ne­ko je ne­za­do­vo­ljan. Fe­u­dal­ci mo­žda, tr­gov­ci mo­žda, fe­la­si sva­ka­ko, rad­ni­ci na­rav­no... Tre­ba uve­sti red u ovoj ze­mlji is­pre­ple­ta­noj be­dom i sja­jem, mo­der­nim ko­li­ma i krn­ti­ja­ma. Is­pre­ple­ta­noj ve­se­lim i ozbilj­nim, sko­ro le­de­nim li­ci­ma...” Ovo je no­vin­ski za­pis iz Si­ri­je, ze­mlje sil­nih stra­da­nja i ra­za­ra­nja po­sled­njih go­di­na. Ali dav­no na­pi­san, vi­zi­o­nar­ski, pre vi­še od po­la ve­ka. Te 1964. go­di­ne pu­to­vao je u Da­mask no­vi­nar Ra­do­van Po­po­vić, ta­da na po­čet­ku no­vi­nar­ske ka­ri­je­re u užič­kim „Ve­sti­ma”, a ka­sni­je du­go­go­di­šnji no­vi­nar i ured­nik „Po­li­ti­ke”, naj­ve­ći srp­ski knji­žev­ni bi­o­graf.  O
Kultura
14.03.2018 u 14:26
Disova nagrada Đorđu Nešiću
  Ča­čak – Đor­đe Ne­šić do­bit­nik je Di­so­ve na­gra­de za 2018. od­lu­kom ži­ri­ja ko­jem je pred­se­da­vao pro­fe­sor dr Ra­di­vo­je Mi­kić, uz uče­šće Ni­ko­le Vuj­čić i dr Ja­ne Alek­sić. To je ju­če sa­op­šti­la ov­da­šnja bi­bli­o­te­ka, na­ja­vlju­ju­ći 55. „Di­so­vo pro­le­će”. U obra­zlo­že­nju onih ko­ji su od­lu­či­va­li na­ve­de­no je: „Đor­đe Ne­šić (1957, Bi­je­lo Br­do kod Osi­je­ka) u knji­žev­nost je ušao 1985, ob­ja­viv­ši knji­gu ’Crv sum­nje u ja­bu­ci raz­do­ra’, i do da­nas je na­pi­sao osam knji­ga pe­sa­ma i ušao u red naj­bo­ljih sa­vre­me­nih srp­skih po­e­ta. Iako je u pr­vim iz­da­nji­ma bio bli­zak neo­a­van­gard­nom pe­snič­kom iz­ra­zu, Ne­šić je 1995. na­pra­vio po­e­tič­ki za­o­kret, okre­nuv­ši se tra­di­ci­o­nal­nim pe­snič­kim ob­li­ci­ma i
Kultura
10.03.2018 u 21:30
Pesnici su izolovana bića
Danas vidimo da se u medijima veća pažnja poklanja nekim poluprivatnim i privatnim nagradama koje nose čudna imena. Njima se pridaje značaj, a nagrade poput Rakićeve ili Popine, Drainčeve i Desankine, Isidorine, pa i Vukove, ostaju na margini. Meni lično nagrada „Milan Rakić” puno znači jer nosi ime pesnika koga sam uz Njegoša najviše poštovao, kaže Veselin Mišnić, pesnik, romansijer, pripovedač, aforističar koji je nedavno dobio pesničku nagradu „Milan Rakić” koju dodeljuje UKS. Veselin Mišnić piše pesme, romane, pripovetke, aforizme. Zbirka „Pustinjske pesme” za koju je dobio nagradu „Milan Rakić” podeljena je u četiri celine.
Kultura
07.03.2018 u 22:00
Oslo kao podeljeni grad
Retkost je upoznati autora romana zajedno sa njegovim junacima, a upravo po tome je jedinstven norveški pisac Ingve Kvajne koji je u Beograd na predstavljanje svoje prve knjige „Zvuk asfalta” došao sa svojom porodicom i prijateljima. Sa ljudima koji su ga inspirisali i podržali da svoje odrastanje u Oslu pretoči u prozu. Ovu knjigu preveli su sa norveškog Ivana Jovanović i Miloš Belčević, i to je prvi prevod ovog dela na strani jezik. Uz podršku Fondacije „NORLA, Norveška književnost u inostranstvu”, knjigu je objavila nova izdavačka kuća „Kovačnica priča”, u ediciji „Norden”.
Tema nedelje
03.03.2018 u 21:51
Topola spremna za promene
TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Tema nedelje
03.03.2018 u 21:21
Ček bez pokrića
TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Početna / Tagovi
17.06.2026 u 22:03
Fico za sutra najavio glasanje o poverenju vladi zbog prevelikog javnog duga
17.06.2026 u 22:00
EU5 pod znakom pitanja, Ponoš tvrdi da će ih biti više
17.06.2026 u 21:56
Turska osudila izveštaj Evropskog parlamenta u kojem se traže sankcije za njenog ministra pravde
17.06.2026 u 21:51
Američki zvaničnik: Iran prvi put od početka rata nije pucao na brodove u Ormuskom moreuzu
17.06.2026 u 21:45
Najava velikog mitinga: SNS i partneri 27. juna otkrivaju ime za izbornu trku
17.06.2026 u 21:34
Milićević u Solunu: Deca iz dijaspore najvažnija veza Srbije sa budućnošću
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation