Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.72	117.37
102.16	102.77	102.47
127.35	128.12	127.74

Kultura

05.01.2017 u 17:38

Uži krug za Ninovu nagradu

Ninov žiri za nagradu za najbolji roman 2016. godine odabrao je u uži izbor 11 naslova, a među autorima su i višestruki učesnici trke za to književno priznanje, ali i debitanti, čije se teme kreću od Španskog građanskog rata do ljubavi, smrti, devedesetih, besparice, tranzicije... Među autorima u užem izboru, kako je objavio Nin u novom broju, našla su se dvojica dosadašnjih laureata – Svetislav Basara i Vladan Matijević. Basara je nominovan za „Andrićevu lestvicu užasa” (Laguna), a dobio je NIN-ovu nagradu pre deset godina za „Uspon i pad Parkinsonove bolesti" (2006).

Riznica

05.01.2017 u 15:48

Mostovi

Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo. Veliki kameniti mostovi, svedoci iščezlih epoha kad se drugojače živelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i kiše, često okrzani na oštro rezanim ćoškovima, a u njihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki železni mostovi, zategnuti od jedne obale do druge kao žica, što drhte i zvuče od svakog voza koji projuri; oni kao da još čekaju svoj poslednji oblik i svoje savršenstvo, a

Kultura

04.01.2017 u 17:08

Romani Kalvina i Amanitija

Izdavačka kuća „Plato” objavila je roman jednog od najvećih italijanskih pisaca druge polovine 20. veka Itala Kalvina „Ako jedne zimske noći neki putnik”, u prevodu s italijanskog Ane Srbinović, kao i roman Nikola Amanitija „Ana”, u prevodu s italijanskog Mirele Radosavljević i Aleksandra Levija. „Ako jedne zimske noći neki putnik” roman je o čitanju i roman o životu. U njemu Kalvino demistifikuje sam nastanak književnog dela i ukazuje na povezanost čitaoca i dela, kao i čitalačkog razumevanja koje gradi smisao samog dela. Na taj način je izrazio jedan od glavnih poetičkih usmerenja postmodernizma, ali i otvorio neke od tema kao što je (ne)mogućnost objektivnog saznavanja stvarnosti ili slagalice kao koncepta izgradnje i života i književnog dela. – Roman se može čitati kao potraga

Region

04.01.2017 u 11:22

Preminuo književnik Ivo Brešan

ZAGREB - Ugledni hrvatski književnik Ivo Brešan, autor mnogih gledanih drama među kojima i „Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja” umro je u utorak u Zagrebu, saopštila je njegova porodica. Brešan je rođen u Vodicama kod Šibenika 1936. godine. Gimnaziju je polazio u Šibeniku, a slavistiku i filozofiju diplomirao je na zagrebačkom Filozofskom fakultetu. Njegova najpoznatija dela su „Ptice nebeske”, „Spletke”, „Utvare”, „Anera”, „Svečana večera u pogrebnom poduzeću”, „Hidrocentrala u Suhom dolu”. Najpoznatija drama „Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja”, prvi put je izvedena 1971. godine u zagrebačkom kazalištu Teatar ITD. Ivo Brešan je pisao i filmske scenarije, najpre sa filmskim režiserima Krstom Papićem i Veljkom Bulajićem, a potom sa svojim sinom Vinkom Brešanom. Za

Kultura

04.01.2017 u 22:30

NATO fantomi u srpskoj prozi

U ambasadi Srbije u Londonu nedavno je predstavljena knjiga „Duhovi kruže Srbijom: reprezentacije istorije i rata u književnoj imaginaciji” Dejvida Norisa koji od 1981. predaje na Katedri za slavistiku Univerziteta u Notingemu. U ovoj knjizi, koja nije prevedena na srpski, autor se bavio ratnim traumama u srpskoj prozi. Noris je autor studija „Balkanski mit – pitanja identiteta” i „Beograd”, pisao je o doživljaju vremena u prozi Andrića i Crnjanskog, intertekstualnosti u „Očevima i ocima” Slobodana Selenića, slici grada u „Gorskom vijencu”, narativnim formama u prozi i na filmu devedesetih godina... Analizirali ste srpsku književnost s kraja 20. veka koju progone aveti istorije i rata, ali i noviju prozu u kojoj se pisci vraćaju toj tematici kao nezaceljenim ranama? Tokom osamdesetih

Kultura

02.01.2017 u 21:00

Nagrada „Nikolaj Timčenko” Milivoju Neninu

Žiri Zadužbine „Nikolaj Timčenko”, koji je radio u sastavu: Jovan Pejčić (predsednik), Biljana Mičić i Dragan Žunić, jednoglasno je odlučio da dobitnik Nagrade „Nikolaj Timčenko” za 2016. godinu bude prof. dr Milivoj Nenin, istoričar srpske književnosti i nacionalne kulture, književni kritičar i esejista, za knjigu „Svetislav Stefanović, opet”, koju je 2016. godine objavio Andrićev institut iz Andrićgrada, Republika Srpska. „Svetislav Stefanović, opet”, nagrađena zbirka studija i članaka, kaže se u obrazloženju žirija, nije prva knjiga Milivoja Nenina o Svetislavu Stefanoviću. Prva knjiga je njegovo sintetičko delo „Svetislav Stefanović, preteča modernizma”, čije izdanje je, iz 1993. ponovljeno i 2007. godine. Posle Drugog svetskog rata zabranjeni Stefanović Neninovom je knjigom

Kultura

31.12.2016 u 10:00

Ovo je bila njihova godina

U programu „Forum” ovogodišnjeg Berlinskog festivala svetsku premijeru imao je celovečernji igrani debi Nikole Ljuce „Vlažnost”, koji je kod nas premijerno prikazan na otvaranju 44. Festa.„Vlažnost” je psihološki triler o mladim, gradskim intelektualcima iz višeg socijalnog sloja, u kojem se preispituju teme otuđenosti i neprepoznavanja ljubavi. Film prati uspešnog menadžera Petra kojem iznenada nestaje supruga što je okidač da na površinu izađu svi njegovi strahovi, ali i demoni.

Kultura

25.12.2016 u 17:47

Romani Božina Pavlovskog na srpskom

Izdavačka kuća „Arka” iz Smedereva i istaknuti makedonski pisac i akademik Božin Pavlovski potpisali su u Skoplju ugovor o prevođenju i objavljivanju tri njegova najnovija romana na srpski jezik. To su romani: „Gradinar, pustinja”, „Amerika, Amerika” i „Rog ljubavi”, dela koja spadaju u njegovu „pacifičku fazu”, i koja, ne samo makedonska, nego i strana kritika smatra vrhom njegovog pripovedačkog umeća. Božin Pavlovski je srpskoj književnoj javnosti poznat po romanima „Hotel Duva”, „Miladin iz Kine”, „Vest Aust” i „Crveni Hipokrit”

Kultura

24.12.2016 u 18:36

Priznanja Preradoviću i Kordiću

„Pečat varoši sremskokarlovačke”, za najbolje pesničke knjige na srpskom jeziku, ravnopravno je pripala Ranku Preradoviću za „Izabrana djela” I–IV („Besjeda”, Banja Luka, 2015) i Milošu Kordiću, za zbirku pesama „Predvečerje” („Prosveta”, Beograd, 2016). Žiri, koji je radio u sastavu: Nenad Grujičić (predsednik), Jelena Aleksić i Krstivoje Ilić, odluku je doneo jednoglasno. Ranko Preradović (Vršani kod Prnjavora, 1944), povodom pedeset godina pesničkog stvaranja, objavio je „Izabrana djela” I–IV, pesme u četiri toma: „San o životu”, „Opšta ludnica”, „Stvarno stanje” i „Radni projekat groba”. Miloš Kordić (Komogovina na Baniji, 1944), pre pola stoleća objavio je svoju prvu knjigu pesama, a potom još dvadesetak, uz četiri knjige proze i tri zbirke eseja i zapisa. Nova pesnička knjiga

Kultura

18.12.2016 u 17:07

„Vašington post”: Živković poseduje imaginativnu pronicljivost i šarm Ostera ili Kalvina

„Vašington post” je pre nekoliko dana doneo je obiman i veoma pohvalan tekst iz pera uglednog kritičara Majkla Dirde, dobitnika Pulicerove nagrade za novinarstvo, o čak tri knjige našeg najprevođenijeg pisca Zorana Živkovića: „Trilogija Papirus”, „Pet dunavskih čuda” i „Nemoguće priče I”. Američki izdavač Kadmus pres upravo je ovim delima nedavno otpočeo veoma ambiciozan projekat „Kolekcija Zorana Živkovića” u okviru koga će biti objavljena sabrana prozna dela našeg autora na engleskom u čak 32 toma – 11 u tvrdom povezu i 21 u mekom. Do kraja godine pojaviće se i četvrti tom izdanja u tvrdom povezu, „Nemoguće priče II”, a tokom 2017. i 2018. izaći će preostalih 28 tomova – po jedan u proseku na svakih 26 dana. Ovo je prvi put u istoriji srpske književnosti da jedan naš pisac dobija sabrana

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost