Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
111.89	112.57	112.23
116.98	117.68	117.33

Kultura

09.08.2021 u 12:34

Adamu Puslojiću uručena nagrada u Rumuniji

Pesnik i prevodilac Adam Puslojić, čovek koji je decenijama „kosmička spona” između Srbije i Rumunije, dobitnik je ovogodišnje prestižne nagrade „Mihaj Eminesku” za poeziju i prevod poezije. Puslojiću je nagradu dodelio Muzej Mihaja Emineskua (za njega kažu da je rumunski Njegoš), iz pesnikovog rodnog mesta Ipoteštija, sa akcentom na prevod knjige „Domovina života”. Nagrada je dodeljena u Nacionalnom muzeju rumunske literature u Bukureštu, a pored krema rumunskih pesnika i književnika, ovoj svečanosti je prisustvovao i srpski ambasador u Rumuniji – Dejan Tomašević. Priznanje je uručila profesor Ala Sainenko, direktor Emineskuovog muzeja u Ipoteštiju i donator nagrade. Ovo neverovatno književno veče trajalo je duže od dva sata. Od mnogobrojnih govornika, među kojima je bilo i

Kultura

08.08.2021 u 21:18

Pisac je čovek, kao i svi drugi

Znalo se da Ivo Andrić nije blagonaklon prema ekranizovanju svoje proze, da je bio protivan bilo kakvom dopisivanju. Međutim, iz prve ruke, u novoj knjizi Mihajla Pantića „Priče o piscima”, u izdanju „Arhipelaga”, saznajemo da se Andriću svideo film Vladimira Pogačića „Anikina vremena”, i da je on otvoreno ovog filmskog autora i pohvalio upravo zbog toga što nije doslovno ispratio njegovu pripovetku. Mihajlo Pantić nam u ovom delu dočarava svoj razgovor sa Pogačićem, kao što će, zatim, čitaoca, pažljivo i s merom, uvući u detalje susreta i sopstvene odnose sa nekima od najvažnijih autora srpske književnosti. Među njima su Branko Ćopić, Danilo Nikolić, Aleksandar Tišma, Borislav Pekić, Milorad Pavić, Svetlana Velmar Janković, David Albahari, Dušan Kovačević, i mnogi drugi. Pored

Kultura

03.08.2021 u 14:09

Kada je piščeva muza u boci

Kakva je veza između kreativnosti i samodestrukcije, po onoj Balzakovoj maksimi da je porok cena koju genije plaća zlu, tema je koju istražuje po mnogo čemu jedinstveno izdanje časopisa „Gradac” nazvano „Književnost i alkohol”. Na primeru najvećih autora svetske književnosti, kao i na osnovu odlomaka iz njihovih dela, iz kojih kao da teku reke alkohola, pokazano je da umetnik u opijanju i samozaboravu doseže nivoe podsvesnog do kojih se ne dolazi u racionalnom i svesnom stanju. Međutim, ta kratkotrajna lakoća koja pruža nadahnuće i vizije drugačijih univerzuma preobražava se ubrzo u tegove delirijuma tremensa, periode bez stvaralaštva, mirise bolničkih soba. Kako je to u autobiografskom spisu „Kralj alkohola” objasnio Džek London, akloholizam je duševnog porekla, a razvija se u društvu, jer

Kultura

28.07.2021 u 22:00

Piščeva muza na dnu boce

Kakva je veza između kreativnosti i samodestrukcije, po onoj Balzakovoj maksimi da je porok cena koju genije plaća zlu, tema je koju istražuje po mnogo čemu jedinstveno izdanje časopisa „Gradac” nazvano „Književnost i alkohol”. Na primeru najvećih autora svetske književnosti, kao i na osnovu odlomaka iz njihovih dela, iz kojih kao da teku reke alkohola, pokazano je da umetnik u opijanju i samozaboravu doseže nivoe podsvesnog do kojih se ne dolazi u racionalnom i svesnom stanju. Međutim, ta kratkotrajna lakoća koja pruža nadahnuće i vizije drugačijih univerzuma preobražava se ubrzo u tegove delirijuma tremensa, periode bez stvaralaštva, mirise bolničkih soba. Kako je to u autobiografskom spisu „Kralj alkohola” objasnio Džek London, akloholizam je duševnog porekla, a razvija se u

Kultura

28.07.2021 u 19:54

Bez kompleksa, napred

O položaju književnih prevodilaca kod nas govori se više nego o samom književnom prevođenju i samim književnim prevodiocima. To možda ukazuje na crtu koja je tako izražena u našem mentalitetu: da kukamo, da se žalimo, da svakidašnju jadikovku pretpostavljamo čak i želji za opstankom, da nam za sve budu krivi drugi. Položaj književnih prevodilaca je takav kakav jeste i kakav može biti. Sa stanovišta samih prevodilaca, samo je jedno važno: da oni sami, što individualno, što udružujući napore, taj položaj – ukoliko ga smatraju lošim ili nedostojnim njihove umetnosti, njihovog poziva – poprave u meri u kojoj je to izvodljivo. To bi i bila suma sumarum priče o položaju književnih prevodilaca u Srbiji danas: učinimo, pre svega, ono što sami možemo kako bi nam se pozicija poboljšala. Delajmo

Kultura

27.07.2021 u 20:15

Izdavači uvek mogu da nađu „damping” prevodioca

Dok god je prevodilački posao otvoren svakom – a drukčije ne može, ne postoji, a teško bi se i mogla uvesti licenca za književne prevodioce kakva postoji za neka druga zanimanja – biće i loših i vrlo loših prevoda, biće obaranja cene rada. Sve to utiče na materijalni, a otuda i društveni status svih, a najviše su pogođeni naravno dobri prevodioci, profesionalci koji se redovno stavljaju u isti koš sa svima ostalima kad se, u inače retkim prilikama, povede reč o kvalitetu književnih prevoda, kaže Jelena Stakić, prevodilac sa engleskog i francuskog, koja iza sebe ima oko 140 prevedenih naslova za više od 40 godina rada. No, i za taj svoj učinak koji se nekad smatrao bogatim, ona kaže da u novim okolnostima deluje skromno u poređenju sa desetinama i desetinama naslova koje danas za nekoliko

Kultura

24.07.2021 u 09:12

Preminuo književnik Miroslav Toholj

Srpski književnik Miroslav Toholj preminuo je juče u Beogradu nakon kraće bolesti u 64. godini, potvrdeno je Srni u porodici Toholj. Datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni, prenosi RTRS. Miroslav Toholj rođen je 1957. godine u Ljubinju. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta Komenskog u Bratislavi od 1980. do 1983. apsolvirao je lektorske studije slovačkog jezika i kulture, prenosi Tanjug. Kraće vreme radio je kao saradnik u IP „Svjetlost”. Od 1992. do 1997. živeo je na Palama. Tokom gradanskog rata, od januara 1993. do decembra 1995. godine, bio je ministar informisanja Republike Srpske, a po okoncanju rata generalni direktor RTRS. Na prvim posleratnim parlamentarnim izborima izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini

Kultura

09.07.2021 u 14:32

Gatalica ne želi u takmičenje za Ninovu nagradu

Pisac Aleksandar Gatalica saopštio je da sa svojim novim romanom „Dvadeset peti sat“ neće učestvovati u trci za ovogodišnju NIN-ovu nagradu, prenosi Tanjug. „Ovaj sastav NIN-ovog žirija u više navrata ocenio sam kao nekompetentan, te ne vidim mogućnost da svoj novi roman ’Dvadeset peti sat’ ponudim na čitanje u ovim uslovima“, naveo je Gatalica. „Dvadeset peti sat“ je nedavno objavljeni deveti roman Gatalice, koji je podsetio na to da je sa svakim od prethodnih osam bio u konkurenciji za NIN-ovu nagradu još od 1995. kao i da je dva puta bio u najužem izboru, 1995. i 2008, dok je njegov roman „Veliki rat“ dobio je to priznanje 2013. godine. „Nadam se boljim vremenima za srpsku književnost i za NIN-ovu nagradu. Nadam se da će roman ’Dvadeset peti sat’ naći svoje čitaoce i bez preporuke

Kultura

05.07.2021 u 23:57

Završen Festival fantastične književnosti

U Klubu galeriji „Polet” u Cetinjskoj 15 završen je dvodnevni sedmi Festival fantastične književnosti „Art-Anima”. Učešće na manifestaciji imalo je 20 govornika, među kojima su ugledni i nagrađivani pisci, urednici, izdavači, književni kritičari, kao i poznati kulturni i naučni radnici. Festival je sinoć otvorila premijerna promocija romana „Prokletije” Dejana Ognjanovića, o kom su, pored autora, govorili i spisateljica Ana Marija Grbić i reditelj Igor Stanojević. Održana je i promocija trećeg romana Mladena Jakovljevića „Kad se vratim”. On tematizuje teret prošlosti, preobraženje stvarnosti, razgradnju identiteta i granična područja između života i smrti, a govorili su Jakovljević i teoretičarka i književna kritičarka Vladislava Gordić Petković. Za kraj prve večeri pripremljena je

Ekonomija

05.07.2021 u 14:38

Kompanija „Aptiv” ukinula odluku o dvanaestočasovnom radnom vremenu

Leskovac – Od danas će radnici britanske kompanije Aptiv” u Leskovcu, umesto dvanaestočasovnog, ponovo imati osmočasovno radno vreme. Ova odluka doneta je posle intervencije inspekcije rada i protesta dela zaposlenih. Radnici koji se budu odlučili da rade subotom i nedeljom dobijaće dodatnu zaradu od 3.000 dinara po danu vikenda. Kompanija „Aptiv”, koja zapošljava oko 4.000 radnika, zbog velikih obaveza prema inostranim partnerima produžila je radno vreme zaposlenima. Kako kažu u sindikatu, to nije nezakonito, ali nije u skladu sa propisima da se radi svakoga dana po dvanaest časova. Do nevolja u „Aptivu” došlo je i zbog masovnog korišćenja bolovanja – događalo se da gotovo 900 radnika po tom osnovu istovremeno bude odsutno, pa je menadžment odlučio da produži radni dan i tako posao

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће