Biseri srpskog simbolizma rame uz rame sa evropskim

Decenijama unazad zavodljiva tema simbolizma, posebno u našem slikarstvu, bila je van ozbiljnog domaćeg izložbenog fokusa. I kada se činilo da će tako biti i nadalje, Snežana Mišić, muzejska savetnica Galerije Matice srpske, i Igor Borozan, profesor na Odseku sa istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, udružili su snage i demantovali nas. Osmislili su i relizovali postavku nedavno otvorenu u Galeriji Matice srpske, u saradnji sa Narodnim muzejom u Beogradu, koja pod nazivom „Život-san-smrt. Evropski okviri srpskog simbolizma” traje do 31. januara sledeće godine.

Otvarajući razgovor za naš list, njih dvoje kažu da se razlozi odsustva predstavljanja simbolističke umetnosti u domaćim muzejima nalaze u generacijskom odnosu prema prošlosti, koji je uvek uslovljen aktuelnim estetskim, društvenim, ideološkim, kulturnim okvirima. I dodaju:

– Usled dominantnog modernističkog kanona, ali i važećeg akademskog narativa u istoriografiji, simbolizam se u drugoj polovini 20. veka našao u međuprostoru kao nedovoljno avangardan, ali i nedovoljno tradicionalan i akademski. S druge strane, na razmeđi 20. i 21. veka došlo je do pojačane senzibilnosti kompozitnog pojedinca. Rušenje starog sveta i najava novog digitalnog i globalnog poretka prouzrokovali su osećanja bliska izvornim simbolistima, kao što su strah, otuđenost, neizvesnost, ratovi, koji su se u svojoj istorijskoj epohi susretali sa sličnim problemima. To su mogući razlozi koji su nas ujedinili u nameri da obradimo temu simbolizma, inače veoma aktuelnu u evropskoj istoriografiji i muzeologiji.

 Kroz odabir sedamdeset i sedam umetničkih dela iz nacionalnih i evropskih muzejskih i privatnih kolekcija u prijatnoj i decentnoj atmosferi ove poznate novosadske umetničke kuće, predstavljene su tematska raznolikost i osobena poetika srpskog simbolizma, a razmatraju se i uticaji i veze, tematska opredeljenja i umetnički dometi srpskog i evropskog simbolizma. Ako se kaže da se posetioci susreću sa reprezentativnim delima velikana kao što su Leon Koen, Stevan Aleksić, Nadežda Petrović, Đorđe Krstić, Vlaho Bukovac, Paško Vučetić, Marko Murat ili Miho Marinković dovoljno je rečeno o vrednosti nekih od izloženih slika. A ako se njima dodaju radovi vodećih evropskih umetnika istog pravca poput Gistava Moroa, Franca Štuka, Odilona Redona, Adolfa Hiremi-Hiršla, Rudolfa Jetmara, Eduarda Vajta i drugih, jasno je da je reč i o kurizoitetima.

– Na nivou formalnog jezika, srpski i evropski simbolizam se izražavaju na isti način. Akademizam, impresionizam, ekspresionizam, secesija su osobenosti koje određuju likovnost simbolističkih slika. I na tematskom planu srpski simbolizam je umnogome saobrazan evropskim simbolizmima (panteističko viđenje prirode, fatalne žene, nedogmatska religioznost, mitologija...). Međutim, u određenoj meri on zasniva i sopstveni tematski repertoar – objašnjavaju naši sagovornici i nastavljaju o tome šta srpski simbolizam razlikuje od tadašnjih evropskih tokova:

– On je definisan između predstavljanja stvarnosti i imaginacije. Srpski i južnoslovenski umetnici kao propagatori i prenosioci ideja evropskog, i posebno nemačkog simbolizma, uspeli su da na samosvojan način izvrše prijem i preobražaj evropskog simbolizma i time doprinesu jedinstvu njegovog internacionalnog jezika. Snažan nacionalni naboj uslovio je predstavljanje likovnih dela vezanih za velikane nacionalne prošlosti, kao što su predstave kraljevića Marka, Svetog Save, i osobito cara Lazara. Posebnost srpskog simbolizma se ogleda i u snažnijem odgovoru na univerzalnu kataklizmu izazvanu Velikim ratom, što govori i o njegovom produženom trajanju u odnosu na druge evropske simbolizme.

Na naše pitanje na koja bi dela koja su u našu zemlju došla izvan naših granica trebalo posebno obratiti pažnju, Snežana Mišić i Igor Borozan odgovaraju:

– Među delima najvažnijih predstavnika evropskog simbolizma neke su od ključnih slika njihovih stvaralačkih opusa. Primer su radovi vodećeg nemačkog simboliste Franca fon Štuka „Greh” i „Izgubljen”, veličanstvena kompozicija „Duše Aherona” Adolfa Hiremi-Hiršla, „Fontana mladosti” Eduarda Vajta, „Largo” Ludviga fon Hofmana, slike Mirka Račkog „Kosovka devojka” i „Frančeska i Paolo” i Bele Čikoš Sesije „Saloma” i „Studija za Mrtvu stražu”.

A na temu da li je bilo teško i koliko je bilo izazovno dopremiti dela iz Austrije i Hrvatske, posebno imajući u vidu još aktuelnu pandemiju, oni ističu:

– Komunikacija sa kolegama iz domaćih i inostranih muzeja, a to su Nacionalni muzej moderne umetnosti i Muzej za umetnost i obrt iz Zagreba, Muzej likovnih umetnosti u Osijeku, i Galerija „Belvedere” iz Beča, bila je vrlo prijatna od samog početka. Postojala je iskrena želja i volja pomenutih muzejskih ustanova da nam se izađe u susret i omogući realizacija ove zaista impoznatne izložbe. Samim tim sve aktivnosti i procedure koje podrazumeva pozajmica umetničkih dela su se odvijale uz dogovore i razumevanje. Sve vreme smo se ponašali kao da pandemija ne postoji jer nismo želeli da nas ona ograničava u realizaciji naše zamisli, u čemu smo i uspeli. Tome su doprineli i naši dugododišnji partneri: Austrijski kulturni forum u Beogradu i Unika osiguranje, koji su nam pružili punu podršku u ostvarivanju saradnje sa bečkom Galerijom „Belvedere”, kao i DDOR osiguranje, koje se pobrinulo za zaštitu ostalih eksponata.