Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Hronika

17.09.2016 u 22:00

Izabrati tužioca za ratne zločine

Srpsko pravosuđe čeka burna jesen. Biće izabran tužilac za ratne zločine, usvojeni novi zakoni i pooštrene kazne za mnoga krivična dela. U intervjuu za „Politiku” ministarka pravde Nela Kuburović otkriva da li je zaista došlo do opraštanja dugova neplatišama u Srbiji, šta je ispunjeno a šta tek treba da se uradi iz Akcionog plana za poglavlje 23, da li su sudije samostalne u odlučivanju, šta treba da se menja u pravosudnom sistemu Srbije i kada će doći do promene Ustava. Da li je zaista „oprošteno” više od pola miliona neplaćenih računa „Infostana” i „Telekoma” i kakva je istina u vezi sa izvršnim predmetima? Veliki broj predmeta u kojima su poverioci ranije obavestili sudove da su dužnici izmirili svoje dugove nije bio evidentiran. Ti podnesci nisu bili uloženi u spise predmeta, a

Hronika

15.09.2016 u 08:12

Kapetan Dragan traži zaštitu Komiteta UN za ljudska prava

ZAGREB - Dragan Vasiljković, poznat pod nadimkom Kapetan Dragan, preko svojih advokata Slađane Čanković iz Zagreba i Gorana Cvetića iz Beograda podneo je predstavku Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija protiv Australije i Hrvatske. U saopštenju advokata Cvetića navodi se da je predstavka podneta zbog nelegalnosti ekstradicije iz Australije u Hrvatsku, kao i zbog nezakonitosti desetogodišnjeg pritvora u te dve zemlje. U predstavci se posebno ističe povreda prava na slobodu i sigurnost ličnosti, kao i prekomerno trajanje predpretresnog pritvora, preneo je RTS. „Takođe je istaknut i zahtev za privremenu meru kojom se od Komiteta traži da obavesti Hrvatsku da je neophodno da Vasiljkoviću omogući odbranu sa slobode. On je tokom avgusta imao srčanih problema usled kojih je

Hronika

08.09.2016 u 22:00

Tužilaštvo za ratne zločine konačno dobija šefa

Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) trebalo bi vrlo brzo da dobije svog šefa, saznaje „Politika”. Postupak za izbor kandidata za rukovodioca ovog specijalizovanog tužioca, koji vodi Komisija Državnog veća tužilaca (DVT), okončan je i, kako saznajemo, njihova imena bi do kraja meseca trebalo da budu prosleđena vladi na odlučivanje. „Politikin” sagovornik iz DVT navodi da je izbor tužioca za ratne zločine prioritet i da je gotovo izvesno da će do kraja septembra lista kandidata za ovo mesto biti prosleđena vladi. Imena kandidata mogla bi da budu poznata već posle sledeće sednice DVT, zakazanoj za 19. septembar.

Hronika

21.08.2016 u 22:00

Da li tužilaštvo ima plan za srpske žrtve ratnih zločina

Tužilaštvo za ratne zločine privodi kraju izradu takozvane tužilačke strategije, dokumenta koji treba da unapredi rasvetljavanje mnogobrojnih još nerazjašnjenih događaja iz ratova na području bivše SFRJ i pomogne rešavanju pitanja više od 10.000 nestalih, od čega je oko 4.000 Srba. Koji će predmeti biti prioritetni za ovo tužilaštvo za sada se još ne otkriva. Bez odgovora je i ključno pitanje – da li će sudski postupci u kojima su žrtve bili Srbi ubuduće imati prednost. „Trenutno se razmatraju komentari Tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju na nacrt strategije i prihvatljive sugestije se ugrađuju u budući konačan tekst. Usvajanje strategije na kolegijumu tužilaca očekujemo krajem septembra. Tada će biti utvrđena lista prioritetnih predmeta, prema kriterijumima iz

Region

19.08.2016 u 21:45

Optužnica protiv 13 Srba

SARAJEVO - Tužilac iz Posebnog odeljenja za ratne zločine podigao je optužnicu protiv 13 osoba, koje se terete za zločin protiv čovečnosti na području opštine Bosanski Novi tokom 1992. godine. Optužnica ih tereti da su u junu 1992. godine učestvovali u ubistvima, mučenju i progonu celokupnog civilnog bošnjačkog stanovništva iz mesta Ekići i Alići. Prilikom napada na ta sela i progona stanovništva, optuženi su, zajedno sa drugim osobama, ubili 27 civila bošnjačke nacionalnosti, koje su prethodno odvojili od njihovih porodica, tukli, mučili i zlostavljali pred decom i ženama. Prema prikupljenim dokazima, žrtve su dovedene na mesto egzekucije i primorani su da sami kopaju grobnicu u koju će biti bačeni, a nakon toga su ubijeni. Optuženi se terete i da su 1996. godine, u nameri da

Region

18.08.2016 u 21:52

Osuđenici za ratne zločine „otkupljuju” zatvorske kazne

Od našeg dopisnika Sarajevo – Zakonsku mogućnost da kaznu zatvora od godinu i manje zamene novčanom, u Federaciji BiH (FBiH) koriste i pojedinci osuđeni za ratne zločine, uglavnom nad Srbima, što ne podržava ni struka, a pogotovo porodice žrtava. Uvažavajući činjenicu da su svi osuđenici pred zakonom isti, pojedine sudije i tužioci, ipak, misle da se na taj način „ne postiže svrha kažnjavanja” i da se na kaznu za ratni zločin, bez obzira na to koliko je ona mala, ne može gledati isto kao na kaznu za brzu vožnju. „Po meni je degutantno da za ratni zločin neko plati. To je karikatura. Ratni zločin je sam po sebi težak i bez obzira koja je kazna izrečena, jer ona može biti niska iz hiljadu i jedne olakšavajuće okolnosti, ipak je to ratni zločin, a ne brza vožnja”, kaže Bojan

Hronika

15.08.2016 u 19:46

Izdato uputstvo o pristupu haškim arhivama

HAG - Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS) saopštio je da je izdao uputstvo o pristupu spisima u njegovom posedu, koje predstavlja institucionalni osnov za režim bezbednosti informacija i uslova pod kojim im se može pristupiti. Uputstvo o pristupu, izdato u petak, odnosi na sve spise u posedu MMKS, uključujući i neaktivne spise Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (MKSR) i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) koji su prebaceni u nadležnost MMKS, kao i spise i arhive koje je stvorio ili kojima upravlja sam MMKS. Spisi kojima i dalje upravlja MKSJ, uključujući i one koji se aktivno koriste na MKSJ, kao i kolekcije dokaznog materijala u posedu Tužilaštva, nisu obuhvaćeni Uputstvom o pristupu. Uputstvo o pristupu odražava privrženost MMKS poštovanju

Hronika

08.08.2016 u 17:28

Pripadnik OVK osuđen za zlostavljanje u logorima u Albaniji

KOSOVSKA MITROVICA - Veće međunarodnih sudija je pred Osnovnim sudom u Mitrovici optuženog Džemšita Krasnićija proglasilo krivim za izvršeno krivično delo „ratni zločini protiv civilnog stanovništva” i „neovlašćeno vlasništvo, kontrola i posedovanje ili upotreba oružja”. Kako je saopšteno, okrivljeni je proglašen krivim za lišavanje slobode, nezakonito pritvaranje, povredu telesnog integriteta, zdravlja i za mučenje nekoliko svedoka i nepoznatih civila u kampovima OVK u Kukešu i Cahanu (Albanija), kao i u Prizrenu tokom 1999. godine. Prema saopštenju, optuženi je svoja dela izvršio u saučesništvu sa drugim pripadnicima OVK. Krasnići osuđen je na ukupnu kaznu zatvora u trajanju od osam godina i na novčanu kaznu od 1.500 evra. Njegov sudski pritvor je produžen, odvojenim

Region

04.08.2016 u 14:01

Crna Gora: hapšenje zbog ratnog zločina na Kosmetu

PODGORICA - Crnogorsko Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal i ratne zločine potvrdilo je da je uhapsilo Vlada Zmajevića (47) iz Nikšića zbog sumnje da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva na Kosovu 1999. godine. Direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova (FHP) Bekim Bljakaj rekao je Radiju Slobodna Evropa da je Vlado Zmajević bio prvi na spisku zbog zločina u Žegri kod Gnjilana. Na osnovu istraživanja FHP Kosova iz 2000, zaključeno je da je u tom zločinu ubijeno šest ljudi tokom 29. i 30. marta 1999. Na osnovu iskaza očevidaca, 29. marta 1999. osam autobusa sa dobrovoljcima Vojske Jugoslavije su došli u selo i ubili šest osoba. rekao je on. Bljakaj je rekao da su svi bili civili, albanske nacionalnosti, među njima i stari ljudi i žene. Na osnovu onoga

Hronika

31.07.2016 u 10:53

Ćeranić uhapšen u Brazilu zbog ratnog zločina u BiH

SAO PAOLO - Brazilske vlasti uhapsile su Nikolu Ćeranića (47) za kojim je Interpol raspisao poternica zbog ratnog zločina u BiH, prenose agencije. Prema saopštenju brazilskog tužilaštva, policija je uhapsila Ćeranića u subotu, u gradu Indaiatuba, oko 45 kilometara severozapadno od Sao Paula. Interpol je za Ćeranićem raspisao crvenu poternicu zbog „ratnih zločina protiv civilnog stanovništva”, a bosanski izvori navode da se radi o zločinima počinjenim na području Trebinja. Nije poznato koliko je dugo živeo u Brazilu. Brazilsko ministarstvo pravosuđa podnelo je Vrhovnom sudu 24. juna zahtev za izručenje koji je poslala BiH i nakon toga je počela potraga za beguncem. Prema brazilskim zakonima za zahteve za izručenje nadležan je Vrhovni sud. Fonet

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ratni zločini