Sećanje na nevine žrtve u Čurugu

Novi Sad – U Čurugu je juče obeležena 75. godišnjica Racije, zločina koji su mađarski fašisti započeli u tom mestu 4. januara 1942. i u kome je sve do pred kraj tog meseca u čitavoj južnoj Bačkoj na surovi način ubijeno oko četiri hiljade Srba, Jevreja, Roma. Taj zločin, kako je to istakao mitropolit SPC Porfirije u svojoj besedi nakon parastosa nevinim žrtvama, učinili su oni koji zapravo nisu ljudi, ne pripadaju nekom narodu i crkvi, već su „zverovi”.

Mitropolit je parastos služio u čuruškoj Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg, u prisustvu vladike bačkog Irineja, sveštenstva, predstavnika AP Vojvodine, opštine Žabalj, grada Novog Sada i građana, kojima je poručio da se nisu okupili da bi se bavili matematikom, sabiranjem broja ubijenih u Raciji.

„Nismo došli da izbrojimo koliki je to broj dečaka i devojčica bio koji su izgubili živote od noža, metka, od ljudi koji su bili ispunjeni mržnjom, koji su bili upodobljeni zverovima. A znamo da ih je bilo više nego u Petom tri iz Kragujevca”, kazao je Porfirije, podsećajući da se o tome ranije nije smelo govoriti i da su se za to tražili razlozi, ali da „zlo, iako skriveno i iako ponekad može da se razume, nije manje zlo”.

Pomen žrtvama Racije ujedno je i opomena, istakao je mitropolit, da se nikada ne pojavi „ikakvo seme osvetoljubivosti, jer nikada se nevina žrtva ne može osvetiti”.

Pomen je održan i u obližnjem Muzeju žrtava racije, nekadašnjem Topalovom magacinu, u kome su fašisti zatvorili oko pet stotina žitelja Čuruga i pobili ih mitraljezom. Bilo je tu i dece, od kojih je beba Savka Nikolić bila stara samo 15 dana.

Okupljenima u Topalovom magacinu obratio se i predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor istakavši da su ideološke pobude bile zajednički imenitelj zločina iz 1942. i 1944/45.

„Dugo i predugo zločini i stradanja u Čurugu su bili tabui. Vojvodina je decenijama ćutala o zločinima počinjenim iz ideoloških pobuda, izvršenim po principu kolektivne odmazde”, naveo je Pastor.

Porodične traume, kako je rekao, pretvorile su se u veliku tajnu, ali od svoje istorije i, dodao je, od zajedničke istorije, ne može se pobeći.