Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.53	103.15	102.84
126.73	127.49	127.11

Kultura

08.05.2018 u 22:00

Ne moramo biti mrzitelji da bismo znali šta je mržnja

Kao u zaboravljena vremena, kada se u redovima čekalo za pozorišne ili koncertne karte, propraćeno je i potpisivanje knjiga Jua Nesbea, norveškog i svetskog bestseler autora trilera, u knjižari „Delfi” u beogradskom SKC-u. U izdavačkoj kući „Laguna” kažu da je povodom Nesbeovog dolaska u Beograd vladalo nezapamćeno interesovanje čitalaca. „Laguna” je objavila ukupno 16 Nesbeovih romana, a najnoviji je nastao u okviru projekta „Hogart Šekspir”, kojem je Nesbe priložio svoju verziju „Magbeta”. O slobodnom penjanju, njegovom čuvenom detektivu Hariju Huleu, bavljenju muzikom, prirodi zločina, razgovaramo sa Juom Nesbeom. Zanimljivo je to što ste odmah po dolasku u Beograd otišli na slobodno penjanje u Topčider. Da li postoji neka sličnost između pisanja i fizičkog savladavanja uspona, da

Kultura

07.05.2018 u 22:00

Nudim čitaocu ono što nije znao da želi

Priče su oduvek bile tu sa mnom, i kada sam sa svojih 37 godina napisao prvi roman, kao da sam se vratio kući. Nije to bilo iznenađenje, kao kada sam sa bendom snimio prvi album. Moji prijatelji rekli su: „Zašto ti je trebalo tako dugo?”, rekao je juče u razgovoru sa beogradskim novinarima Ju Nesbe, norveški i svetski poznati autor serijala romana o detektivu Hariju Huleu, muzičar, bivši ekonomista i novinar, najpoznatiji ovogodišnji gost svog srpskog izdavača „Lagune”. Jelena Loma sa norveškog je za „Lagunu” prevela 16 njegovih knjiga, a kako se takođe moglo čuti, Nesbe sprema novi nastavak priča o Hariju Huleu, a na predstojećem Svetskom prvenstvu u fudbalu navijaće za Srbiju i Brazil. Ovo je druga Nesbeova poseta Beogradu, posle 40 godina, kada je kao mladić sa prijateljem putovao

Društvo

04.05.2018 u 22:00

Velika je stvar ćutanje

(Žilu Romenu, piscu) Latinski pesnik i epigramatičar Marcijal nije baš sasvim sigurno da je sam dosta ćutao, ali je bar lepo napisao veliku istinu: Est magna res tacere. Rečju „ćutanje” izdašno se služi literatura. Ona je donela naviku da se ćutanje ceni estetički, kao ceremonijalni izraz nad tajnom, eventualno nad dubinama. Ima ćutanje i ćutanje. Ono koje je ceremonija nad nemirima, i ono koje je mirna površina nad nečim vrlo jasnim i određenim, što se u pravom času za trenutak može pretvoriti u reč. Ćutanje dakle nije neki od reči ispražnjeni prostor, nego je promišljena i progutana reč. Pronašli smo da ovo svoje vreme zovemo „prelaznim vremenom”. Mesto da ga zovemo vreme u koje je glavna tehnika svih sredina, a naročito odgovornih sredina, prešla u govorljivost i govorenje. Šta bi

Kultura

02.05.2018 u 22:00

Etnolingvistika je važna novina slavističkih kongresa

Etnolingvistika je u slavistici prilično nova disciplina. Njen osnivač je Nikita Iljič Tolstoj, ruski slavista, inače rođen u Srbiji, u Vršcu, 1923. godine. Životni put i delo Nikite Tolstoja su uvek bili čvrsto vezani za Srbiju i njen narod: živeo je i učio u Jugoslaviji, bio učesnik partizanskog pokreta. Kasnije je došao u Moskvu, tamo završio Moskovski univerzitet i počeo ozbiljno da se bavi naukom. Imao je mnogo učenika i saradnika koji su prihvatili njegove ideje o slovenskim jezicima i slovenskoj narodnoj kulturi, o njihovom zajedničkom nerazdvojivom proučavanju. Svetlana Tolstoj, supruga Nikite Tolstoja, nakon njegove smrti (1996) preuzela je rukovođenje moskovskom etnolingvistikom i nastavila, zajedno sa kolegama, rad na jednom od najobimnijih etnolingvističkih poduhvata – na rečniku

Kultura

01.05.2018 u 22:00

Fejsbuk je mašina za manipulaciju

Reči Kamij Lorans u njenom novom romanu „Mogla bih to biti ja”, oštre poput noža, nemilosrdno seku dok govori o diskriminaciji prema ženama. „Od severa do juga , vlada jedna te ista diktatura, bez obzira na to da li je fundamentalistička ili pornografska... Žene starije od 50 godina ne iznose se na pijacu pošto nisu prikladne za upotrebu koju kupci hoće da im namene”, piše ona kroz svoju junakinju Kler Milkam, aludirajući na činjenicu da su žene odvajkada tretirane kao objekti i navodi primere Makrona i njegove znatno starije supruge koji izazivaju podozrenje ili Madone kojoj ljudi „zameraju da želi i dalje da postoji”. Ne zaboravlja da napomene da su u Francuskoj

Kultura

28.04.2018 u 22:00

Montenj je kao ogledalo svake epohe

Mišel de Montenj (1533–1592), okružen delima Platona, Cicerona, Ovidija, Vergilija, Terencija, Plauta, usamljen je u svom zamku pisao eseje, u dobu u kojem su još veštice spaljivane na lomačama, dok se širio zadah verske mržnje između katolika i kalvinista. Šesnaesti vek iznedrio je Leonardovu genijalnost, Makijavelijev cinični oportunizam; bilo je to vreme Mikelanđela, Kopernika, Keplera, Šekspira, Servantesa, ali i trijumf praznoverja, magije, neslobode, haosa. Montenj je stoički podnosio taj vek, i kao čovek vaspitan u jednostavnosti humanističkog duha nije želeo da nosi njegove maske. Povukao se sa dužnosti u parlamentu Bordoa i posvetio se svojim

Kultura

23.04.2018 u 11:01

Prednosti i mane „slovenskog esperanta”

Epohu srpske moderne početkom 20. veka, pored naglašenog zahteva za „evropeizacijom” srpske književnosti i kulture, obeležio je i neoslavistički pokret, koji je baštinio neke elemente panslavističkog i slavenofilskog pokreta iz 18. i 19. veka, ali se i razlikovao od njih. Naime, neoslavizam je bio pragmatičniji, oslobođen romantičarskih očekivanja i utopijskih nada koji su karakterisali ranije pokrete. Za razliku od jugoslovenske ideje, koja je u deceniji pred Prvi svetski rat bila u usponu i nosila izrazitu političku intenciju ujedinjenja južnoslovenskih naroda, neoslavizam je, pre svega, težio za jačanjem svesti o zajedničkim duhovnim i jezičkim korenima

Kultura

15.04.2018 u 22:00

Prave književne vrednosti ne povinuju se trenutku

Književni kritičar i esejista Marko Nedić autor je dve nove knjige kritičkih tekstova: „Povratak priči” (izdanje „Akademske knjige”) i „Čaranje i pletenje priče” (izdanje „Filipa Višnjića”). Krajem prošle godine dobio je književnu nagradu „Nikolaj Timčenko”, koju dodeljuje Zadužbina „Nikolaj Timčenko” iz Leskovca, upravo za knjigu ogleda „Čaranje i pletenje priče” posvećenu tumačenju savremene srpske proze. Nedić spada u red najznačajnijih proučavalaca savremene srpske proze, kojom se intenzivno bavi još od sedamdesetih godina prošlog stoleća. O srpskoj pripovedačkoj umetnosti objavio je do sada osam knjiga. Tematski raspon Nedićevih književnoistorijskih i

Kultura

09.04.2018 u 22:00

Književni kritičar u Hičkokovom zapletu

Zoran Paunović, jedan od naših najboljih prevodilaca sa engleskog jezika, univerzitetski profesor u Novom Sadu i Beogradu, književni kritičar i esejista, autor je nove knjige eseja „Prozor u dvorište” (izdanje „Geopoetike”) o engleskoj, američkoj, pa i srpskoj književnosti. U ovom delu Paunović podrobno analizirajući anglosaksonsku prozu, poeziju i dramu, uspostavlja veze između stvaralaca različitih epoha, Šekspira, Vilijama Blejka, Bajrona, Dikensa, Džojsa, Foknera, Dona DeLila, Harolda Pintera, Ostera... Pred našim očima smenjuju se različite poetike, drugačija vrednovanja nekih pisaca, kao što je Grejem Grin, i zbog toga što „kritičari ne vole pisce koji imaju čitaoce”. Čini se da je jedna od važnih literarnih linija koju povlačite u knjizi eseja „Prozor u dvorište” ona

Kultura

06.04.2018 u 22:00

Jezik se ne može ukrasti

Knjiga Ranka Bugarskog „Govorite li zajednički” (Biblioteka XX vek) vrvi od primera koji potvrđuju da se iza, kako on kaže, „lingvističke laži o različitim jezicima kriju nacionalizam i politički interesi”. U svemu što se s jezikom dešavalo i dešava glavnu reč vodi politika, i to mahom ona nacionalističke provenijencije, kaže Bugarski za „Politiku”, tvrdeći da je to razlog što imamo toliko ekstremnih mišljenja o jeziku. Osnovno pravilo je – koliko nacija (i njima pridruženih nacionalizama) toliko jezika, što otvara prostor ne samo sukobu ekstremnih mišljenja nego i svakovrsnim manipulacijama, dodaje on tvrdeći da je ovu knjigu i napisao s namerom da se smire strasti...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost