Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kultura

29.12.2021 u 11:02

Nova knjiga o Kosovskom vilajetu

U okviru Kosovskometohijskog odbora Matice srpske objavljena je knjiga Milene Gostović, „Kosovski vilajet 1879–1900. Godišnji izveštaji (Salname)”. Autorka obrađuje period osmanske vladavine nad provincijom Kosovski vilajet, kako je bio njen službeni naziv, sa akcentom na jednu specifičnu vrstu osmanskih izvora- salname, odnosno godišnje izveštaje za čitavu provinciju. U dosadašnjoj istoriografskoj praksi, ova vrsta izvora je bila poznata, s tim da je jedna salnama naučno obrađena i publikovana na turskom jeziku, dok su podaci o stanovništvu, najviše navođeni u albanskoj istoriografiji, često tendenciozni i selektivni. Sistematsko proučavanje salnama nameće se kao imperativ boljeg razumevanja osmanske uprave i naučnog pristupa ovoj vrsti istorijskih izvora. Salname, kao krajnje

Kultura

19.11.2021 u 20:33

Biseri srpskog simbolizma rame uz rame sa evropskim

Decenijama unazad zavodljiva tema simbolizma, posebno u našem slikarstvu, bila je van ozbiljnog domaćeg izložbenog fokusa. I kada se činilo da će tako biti i nadalje, Snežana Mišić, muzejska savetnica Galerije Matice srpske, i Igor Borozan, profesor na Odseku sa istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, udružili su snage i demantovali nas. Osmislili su i relizovali postavku nedavno otvorenu u Galeriji Matice srpske, u saradnji sa Narodnim muzejom u Beogradu, koja pod nazivom „Život-san-smrt. Evropski okviri srpskog simbolizma” traje do 31. januara sledeće godine. Otvarajući razgovor za naš list, njih dvoje kažu da se razlozi odsustva predstavljanja simbolističke umetnosti u domaćim muzejima nalaze u generacijskom odnosu prema prošlosti, koji je uvek uslovljen aktuelnim

Kultura

05.11.2021 u 15:15

O srpskom simbolizmu u Galeriji Matice srpske

Večeras u 19 sati u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu biće otvorena izložba „Život – San – Smrt. Evropski okviri srpskog simbolizma”, koju zajednički realizuju Galerija Matice srpske i Narodni muzej u Beogradu. Kroz odabir sedamdeset i sedam umetničkih dela iz nacionalnih i evropskih muzejskih i privatnih kolekcija na sveobuhvatan način se predstavljaju tematska raznolikost i osobena poetika srpskog simbolizma, čime se još jednom potvrđuje da je srpska likovna kultura integralni deo evropske umetnosti i kulture, a razmatraju se i uticaji i veze, tematska opredeljenja i umetnički dometi srpskog i evropskog simbolizma. Pored reprezentativnih ostvarenja nacionalnih umetnika, poseban kuriozitet predstavljaju dela vodećih evropskih umetnika simbolizma poput Gistava Moroa, Franca Štuka,

Kultura

12.05.2021 u 15:17

Deset vekova srpske književnosti

Antologijska edicija „Deset vekova srpske književnosti” pokrenuta je u Izdavačkom centru Matice srpske 2010. godine s namerom da prikaže, po savremenim merilima, milenijumski razvoj srpske književnosti, od usmene i žitijske do savremenih literarnih žanrova. Pokretač i glavni urednik akademik Miro Vuksanović ističe da značaj ovog poduhvata nije samo književni već i kulturološki, leksički i obrazovni, jer pokazuje kako su i na kojim oblicima srpskog jezika nastajale knjige od dvanaestog veka do danas i kako se prirodno, kroz istoriju, sagledava civilizacijski uspon kulture jednog naroda. Antologija izlazi u godišnjim kolima i dosad su štampane 123 knjige, svaka u hiljadu primeraka. Upravo je pred čitaocima dvanaesto kolo u deset knjiga. Najobimniji posao obavila je Zorica Nestorović,

Pisma čitalaca

19.04.2021 u 09:00

Da li je Srbija odustala od nacionalne enciklopedije

Nedavno sam pročitao tekst gospodina Zorana V. Popovića, potpredsednika SANU, pod naslovom „Akademija mora da daje ’savete’ i kad je pitaju i kad je ne pitaju”, u kojem on, između ostalog, kaže da SANU „učestvuje u izradi Srpske enciklopedije”. Nažalost, ja više nisam siguran da je to tačno. Naime, koliko je meni poznato, SANU je poslednji, treći tom ove enciklopedije objavila 2018. godine. Koliko sam obavešten, Srbija je verovatno jedina evropska zemlja (s izuzetkom možda Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije i BiH), koja još nema svoju nacionalnu enciklopediju, tj. skup sveobuhvatnih znanja jednog naroda o njegovoj kulturi, umetnosti i naukama. Neko je lepo rekao: „Narod bez nacionalne enciklopedije je poput čoveka bez krštenice”. SANU i Matica srpska su još 1990. godine

Kultura

05.04.2021 u 08:49

Stojanoviću uručena nagrada za roman „Tamna pučina”

Novi Sad – Književnik i profesor dr Dragan Stojanović nagrađen je u Matici srpskoj u Novom Sadu za roman „Tamna pučina” (Studentski grad, Beograd, 2020). Delo je proglašeno najboljim romanom na srpskom jeziku za 2019/20, a odluku je odneo žiri sa profesorom dr Aleksandrom Jovanovićem na čelu. Nagrada je godišnja i nosi naziv „Beskrajni plavi krug”, a Dragan Stojanović je njen drugi nosilac. Ustanovljena je 2019. godine u spomen na Miloša Crnjanskog i njegovo stvaralaštvo. Želja je da se nagradom utvrdi mera književne i kulturološke vrednosti koju otelotvoruje Crnjanski, rekao je na svečanom uručenju predsednik Matice srpske profesor dr Dragan Stanić. Prema njegovom mišljenju, Stojanović je izvanredna stvaralačka ličnost. „Gde god da pipnete, vi ćete videti koliko je jak i snažan”,

Kultura

03.03.2021 u 10:45

Bukovčev „Portret igumana Njeguša” u Galeriji SANU

Zalaganjem njegovog preosveštenstva episkopa dalmatinskog gospodina Nikodima, izložba „Vlaho Bukovac – slikarstvo neprolazne lepote” u Galeriji SANU dopunjena je izuzetno vrednim portretom. Reč je o ulju na platnu „Portret igumana Neofita Njeguša”, nastalom 1884. godine, za vreme Bukovčevih putovanja po Dalmaciji, a koje je vlasništvo manastira Krke kod Kistanja. Zaslugom Konzervatorske odeljenja Galerije Matice srpske, portret igumana Neofita 136 godina posle nastanka ponovo je zasijao u svojoj punoj lepoti. U saopštenju SANU se ističe da se posebno zahvaljuju Sinodu SPC na blagoslovu da se postojeća postavka dopuni ovim vrednim portretskim delom.

Kultura

19.02.2021 u 20:15

Naizgled okrenuti prošlosti mislimo na budućnost

U izdanju Matice srpske uskoro će izaći iz štampe prepiska Milana Kašanina, trilogija u pet knjiga pod naslovom „Pisma, susreti, tragovi”. Štampanje knjiga je podržalo Ministarstvo kulture. Ovo je početak rada na objavljivanju Kašaninove rukopisne ostavštine, u pripremi su i dnevnički zapisi. Ove knjige su zalog poverenja gospođe Marine Bojić, kćerke Milana Kašanina, jer su prepiska, rukopisi i porodične fotografije stigli kao njen dar, kaže za „Politiku” Zorica Hadžić, upravnica Rukopisnog odeljenja Matice srpske. Ovaj primer, kako dodaje, pokazuje da kolektivno, i država i pojedinci, moramo da vodimo brigu o institucijama koje su dugovečne, da budemo posebno osetljivi prema institucijama koje imaju tradiciju u srpskom narodu, da osećamo zahvalnost prema onima koji su ih davnih dana osnovali, da

Kultura

17.02.2021 u 11:33

Dvobroj „Letopisa Matice srpske”

Objavljen je januarsko-februarski dvobroj „Letopisa Matice srpske”, u kojem su, u stalnoj rubrici „Poezija i proza”, zastupljeni prilozi: Matije Bećkovića, Milosava Tešića, Gorana Petrovića, Radovana Belog Markovića, Gojka Đoga, Milana Nenadića, Labuda Dragića, Dragana Jovanovića Danilova, kao i izbor iz „Antologije kineske proze 20. veka”. Rubrika „Eseji” donosi tekstove Jovana Delića o Ljubomiru Simoviću, Aleksandra Jovanovića o Milosavu Tešiću i Lune Gradinšćak o Luiz Glik. Tema rubrike „Svedočanstva” su vladika Irinej Bulović i Mihajlo Pupin, o kojima piše Ivan Negrišorac, te Milica Stojadinović Srpkinja, kojoj se u svom tekstu posvetila Zlata Kocić. Nova rubrika „Povodi” posvećena je Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom, kroz tekstove Zorana Đerića, Želidraga Nikčevića i Volfa

Kultura

15.02.2021 u 09:00

Bogata istorija u slikama i portretima

Povodom obeležavanja Dana državnosti u Galeriji Matice srpske, tokom oba praznična dana biće održana kustoska vođenja kroz stalnu postavku ove kuće. Vođenjem pod nazivom „Istorija u slikama”, koje će održati kustoskinja Stanislava J. Mindić, u ponedeljak u 13 i 17 sati, publika će moći da se upozna sa delima iz 19. veka koja svedoče o „zlatnom dobu” srpske istorije oličene u srednjovekovnoj državi Nemanjića, ali i sa delima nastalim pod uticajem onovremenih istorijskih događaja i ideje o obnovi srpske državnosti u periodu posle Prvog i Drugog srpskog ustanka. Vođenjem naslovljenim „Srpski jezik i umetnost”, koje će održati filolog Milica Milošević u utorak u 13 i 17 sati, posetioci će se podsetiti istorije našeg jezika. Od Save Mrkalja, preko Vuka Stefanovića Karadžića, do Đure

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: matica srpska