Светитељка или жртва

Древно питање: „Где је истина?” заправо је лајтмотив романа „Чудо” („Wоnder”) ирско-канадске списатељице Еме Донахју, који је ових дана – у преводу потписника ових редова – објавњен у издању куће „Хеликс” и представљен у кафе-књижари „Штрик” у Београду.

 Колико је важно установити истину, или барем уложити максимум труда да се до истине допре кад од тога зависи живот једанаестогодишњег детета – осетиће сви који се упусте у ово изванредно штиво. Осим дирљиве и узбудљиве приповести, а и раскошне галерије умешно и импресивно изграђених ликова, Ема Донахју нам дарује и потресну слику Ирске из средине 19. века, лирски кроки тог острва које је и више од острва, тог света што истрајно и поносито опстаје на тлу које некад рађа довољно за живот, али увек и више него довољно за смрт.

Енглескиња Елизабет Рајт долази у само срце Ирске као болничарка с најбољим препорукама и једна од ученица чувене госпођице Најтингејл. Иако млада, огромна искуства донела је из Кримског рата, где је блажила муке тешким рањеницима и испраћала на други свет људе којима није било помоћи. У Ирској је чека необичан задатак: ангажована је да, у сарадњи са часном сестром Мајкл, даноноћно надзире једанаестогодишњу Ану О’Донел, која је већ стекла статус светитељке. Малу Ану и њену породицу обилазе римокатолици из целе Ирске, али и из Француске и других земаља, јер прочуло се да девојчица може да живи без хране. У тренутку кад локални одбор ангажује медицинску сестру Либ Рајт, Ана, наводно, залогај у уста није ставила већ неколико месеци.

Либ задатку приступа рационално и трезвено, од почетка одана сумњи. Њено је да заједно са сестром Мајклом у току двонедељног надзора установи да ли девојчица заиста ништа не једе или јој неко ипак кришом дотура храну. Либ наслућује да је реч о тешкој превари где осиромашена породица О’Донел преко своје нејаке кћери покушава да оствари материјалну корист. Њене сумње подгрева и понашање појединих чланова одбора, као и часне сестре, која свој део посла обавља стриктно следећи упутства и не постављајући сувишна питања.

У градићу се појављује новинар „Ајриш тајмса” Вилијам Бирн. У мочварну забит дошао је да истражи „случај О’Донел” и својим читаоцима пружи одговор на питање: да ли је Ана заиста живо чудо или је реч о мућки која може имати трагичне последице? Агилни и шармантни новинар проналази у Либ Рајт једину спону с тајанственим светом девојчице-мученице која дане проводи у молитвама, тугујући за преминулим старијим братом.

Од првобитне скепсе, па и хладноће, Рајтова се, како дани одмичу, зближава с малом Аном и почиње да пати, очајнички тражећи решење како да извуче девојчицу из наизглед безизлазног положаја...

Рођена у Даблину 1969, Ема Донахју је двострука ирска емигранткиња: осам година провела је у Кембриџу, у Енглеској, где је дипломирала књижевност осамнаестог века, пре него што ће се преселити у Лондон у Онтарију, у Канади. Мигрира стално и између књижевних жанрова; пише за телевизију, за позориште, за радио, а објављује и историјске и савремене романе и кратке приче. Њен међународни бестселер „Соба” проглашен је 2010. за књигу године у избору „Њујорк тајмса”, а нашао се и у најужем избору за награде „Мен Букер”, „Комонвелт” и „Оринџ”. Филмска адаптација овенчана је признањем за најбољи први сценарио на додели признања „Independent Spirit Awards”, а уследила је и номинација за Оскара за најбоље адаптирани сценарио.

Издавачка кућа „Хеликс” раније је објавила роман Еме Донахју „Капуљача”, у преводу Ане Јешић.