Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Magazin

04.02.2019 u 12:55

Prsten za predah

Dizajner Jens Martin Skibsted, koji se proslavio sjajnim dizajnom za bicikl, u dokolici radi dizajn muškog prstena. Nema u tome ničeg čudnog jer koliko god da je bicikl zahtevna stvar za projektovanje, toliko je prsten za mušku ruku – relaksirajući. Njegov fenomenalni bicikl „boston” veoma je komplikovana stvar od koje se očekuje da bude, pre svega, sigurno prevozno sredstvo za jednu osobu u nemilosrdnom haosu saobraćaja, sa svim atributima savremene, tehničko-tehnološke estetike, pri čemu dizajner dodaje i komponentu mogućnosti sklapanja bicikla za odlaganje u javnom i privatnom prostoru. Konstrukcija, bezbednost, udobnost, trajnost, prilagodljivost terenu... naravno da posle jednog takvog mukotrpnog posla dizajneru treba predah. Iz urbanog haosa izlaz traži u poetici predmeta

Magazin

28.01.2019 u 10:21

Sekreter sa ćilibarima

Sekreter je sobni ormarić s pokretnom pločom za pisanje, koja se postavlja u horizontalni položaj na željenoj visini izvlačenjem ili obaranjem iz korpusa ormarića. Ovo je omiljeni komad nameštaja još od srednjeg veka i odavno je predstavljao pravi dragulj u odajama plemićkih dvoraca i bogataških palata. Skrivao je u svojim pretincima bezbrojne intimne, istorijske, imovinske, diplomatske, špijunske i ljubavne tajne. Njegove brojne vidljive i nevidljive pregrade sa ključevima i ključićima bile su za vlasnika bogata i sigurna riznica intime, a za ostale ukućane tajno skrovište nedokučivih misterija. Novac, dragocenosti, šifrovane poruke, ljubavna pisma... sve se to krilo iza brojnih brava i bravica. Tako je nekada bilo, a danas se tajne drugačije čuvaju – ukoliko se uopšte mogu

Magazin

21.01.2019 u 14:00

Tašna – zatvorena knjiga

Ženska tašna može biti u obliku običnog cegera za odlazak u kupovinu, može biti standardni, praktični predmet za smeštaj svakodnevnih ženskih sitnica, telefona, novčanika itd, može biti estetski dodatak večernje toalete... ali tašna može biti i nešto sasvim drugačije i mnogo više od toga. Nagledala sam se ženskih tašni širom sveta, po izlozima specijalnih prodavnica, po modnim pistama i muzejskim postavkama, ali i po buvljacima. Kada žena bira tašnu ona krene u kupovinu linijom razuma, a često se iz kupovine vrati linijom pomućene svesti. „Zašto sam kupila tu stvar, kada je, prvo, nepraktična (nema u njoj dovoljno svih potrebnih pregrada), kada mi se ne slaže ni sa cipelama ni sa raspoloživim budžetom, i kada je sve drugo samo ne ono što mi je potrebno?” Odgovor bi mogao biti: „Pa to je

Beograd

17.01.2019 u 23:44

Šest decenija dizajna Gojka Varde

„Dizajn je oblikovanje i stvaranje u duhu ljudskih potreba”, maksima je koje se drži Gojko Varda. Izložba kojom ovaj veliki umetnik obeležava 60 godina posvećenih dizajnu predstavljena je u Muzeju nauke i tehnike. Postavku o Gojku Vardi, jednom od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih industrijskih dizajnera, uradila je Milena Vrzić Bešić, kustoskinja muzeja, dok je dizajn izložbe osmislila Nevena Prodanović. Na postavci je prvi put prikazan ekskluzivni materijal – od projekata za enterijere do projekata za mnoge proizvode koji su se serijski proizvodili u fabrikama. Posetioci su prilici da vide Vardine ručno rađene modele, kao i izvedena rešenja koja su prihvaćena za široku proizvodnju, kao što su INSA satovi, računar „galaksija”, čije je kućište dizajnirao za „Elektroniku

Magazin

13.01.2019 u 18:00

Faraonska moda

Ni jednostavnije haljine ni efektnijeg utiska! Crvena i zlatna na manekenki koja statira kao lepotica drevnog Egipta. Na glavi je crna kosa sa šiškama koje pokrivaju čak i trepavice. Oko lika zaleđenog izraza je oreol od zlatnih ukrasa koji obasjavaju lepo i mirno lice. Bretele na haljini su takođe „zlatne” jednostavne, sa zmijolikim završecima. Onda pogled klizi niz bogato nabranu suknju od fine tkanine blistavo crvene boje, zatalasanu strujanjem vazduha koji naglašava nabore. Još niže su bosa stopala obučena u predivne zlatne sandale, efektne koliko i jednostavne, sa lakim ravnim đonom i jedva nešto malo podignutom petom. Kaiši koji obuhvataju gležnjeve takođe podsećaju na drevna vremena, sjaj i zlato, gracioznost i eleganciju. Jedna noga je na podu, drugom je žena zakoračila i zaledila

Magazin

24.12.2018 u 18:00

Kartijeov „Tuti-fruti”

Šta reći o ovom nakitu izuzev da je prelep i preskup, i da ima šarmantno ime? Ali, to ime može da probudi i razne asocijacije pa da tako tema bude nešto više od samo basnoslovno skupog nakita za bogate dame. Ogrlica je krug, a krug je, između ostalog, i simbol različitog značenja reči: − prvi krug, simbolizuje doslovni smisao, − drugi krug, alegorijski smisao, − treći krug, mistični smisao. Po definiciji, ogrlica je ukras od metala, bisera ili dragog kamenja, manje ili više raskošan, a nose ga i muškarci i žene u svim civilizacijama. Osim što služi za ukras, može značiti i dostojanstvo, a ponekad ima i erotsko značenje. Njen ste rob ako vas stegne oko vrata, a njen gospodar ako u njoj uživate. Tuti-fruti može biti na tankom koncu nanizana zelena zrna belog grožđa,

Magazin

17.12.2018 u 18:00

Stolica „favela”

Ko bi još nazvao stolicu ovim imenom osim autentičnih predstavnika južnoameričkog dizajna? Brazilci, braća Fernando i Humberto, nose u svom biću aromatične asocijacije svog podneblja, načina života, suprotnosti i apsurda svakodnevice, usuda, predanja... Njihova stolica „sklepana” od otpadaka tvrdog drveta deluje neobično ali stameno, sigurno i neumoljivo opominjuće. Napravljena je od nezamislivo mnogo komadića masivnog drveta, obrađenih da budu glatki i prijatni na dodir, slepljeni ili zakucani tako da su povezani čvrstim ali oku nevidljivim vezama koje kao da poručuju: „Mi smo jedno iako nas pojedinačno ne možete izbrojati. Odbačeni u smeće vratićemo se u punom sjaju, pod svetlost reflektora.” Ova stolica je dokaz da je stolica kao predmet mnogo više od onoga što smatramo nameštajem u

Magazin

09.12.2018 u 20:57

Stolica „Eva”

Švedski dizajn bio je u naponu stvaralačkog entuzijazma u vreme kada je Bruno Matson dizajnirao svoju čuvenu seriju stolica pod zajedničkim nazivom „Eva”. Ovaj projekat-studija iz 1934. godine sadržavao je u sebi sve ono što će kasnije lansirati skandinavski dizajn nameštaja u sam svetski vrh uspešnog dizajnersko-poslovno-profesionalnog poduhvata. Savremeni oblik, adekvatan izbor materijala, ergonomska korektnost, vrhunski kvalitet izrade, ekonomičnost za proizvodnju, opravdanost pri preporuci za kupovinu... bile su elementarne odrednice koje je svaki ozbiljni skandinavski dizajner imao u vidu pre nego što se upustio u delikatnu avanturu projektovanja nameštaja za sedenje. Ono što je sredinom prošlog veka, u doba najveće slave i poslovnih uspeha skandinavskog nameštaja bilo

Magazin

03.12.2018 u 17:00

Kako sklopiti stolicu

Dvadeseti vek je doneo pregršt stolica na sklapanje. Bilo je tu dizajnerskih avantura za jednokratnu upotrebu, koje su trajale od danas do sutra, bilo je i međunarodnih konkursa za najbolji studentski rad na ovu temu, a bilo je i sklopivih stolica koje su preživele 70 godina i ostale u odličnoj formi. Sećam se jednog konkursa za sklopivu stolicu – šamlicu, namenjenu avanturistima koji su je mogli sklopiti, odložiti u ranac i nositi na leđima, a da i ne osete njenu težinu. Sklopiva stolica ponekad je opravdani eksperiment, a ponekad samo trening za maštovitost dizajnera. Igra bez prestanka. Ništa se ne može tako dobro i uspešno sklopiti kao stolica. Ni krevet, ni sto ni ormar, ni fotelja. Zašto dizajneri vole da sklapaju stolice? Zato što vole da se igraju. Sad je vidiš – sad je ne vidiš.

Sinoć u gradu

01.12.2018 u 09:45

Kreativni duh grada u „Dizajn marketu”

Uz muziku, pivo i tople napitke gosti izložbe „Dizajn market” razgledali su šarena i neobična zvonca za bicikle, velike i šarene saksije, zanimljive i originalne komade garderobe, broševe sa likom Če Gevare i Merilin Monro, narukvice, ogledalca, šolje, a pored jednog štanda zastala je grupa studenata koji su birali podsetnike i sveske kakvi se retko mogu naći u knjižarama. Sve te lepe i unikatne stvari svojeručno su napravili mladi i kreativni ljudi. „Beogradski market” u Ulici Žorža Klemansoa otvorio je vrata svima koji žele da predstave svoje radove. Iako je ovaj ušuškan i pomalo sakriven kutak grada poznat po kulinarskim specijalitetima, pa se ovde mogu probati pica, nacionalna i organska jela, ovog puta glavnu reč nisu vodili kuvari, nego umetnici. – Da nismo došle ovde, ne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: dizajn