Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

18.02.2022 u 17:25

Čime bi se Zmaj danas ponosio

Novi Sad – Matica srpska ima običaj, ali i obavezu, da svoj rođendan proslavi sa pesnikom – a ovog puta sa Miroslavom Aleksićem, koga nagrađuje tim povodom Zmajevom nagradom. Za ovu nagradu, akademik Jovan Delić kaže da je zmaj među nagradama. Nazvana je po Čika Jovi Zmaju, književnom romantičaru, jednom od najvećih srpskih pesnika, miletićevcu koji je neraskidivim nitima vezan za Novi Sad i doba u kome je Matica našla utočište u tom gradu, preselivši se u njega iz Pešte, gde je 16. februara osnovana pre 196 godina. Aleksić je nagrađen za pesničku sezonu 2021. i zbirku „Kafkino matursko odelo”, u izdanju „Pravoslavne reči”. Radi se o pesniku koji nas, po rečima predsednika žirija Delića, iz njegove besede o nagrađenom, „svaki put iznanađuje nečim običnim, konkretnim, viđenim,

Kultura

17.02.2022 u 14:00

Tri decenije Fondacije „Laza Kostić”

Fondacija „Laza Kostić” koja neguje srpsku kulturu i tradiciju, obeležava trideset godina svog postojanja. Svečanost će umesto u Londonu, gde je fondacija osnovana, zbog pandemije virusa korona, biti upriličena danas (17. februara) u Matici srpskoj u Novom Sadu. Događaj se organizuje u saradnji sa Gradom Novim Sadom, Maticom, Šekspirovim institutom u Stratfordu, novosadskom Akademijom umetnosti i dobrotvorima fondacije. –Ulazak u četvrtu deceniju postojanja sa godinom dana zakašnjenja (izazvano pandemijom), fondacija obeležava negovanjem sećanja i ukrštaja – pretvaranjem dragulja koji nam je u nasleđe ostavio „Srpski Šekspir” (kako su Lazu Kostića, svojevremeno, s pravom zvali) u novi, savremeni, umetnički med – kaže prof. Marina Milić Radović, osnivač fondacije. Ova profesorka

Kultura

29.12.2021 u 11:02

Nova knjiga o Kosovskom vilajetu

U okviru Kosovskometohijskog odbora Matice srpske objavljena je knjiga Milene Gostović, „Kosovski vilajet 1879–1900. Godišnji izveštaji (Salname)”. Autorka obrađuje period osmanske vladavine nad provincijom Kosovski vilajet, kako je bio njen službeni naziv, sa akcentom na jednu specifičnu vrstu osmanskih izvora- salname, odnosno godišnje izveštaje za čitavu provinciju. U dosadašnjoj istoriografskoj praksi, ova vrsta izvora je bila poznata, s tim da je jedna salnama naučno obrađena i publikovana na turskom jeziku, dok su podaci o stanovništvu, najviše navođeni u albanskoj istoriografiji, često tendenciozni i selektivni. Sistematsko proučavanje salnama nameće se kao imperativ boljeg razumevanja osmanske uprave i naučnog pristupa ovoj vrsti istorijskih izvora. Salname, kao krajnje

Kultura

19.11.2021 u 20:33

Biseri srpskog simbolizma rame uz rame sa evropskim

Decenijama unazad zavodljiva tema simbolizma, posebno u našem slikarstvu, bila je van ozbiljnog domaćeg izložbenog fokusa. I kada se činilo da će tako biti i nadalje, Snežana Mišić, muzejska savetnica Galerije Matice srpske, i Igor Borozan, profesor na Odseku sa istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, udružili su snage i demantovali nas. Osmislili su i relizovali postavku nedavno otvorenu u Galeriji Matice srpske, u saradnji sa Narodnim muzejom u Beogradu, koja pod nazivom „Život-san-smrt. Evropski okviri srpskog simbolizma” traje do 31. januara sledeće godine. Otvarajući razgovor za naš list, njih dvoje kažu da se razlozi odsustva predstavljanja simbolističke umetnosti u domaćim muzejima nalaze u generacijskom odnosu prema prošlosti, koji je uvek uslovljen aktuelnim

Kultura

05.11.2021 u 15:15

O srpskom simbolizmu u Galeriji Matice srpske

Večeras u 19 sati u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu biće otvorena izložba „Život – San – Smrt. Evropski okviri srpskog simbolizma”, koju zajednički realizuju Galerija Matice srpske i Narodni muzej u Beogradu. Kroz odabir sedamdeset i sedam umetničkih dela iz nacionalnih i evropskih muzejskih i privatnih kolekcija na sveobuhvatan način se predstavljaju tematska raznolikost i osobena poetika srpskog simbolizma, čime se još jednom potvrđuje da je srpska likovna kultura integralni deo evropske umetnosti i kulture, a razmatraju se i uticaji i veze, tematska opredeljenja i umetnički dometi srpskog i evropskog simbolizma. Pored reprezentativnih ostvarenja nacionalnih umetnika, poseban kuriozitet predstavljaju dela vodećih evropskih umetnika simbolizma poput Gistava Moroa, Franca Štuka,

Kultura

12.05.2021 u 15:17

Deset vekova srpske književnosti

Antologijska edicija „Deset vekova srpske književnosti” pokrenuta je u Izdavačkom centru Matice srpske 2010. godine s namerom da prikaže, po savremenim merilima, milenijumski razvoj srpske književnosti, od usmene i žitijske do savremenih literarnih žanrova. Pokretač i glavni urednik akademik Miro Vuksanović ističe da značaj ovog poduhvata nije samo književni već i kulturološki, leksički i obrazovni, jer pokazuje kako su i na kojim oblicima srpskog jezika nastajale knjige od dvanaestog veka do danas i kako se prirodno, kroz istoriju, sagledava civilizacijski uspon kulture jednog naroda. Antologija izlazi u godišnjim kolima i dosad su štampane 123 knjige, svaka u hiljadu primeraka. Upravo je pred čitaocima dvanaesto kolo u deset knjiga. Najobimniji posao obavila je Zorica Nestorović,

Pisma čitalaca

19.04.2021 u 09:00

Da li je Srbija odustala od nacionalne enciklopedije

Nedavno sam pročitao tekst gospodina Zorana V. Popovića, potpredsednika SANU, pod naslovom „Akademija mora da daje ’savete’ i kad je pitaju i kad je ne pitaju”, u kojem on, između ostalog, kaže da SANU „učestvuje u izradi Srpske enciklopedije”. Nažalost, ja više nisam siguran da je to tačno. Naime, koliko je meni poznato, SANU je poslednji, treći tom ove enciklopedije objavila 2018. godine. Koliko sam obavešten, Srbija je verovatno jedina evropska zemlja (s izuzetkom možda Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije i BiH), koja još nema svoju nacionalnu enciklopediju, tj. skup sveobuhvatnih znanja jednog naroda o njegovoj kulturi, umetnosti i naukama. Neko je lepo rekao: „Narod bez nacionalne enciklopedije je poput čoveka bez krštenice”. SANU i Matica srpska su još 1990. godine

Kultura

05.04.2021 u 08:49

Stojanoviću uručena nagrada za roman „Tamna pučina”

Novi Sad – Književnik i profesor dr Dragan Stojanović nagrađen je u Matici srpskoj u Novom Sadu za roman „Tamna pučina” (Studentski grad, Beograd, 2020). Delo je proglašeno najboljim romanom na srpskom jeziku za 2019/20, a odluku je odneo žiri sa profesorom dr Aleksandrom Jovanovićem na čelu. Nagrada je godišnja i nosi naziv „Beskrajni plavi krug”, a Dragan Stojanović je njen drugi nosilac. Ustanovljena je 2019. godine u spomen na Miloša Crnjanskog i njegovo stvaralaštvo. Želja je da se nagradom utvrdi mera književne i kulturološke vrednosti koju otelotvoruje Crnjanski, rekao je na svečanom uručenju predsednik Matice srpske profesor dr Dragan Stanić. Prema njegovom mišljenju, Stojanović je izvanredna stvaralačka ličnost. „Gde god da pipnete, vi ćete videti koliko je jak i snažan”,

Kultura

03.03.2021 u 10:45

Bukovčev „Portret igumana Njeguša” u Galeriji SANU

Zalaganjem njegovog preosveštenstva episkopa dalmatinskog gospodina Nikodima, izložba „Vlaho Bukovac – slikarstvo neprolazne lepote” u Galeriji SANU dopunjena je izuzetno vrednim portretom. Reč je o ulju na platnu „Portret igumana Neofita Njeguša”, nastalom 1884. godine, za vreme Bukovčevih putovanja po Dalmaciji, a koje je vlasništvo manastira Krke kod Kistanja. Zaslugom Konzervatorske odeljenja Galerije Matice srpske, portret igumana Neofita 136 godina posle nastanka ponovo je zasijao u svojoj punoj lepoti. U saopštenju SANU se ističe da se posebno zahvaljuju Sinodu SPC na blagoslovu da se postojeća postavka dopuni ovim vrednim portretskim delom.

Kultura

19.02.2021 u 20:15

Naizgled okrenuti prošlosti mislimo na budućnost

U izdanju Matice srpske uskoro će izaći iz štampe prepiska Milana Kašanina, trilogija u pet knjiga pod naslovom „Pisma, susreti, tragovi”. Štampanje knjiga je podržalo Ministarstvo kulture. Ovo je početak rada na objavljivanju Kašaninove rukopisne ostavštine, u pripremi su i dnevnički zapisi. Ove knjige su zalog poverenja gospođe Marine Bojić, kćerke Milana Kašanina, jer su prepiska, rukopisi i porodične fotografije stigli kao njen dar, kaže za „Politiku” Zorica Hadžić, upravnica Rukopisnog odeljenja Matice srpske. Ovaj primer, kako dodaje, pokazuje da kolektivno, i država i pojedinci, moramo da vodimo brigu o institucijama koje su dugovečne, da budemo posebno osetljivi prema institucijama koje imaju tradiciju u srpskom narodu, da osećamo zahvalnost prema onima koji su ih davnih dana osnovali, da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: matica srpska