Kup.	Prod.	Sred.
117.21	117.91	117.56
112.65	113.32	112.98
112.28	112.95	112.62

Beograd

17.03.2021 u 23:53

Priča o mladobosancu Dimitriju Mitrinoviću

Kolarčeva zadužbina i Izdavačko preduzeće „Klio” upriličili su onlajn predstavljanje knjige holandskog autora Gvida van Hengela „Vidovnjaci – Snoviđena Evropa” na jutjub kanalu „Klija”. Priča govori o nekadašnjem mladobosancu Dimitriju Mitrinoviću, koji je „napustio tokom julske krize 1914. rodno tle i svoj život promotora jugoslovenskog jedinstva zamenio za život duhovnog vođe u Londonu”. O knjizi, Dimitriju Mitrinoviću i njegovom nasleđu govorili su autor, dr Slobodan Marković, Goran Marković, dr Nemanja Radulović, prevodioci… Prvi se publici obratio Van Hengel rekavši da „ljudi, na primer, u Srbiji ili u Hrvatskoj ili u Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori znaju mnogo bolje nego ljudi u Holandiji kako ništa nije sigurno i kako svet može da se menja veoma brzo”. – Knjiga se čita kao neki

Kultura

12.03.2021 u 20:15

Užasava me pomisao na svet identičnih stvari

Čitati eseje Ljubice Arsić u knjizi „Pročitano sa usana” (u izdanju „Lagune”) znači prepustiti se jednom intelektualnom rolerkosteru, sa pregršt originalnih uvida u mitove, legende, književnost, slikarsku umetnost, film, muziku i teorije moderne kulture, sa finim prelivima, brzim preokretima od tuge do smeha, kao i zadivljujućim poentama. Bilo da piše o slikama Egona Šilea, Mocartovom „Don Đovaniju”, Šekspiru, veštini igranja tanga ili tetoviranja, voajerizmu ili donžuanizmu – kao strahu od žene, istoriji osmeha ili licima pisaca, Ljubica Arsić pravi neverovatne raspone u mišljenju, povezuje epohe, tradiciju i savremenost, i kritički ukazuje na poziciju današnje kulture i čoveka u njoj. Ovi eseji mogu da nas podsete na to zbog čega smo zaljubljeni u književnost i bogatstvo ljudskog duha,

Kultura

11.03.2021 u 18:14

Jastrebov konačno na srpskom

Imamo li mi Srbi, kao narod, među sobom, toliko i takvih prijatelja da bismo ruskog konzula Jastrebova smeli tek tako da prepustimo slepoj ravnodušnosti vremena? Ima li folkloristička nauka, u nas, toliko i takvih vrsnih pregalaca da bismo mirne duše Jastrebova mogli da osudimo na muk zaborava? Pitanja postavljaju univerzitetski profesori književnosti Valentina Pitulić i Boško Suvajdžić koji su priredili, i napisali pogovor, za knjigu ruskog diplomate i etnografa Ivana Jastrebova (1839‒1894). Reč je o zbirci „Običaji i pesme Srba u Turskoj”, s podnaslovom „u Prizrenu, Peći, Moravi i Debru”, koja se posle više od jednog veka čekanja, prvi put pojavljuje u prevodu na srpski jezik. Prevod je uradila Vesna Smiljanić Rangelov, u izdanju „Službenog glasnika”, Udruženja folklorista Srbije i Matice srpske.

Kultura

04.03.2021 u 09:55

Preminuo Boško Stanojčić Ruđinčanin

Vrnjačka Banja – Posle kraće bolesti preminuo je Boško Stanojčić Ruđinčanin, pesnik i poznati stvaralac u oblasti kulture u njegovoj Vrnjačkoj Banji. Ruđinčanin je rođen 1942. godine. Autor je više knjiga a njaviše pesničkih zbirki. Bio je glavni urednik ,,Vrnjačkih novina” i višegodišnji direktor vrnjačkog kulturnog centra, pa je u to vreme doprineo kvalitetu programa radija Vrnjačke Banje i velikoj popularnosti ove radio-stanice. Zatim je, učestvovao u pokretanju Festivala filmskog scenarija, jedine manifestacije posvećene ovoj vrsti filmskog stvaralaštva. Pokretač je i pretvaranja poznate banjske vile Belimarković u zamak kulture, pa je i dugo uređivao časopis ,,Zamak kulture”. Značajan je njegov doprinos i bogatijoj turističkoj ponudi Vrnjačke Banje pokretanjem i dugogodišnjom

Kultura

01.03.2021 u 18:15

Sve što niste znali o EU a niste imali koga da pitate

Knjiga „Evropa – poslednji pozdrav” Hanesa Hofbauera je ozbiljno naučno delo potrkrepljeno naučnom dokumentacijomAustrijski istoričar Hanes Hofbauer u knjizi „Evropa – poslednji pozdrav”, kao i u svojim ranijim delima, prilazi tematici temeljno i vrlo ozbiljno, plastično dočaravajući čitaocu genezu ideje ujedinjavanja Evrope, počev od prvih razmišljanja i nastojanja u srednjem veku do danas. Knjiga je kod nas objavljena u izdanju kuće „Albatros plus” u okviru biblioteke „Hronogram”. „Evropa – poslednji pozdrav” je socijalno-politička, multidisciplinarna analiza istorijskog procesa nastanka i razvoja EU kroz njene različite alotropske modifikacije. Radi se o ozbiljnom naučnom delu koje je potkrepljeno ozbiljnom naučnom dokumentacijom. Hofbauer precizno i argumentovano svedoči o

Beograd

24.02.2021 u 23:24

Modernost književnosti za decu

Kanal „Slušate Kolarac” bogatiji je za snimak predavanja „Lica i naličja modernosti u savremenom srpskom romanu za decu”, koje je održano u Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca bez prisustva publike. Predavač Jelena Panić Maraš osvetlila je različite meandre kojima se savremena srpska književnost kreće ‒ od romana sa dominantnim ženskim likovima, preko fantastičnih romana koji oživljavaju nasleđe slovenske mitologije i naše prošlosti, do samosvojnih glasova koji progovaraju o nekim tabu temama. Analizirajući pojedine primere domaće književnosti za decu, kao što su „Hajduci” Branislava Nušića, „Orlovi rano lete” Branka Ćopića, „Agi i Ema” Igora Kolarova, „Zelenbabini darovi” Ivane Nešić ili „Peti leptir” Uroša Petrovića, ona objašnjava da savremena srpska književnost čuva veze sa

Kultura

19.02.2021 u 13:05

Marojeviću „Meša Selimović”

Igor Marojević dobitnik je nagrade „Meša Selimović”, za roman „Ostaci sveta” u izdanju beogradske „Derete”. Ovo priznanje „Večernje novosti” dodeljuju 33. put, a juče je na stranicama ovog dnevnog lista završeno glasanje Velikog žirija književnih kritičara za knjigu godine. Svoje izbore, kao i prošle godine, dalo je 60 istaknutih književnih tumača. Svaki kritičar izdvojio je po pet dela iz pera savremenih domaćih autora, objavljenih u prošloj godini, uz kratka obrazloženja. Pritom, isti pisac ne može da dobije nagradu dva puta. Prema rečima Dragana Bogutovića, uz Ognjena Lakićevića, osnivača nagrade „Meša Selimović”, dugogodišnjeg novinara i urednika rubrike Kulture „Novosti”, koji se obratio onlajn, članovi žirija ovog priznanja, koji pripadaju veoma različitim generacijama, a zagovornici su

Kultura

17.02.2021 u 20:15

Sve se danas može čitati, ali ne uz visoku ocenu

Nova knjiga ogleda Marka Nedića „Kritički opisi”, u izdanju novosadske „Akademske knjige”, nastavlja razmatranja novije srpske proze razvijeno u prethodnim knjigama ovog autora, baveći se delima Dragiše Vasića, Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Boška Petrovića, Danka Popovića, Danila Kiša, Miodraga Bulatovića, Grozdane Olujić, Milorada Pavića... Knjiga je podeljena u tri celine, po književnoistorijskom principu, prateći razvojne faze srpske proze, od narodnih pripovedaka, preko međuratne proze, do stvaralaštva pojedinih pisaca 20. veka. Autor je analizirao osobene narativne, morfološke, stilske i jezičke osobenosti pojedinih dela, praveći istovremeno i intertekstualna poređenja, ali tumači i prozne žanrove ranije i savremene srpske književnosti. Kakav je značaj srpskih narodnih

Kultura

08.02.2021 u 18:15

Pogled kroz zamagljene prozore života

Užice – Kad se u istoj knjizi pesme pevaju na romskom i srpskom jeziku, dvojezično opisujući osećanja i svakodnevicu naših Roma, onda je to osobeno preplitanje bliskosti i razlika dve poetike, lirike, gramatike. U jednoj zbirci dve vrednosti, doprinos dvema književnostima. Upravo to postiže pesnik romske poezije iz Užica Predrag Peđa Jovičić (56) i u novoj knjizi pesama „Ciganski veliki san“ („Romano baro suno“). Svom mladalačkom opredeljenju veran i u zrelim godinama, jedini Rom književni stvaralac u okrugu zlatiborskom, Jovičić je autor pet samostalnih knjiga i zastupljen u 22 zajedničke (prvu svoju još je u ranoj mladosti objavio). Ostaje dosledan stvaranju pesama u prozi i na romskom i na srpskom jeziku. – Prvo napišem pesmu na srpskom, poveden emocijama, raspoloženjem, životnom

Kultura

05.02.2021 u 13:51

Haliloviću „Zlatni suncokret”

Nagrada „Zlatni suncokret” za 2020. godinu pripala je Enesu Haliloviću za roman „Ljudi bez grobova”, u izdanju „Lagune”. Odluku je doneo žiri u sastavu: Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik). „Roman oživljava duhove `običnih` ljudi o kojima se po pravilu ne pričaju priče, u senci navodno velike istorije i njenih tamnih ispoljavanja. Pripovedač je sin poznatog odmetnika koji je zbog uvrede i izneverene ljubavi počeo da ubija. Obeležen očevim zločinom unutar zajednice u kojoj se sa imenom nasleđuje i fatum porekla, pripovedač detaljno ispituje očeve motive, kao i čitavu strukturu zločina, istrage, socijalni i moralni horizont zbivanja. Sve to vodi ga ka toma da postane pisac u pokušaju da odgovori na teška ali nezaobilazna egzistencijalna i literarna

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће