Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

19.08.2016 u 08:10

Lorkina smrt i danas pod cenzurom

Poput nekog biblijskog proroka Federiko Garsija Lorka umeo je da u poetskim snoviđenjima predvidi ne samo ličnu tragičnu sudbinu, već da opiše zlu hroniku Frankove diktature, pa i posledice desničarskog režima koje se u Španiji još uvek osećaju. Jednog od najvećih pesnika 20. veka falangisti su streljali pre osamdeset godina (19. avgusta 1936.), na samom početku građanskog rata, a Španija ni u 21. veku nije uspela da pronađe dovoljno energije i da se u potpunosti suoči sa bezimenim masovnim grobnicama rasutim svuda po Iberijskom poluostrvu. U jednoj od tih jama nestali su, zajedno sa hiljadama drugih žrtava, Lorkini posmrtni ostaci. Španija obeležava osam decenija otkako su rafali izrešetali tridesetosmogodišnjeg pesnika, a sve je bliža spoznaji da je to mesto gde počiva Lorka trajno

Kultura

17.08.2016 u 20:04

I pesnik i filozof su u istom prevoznom sredstvu

Na 55. festivalu kulture mladih Srbije u Knjaževcu „Timočka lira”, nagrada Radio Beograda 2 i Festivala dodeljena je Siniši Gavriću (1987) iz Aranđelovca za pesmu „Potraga”. Siniša Gavrić je rođen u Sarajevu (1987), osnovnu i srednju školu završio je u Kruševcu, a diplomirao i masterirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U svet književnosti ušli ste nagradom „Timočka lira” koja se dodeljuje za najbolju pesmu autoru do 30 godina starosti. Šta je presudilo da se prijavite na ovogodišnji konkurs? Koliko Vam ovo priznanje znači? Razlog zašto sam sada poslao pesme na konkurs jeste što sam, tek nedavno, uspeo da pronađem sopstveni izraz. Ne želim da kažem da se traganje u potpunosti završilo ali sam, u neku ruku, tek sada sazreo kao pesnik. Imao sam sreće da mi pesme ocenjuje veoma

Kultura

17.08.2016 u 08:25

Adamu Puslojiću nagrada „Velika bazjaška povelja“

U Rumuniji, na relaciji Temišvar – manastir Bazjaš – Sokolovac, danas počinje duhovno-književna manifestacija „Dani preobraženja Srba u Rumuniji“, koja se održava 23. put, u organizaciji Saveza Srba u Rumuniji. Na ovogodišnjoj manifestaciji biće uručena „Velika bazjaška povelja“ Adamu Puslojiću (1943), srpskom pesniku iz Beograda. Uručenje ovog visokog književnog priznanja Srba u rasejanju obaviće se, po tradiciji, u manastiru Bazjaš iz XIII veka, zadužbini Svetog Save, u prisustvu gospodina Lukijana, episkopa temišvarskog i budimskog. Manastir je građen od 1225. do 1229. godine, sa blagoslovom Sv. Save, na mestu gde je izmirio brata Stefana Prvovenčanog sa ugarskim kraljem Andrašom Drugim, i tako sačuvao Srbiju od rata. Nagrada će biti uručena, naglašava Slavomir Gvozdenović, veče

Kultura

30.06.2016 u 17:00

Najveći deo života ostao je u čestarima

Radomir Andrić (1944), pesnik, književni kritičar i esejista, autor tridesetak pesničkih knjiga, dobitnik je nagrade „Vasko Popa”, jedne od najuglednijih pesničkih nagrada, za knjigu „Osim jedne stvari” (izabrane i nove pesme), koju je objavila izdavačka kuća „Filip Višnjić” iz Beograda. U obrazloženju žirija, između ostalog, se kaže: „Nagrađena knjiga Radomira Andrića, pripada onim delima savremene srpske književnosti, koja, u načelu svoje stvaralačke samobitnosti, izražavaju nesebična osećanja da nam je svet, ovakav kakav jeste, jedini dom, jedino naše pribežište, ali pribežište i za one koji dolaze posle nas, utoliko lepši i podnošljiviji svet, ukoliko ga i poezija učini humanijim, kao što je poezija Radomira Andrića.” Nagrada će pesniku biti uručena danas u Vršcu. Koje su

Kultura

26.06.2016 u 18:50

Elka Njagolova na Jefimijinim danima u Trsteniku

Trstenik–Na 29. Jefimijinim danima u Trsteniku, specijalni gost bila je Elka Njagolova, pesnikinja iz Bugarske, predsednica Akademije slovenskih književnosti i umetnosti (Varna) i redovni član Akademije ruske slovesnosti. O pesničkom stvaralaštvu bugarske pesnikinje govorio je Risto Vasilevski. Elka Njagolova, savremena bugaraska pesnikinja, pored velikog, možda najvećeg bugarskog pesnika svih vremena – Ljubomira Levčeva, najviše je doprinela da se o savremenom bugarskom pesništvu, u Srbiji ponovo otkrije i afirmiše slika pesništva s najvišim estetkim dometima. Govoriti o Elki, znači govoriti o pesnikinji čije sonde gotovo ništa ne propuštaju. One su istovremeno usmerene u svim pravcima, i kao čula kojima ništa ne promiče, sve registruju i opesmotvore – istakao je

Kultura

12.06.2016 u 21:00

Na tragu Desanke Maksimović

U uglednoj pesničkoj ediciji Srpske književne zadruge, biblioteci „Atlas”, objavljena je zbirka pesama Milene Jovović pod naslovom „Prstenovana tamom”. O knjizi su govorili Slavica Garonja, Đorđe J. Janić i Dragan Lakićević. Milena Jovović (1931), autorka deset pesničkih knjiga, živi u Dobrači, u Gruži. U njenu čast, u ovom selu, svake godine, održava se književna manifestacija „Milenini izvori”. Pripadala je generaciji „seljaka – pesnika”, koju su još činili Momčilo Tešić, Srboljub Mitić i Dobrica Erić. Činjenica što pesnikinja Milena Jovović nije aktivno prisutna u književnom životu, što nije „na vidiku” kritičara i različitih žirija, smatra Slavica Garonja, ne umanjuje značaj poezije koju je ispisivala čitavog života. Naprotiv, samo različitost biografija

Kultura

09.06.2016 u 18:51

Živorad Nedeljković dobitnik „Žičke hrisovulje”

Kraljevo – Žiri za dodelu nagrade „Žička hrisovulja” u sastavu Đorđe Nešić, prošlogodišnji dobitnik, Dejan Aleksić, Ana Gvozdenović, Miloš Milišić i Dragan Hamović, predsednik, doneo je odluku da dobitnik „Žičke hrisovulje” za 2016. godinu bude Živorad Nedeljković, pesnik koji radi u Kraljevu, a živi u Čačku. Ovo priznanje, po oceni žirija, Nedeljkoviću se dodeljuje „za poeziju unutarnje svetlosti i srčane potrage za smislom”. Priznanje podrazumeva unikatnu zlatopečatnu povelju i ikonu Preobraženja, a uručuje se dobitniku u žičkom manastiru, na Dan Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta 2016. godine, kada se i održava Žički duhovni sabor. Poeziji dobitnika posvećuje se i zbornik radova sa skupa koji se održava na ovoj manifestaciji. Živorad Nedeljković je rođen 1959. godine

Kultura

11.05.2016 u 10:51

Nagrada „Desanka Maksimović” Momčilu Odaloviću

Jednoglasnom odlukom žirija, koji je radio u sastavu: Boško Suvajdžić (predsednik), Jovan Pejčić, Svetlana Šeatović Dimitrijević, Valentina Pitulić i Miroslav Maksimović, nagrada „Desanka Maksimović”, za 2016. godinu, pripala je Momčilu Odaloviću, pesniku za decu. Velika knjiga poezije za decu Momčila Moša Odalovića, istakao je Jovan Pejčić, član žirija, započeta je pre četiri decenije i jednu godinu sveskom stihova „Vrlo važno”. Odalović je dosad objavio ukupno dvadeset sedam pesničkih zbirki. Od toga broja, tri su žanrovski mešovite: pored pesama donose i kratke priče, dok su dve kolektivna ostvarenja: „Lirski poker”, u zajednici sa Duškom Trifunovićem, Ljubivojem Ršumovićem i Draganom Radulovićem, iz 1994 – epistolarna lirika, svojevrsni umetnički „dokument o emotivnom naporu jedne

Kultura

09.04.2016 u 08:05

Intelektualcima je bolje da ćute nego da udaraju glavom o zid

Gojko Đogo (1940), ovogodišnji je dobitnik Dučićeve nagrade za celokupno pesničko delo i knjigu izabranih i novih pesama „Grana od oblaka”, koju su objavili Književna zadruga Srpskog narodnog vijeća iz Podgorice i „Orpheus” iz Novog Sada. U obrazloženju žirija se kaže da je Đogo po svom stavu, odnosu prema pesništvu, po pesničkom samožrtvovanju i pesničkoj sudbini, po doslednoj, hrabroj i viteškoj odbrani svoje poezije, i poezije uopšte, po odbrani svoje časti i časti pesnika, jedinstvena figura srpske poezije. Šta vašu poeziju spaja s poezijom Jovana Dučića? Kakav je odnos moje i Dučićeve poezije nije na meni da prosuđujem, to je posao književne kritike. Mogu reći da, iako volim Dučića, nikad nisam sledio njegov trag. Naprotiv, težio sam da se što više razlikujem od njega i od svakog

Kultura

07.04.2016 u 09:46

Šantić – veliki pesnik Mostara i Hercegovine

Od našeg specijalnog izveštača Trebinje – Aleksa Šantić (1868–1924), rođen je u Mostaru, u tom gradu je proveo najveći deo života, i u njemu umro od tuberkuloze. Poživeo je 55 godina, sahranjen je u Mostaru. Završio je trgovačku školu u Trstu i Ljubljani, potom se vratio u Mostar. Bio je, kako svedoči Vladimir Ćorović, „prvo vreme prilično povučen”, vodio knjige u očevoj trgovini i čitao „listove i knjige do kojih je mogao u Mostaru doći”. Nekoliko godina kasnije započeo je svoj književni i društveni rad. Uzori su mu bili srpski pisci Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj, a od stranih najviše je poštovao Hajnriha Hajnea. U srpskoj književnosti ostao je upamćen po pesmama: „Emina”, „Ne vjeruj”, „Ostajte ovdje”, „Pretprazničko veče”, „Što te nema”, „Veče na školju”, „O klasje moje”,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pesnik