Петак, 20.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.14	117.84	117.49
	110.75	111.41	111.08
	114.01	114.7	114.36

Таг: књижевност

Култура

23.03.2021 у 08:17

Преминуо Адам Загајевски

Велики пољски и светски песник и есејиста Адам Загајевски преминуо је прексиноћ у Кракову, саопштила је издавачка кућа „Архоипелаг”. Адам Загајевски је рођен у Лавову, у данашњој Украјини, 1945. године. После окончања Другог светског рата породица Загајевски преселила се у Гљивице, град у Шлеској. Загајевски је студирао филозофију и психологију у Кракову, где је, радећи као професор филозофије, живео до 1980. године. Био је истакнути представник пољског књижевног Новог таласа. Његове песме писане током седамдесетих и осамдесетих година представљају један од најупечатљивијих примера социјалног веризма у европској поезији тог времена. Почетком осамдесетих година Загајевски се пресељава у Сједињене Америчке Државе, где је био универзитетски професор у Тексасу, док је један део сваке

Култура

22.03.2021 у 12:08

Поезија Радослава Миленковића

Нова поетска књига Радослава Миленковића „Празна гнезда” управо је објављена у издању „Архипелага”, у едицији „Елемент”, а садржи љубавне песме, у којима се говори непосредно и искрено, кроз јака осећања и снажне песничке слике. Миленковић обликује сугестивне и живе слике целовите приче о љубави и њеним појавним облицима. – Пред вама се налази једна храбра књига. То је њена прва одлика. Храбра је стога што не скрива ништа, ниједну емоцију, ниједну огољену мисао, не скрива патњу, највећи табу модерног времена, не скрива бол ни стрепњу. Речју, ова се књига, многострано талентованог Радослава Миленковића, изложила читаоцу, на милост и немилост. На исти онај начин на који Миленковић и иначе у уметности обитава, потпуно, читавим својим бићем и без задршке. Ово је једна тиха и интимна књига

Култура

18.03.2021 у 20:00

Утопија, мит и историја код Пекића и Барнса

Филолошко-уметнички факултет из Крагујевца објавио је неколико студија, између осталих и „Америчко политичко позориште” Љубице Васић, у којој се истражује превасходно критички дискурс који је пратио рат у Вијетнаму, проучаван од стране водећих америчких мислилаца на пољу друштвених наука. Књига се ослања на анализе Кристофера Бигзбија, најзначајнијег критичара савремене америчке драме, у циљу смештања поетике писаца Сема Шепарда и Дејвида Рејба у савремени драмски и политички тренутак Америке, као и на анализe неких других значајних теоретичара америчког позоришта који су писали о периоду за време и после рата у Вијетнаму. С тим у вези, истиче ауторка, може се рећи да је током 60-их и 70-их година прошлог века америчко позориште било обавијено плаштом политике. Истражујући

Београд

17.03.2021 у 23:53

Прича о младобосанцу Димитрију Митриновићу

Коларчева задужбина и Издавачко предузеће „Клио” уприличили су онлајн представљање књиге холандског аутора Гвида ван Хенгела „Видовњаци – Сновиђена Европа” на јутјуб каналу „Клија”. Прича говори о некадашњем младобосанцу Димитрију Митриновићу, који је „напустио током јулске кризе 1914. родно тле и свој живот промотора југословенског јединства заменио за живот духовног вође у Лондону”. О књизи, Димитрију Митриновићу и његовом наслеђу говорили су аутор, др Слободан Марковић, Горан Марковић, др Немања Радуловић, преводиоци… Први се публици обратио Ван Хенгел рекавши да „људи, на пример, у Србији или у Хрватској или у Босни и Херцеговини или Црној Гори знају много боље него људи у Холандији како ништа није сигурно и како свет може да се мења веома брзо”. – Књига се чита као неки

Култура

12.03.2021 у 20:15

Ужасава ме помисао на свет идентичних ствари

Читати есеје Љубице Арсић у књизи „Прочитано са усана” (у издању „Лагуне”) значи препустити се једном интелектуалном ролеркостеру, са прегршт оригиналних увида у митове, легенде, књижевност, сликарску уметност, филм, музику и теорије модерне културе, са финим преливима, брзим преокретима од туге до смеха, као и задивљујућим поентама. Било да пише о сликама Егона Шилеа, Моцартовом „Дон Ђованију”, Шекспиру, вештини играња танга или тетовирања, воајеризму или донжуанизму – као страху од жене, историји осмеха или лицима писаца, Љубица Арсић прави невероватне распоне у мишљењу, повезује епохе, традицију и савременост, и критички указује на позицију данашње културе и човека у њој. Ови есеји могу да нас подсете на то због чега смо заљубљени у књижевност и богатство људског духа, да подстакну на

Култура

11.03.2021 у 18:14

Јастребов коначно на српском

Имамо ли ми Срби, као народ, међу собом, толико и таквих пријатеља да бисмо руског конзула Јастребова смели тек тако да препустимо слепој равнодушности времена? Има ли фолклористичка наука, у нас, толико и таквих врсних прегалаца да бисмо мирне душе Јастребова могли да осудимо на мук заборава? Питања постављају универзитетски професори књижевности Валентина Питулић и Бошко Сувајџић који су приредили, и написали поговор, за књигу руског дипломате и етнографа Ивана Јастребова (1839‒1894). Реч је о збирци „Обичаји и песме Срба у Турској”, с поднасловом „у Призрену, Пећи, Морави и Дебру”, која се после више од једног века чекања, први пут појављује у преводу на српски језик. Превод је урадила Весна Смиљанић Рангелов, у издању „Службеног гласника”, Удружења фолклориста Србије и Матице српске.

Култура

04.03.2021 у 09:55

Преминуо Бошко Станојчић Руђинчанин

Врњачка Бања – После краће болести преминуо је Бошко Станојчић Руђинчанин, песник и познати стваралац у области културе у његовој Врњачкој Бањи. Руђинчанин је рођен 1942. године. Аутор је више књига а нјавише песничких збирки. Био је главни уредник ,,Врњачких новина” и вишегодишњи директор врњачког културног центра, па је у то време допринео квалитету програма радија Врњачке Бање и великој популарности ове радио-станице. Затим је, учествовао у покретању Фестивала филмског сценарија, једине манифестације посвећене овој врсти филмског стваралаштва. Покретач је и претварања познате бањске виле Белимарковић у замак културе, па је и дуго уређивао часопис ,,Замак културе”. Значајан је његов допринос и богатијој туристичкој понуди Врњачке Бање покретањем и дугогодишњом реализацијом летњег

Култура

01.03.2021 у 18:15

Све што нисте знали о ЕУ а нисте имали кога да питате

Књига „Европа – последњи поздрав” Ханеса Хофбауера је озбиљно научно дело потркрепљено научном документацијомАустријски историчар Ханес Хофбауер у књизи „Европа – последњи поздрав”, као и у својим ранијим делима, прилази тематици темељно и врло озбиљно, пластично дочаравајући читаоцу генезу идеје уједињавања Европе, почев од првих размишљања и настојања у средњем веку до данас. Књига је код нас објављена у издању куће „Албатрос плус” у оквиру библиотеке „Хронограм”. „Европа – последњи поздрав” је социјално-политичка, мултидисциплинарна анализа историјског процеса настанка и развоја ЕУ кроз њене различите алотропске модификације. Ради се о озбиљном научном делу које је поткрепљено озбиљном научном документацијом. Хофбауер прецизно и аргументовано сведочи о развоју европских

Београд

24.02.2021 у 23:24

Модерност књижевности за децу

Канал „Слушате Коларац” богатији је за снимак предавања „Лица и наличја модерности у савременом српском роману за децу”, које је одржано у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца без присуства публике. Предавач Јелена Панић Мараш осветлила је различите меандре којима се савремена српска књижевност креће ‒ од романа са доминантним женским ликовима, преко фантастичних романа који оживљавају наслеђе словенске митологије и наше прошлости, до самосвојних гласова који проговарају о неким табу темама. Анализирајући поједине примере домаће књижевности за децу, као што су „Хајдуци” Бранислава Нушића, „Орлови рано лете” Бранка Ћопића, „Аги и Ема” Игора Коларова, „Зеленбабини дарови” Иване Нешић или „Пети лептир” Уроша Петровића, она објашњава да савремена српска књижевност чува везе са славним

Култура

19.02.2021 у 13:05

Маројевићу „Меша Селимовић”

Игор Маројевић добитник је награде „Меша Селимовић”, за роман „Остаци света” у издању београдске „Дерете”. Ово признање „Вечерње новости” додељују 33. пут, а јуче је на страницама овог дневног листа завршено гласање Великог жирија књижевних критичара за књигу године. Своје изборе, као и прошле године, дало је 60 истакнутих књижевних тумача. Сваки критичар издвојио је по пет дела из пера савремених домаћих аутора, објављених у прошлој години, уз кратка образложења. Притом, исти писац не може да добије награду два пута. Према речима Драгана Богутовића, уз Огњена Лакићевића, оснивача награде „Меша Селимовић”, дугогодишњег новинара и уредника рубрике Културе „Новости”, који се обратио онлајн, чланови жирија овог признања, који припадају веома различитим генерацијама, а заговорници су

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

20.05.2022 у 18:00

Соул и џез са примесом попа

20.05.2022 у 17:40

Бајден: Да не зависимо од „оних које не деле наше вредности”

20.05.2022 у 17:34

Селаковић: Србија неће бити сама у борби против нелегитимног захтева Приштине

20.05.2022 у 17:30

Груевски осуђен на још девет година затвора

20.05.2022 у 17:06

Први немачки тенкови стижу у јулу у Украјину

20.05.2022 у 17:05

Валидатори обавештавају и о измењеним трасама