Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: песник

Култура

19.08.2016 у 08:10

Лоркина смрт и данас под цензуром

Попут неког библијског пророка Федерико Гарсија Лорка умео је да у поетским сновиђењима предвиди не само личну трагичну судбину, већ да опише злу хронику Франкове диктатуре, па и последице десничарског режима које се у Шпанији још увек осећају. Једног од највећих песника 20. века фалангисти су стрељали пре осамдесет година (19. августа 1936.), на самом почетку грађанског рата, а Шпанија ни у 21. веку није успела да пронађе довољно енергије и да се у потпуности суочи са безименим масовним гробницама расутим свуда по Иберијском полуострву. У једној од тих јама нестали су, заједно са хиљадама других жртава, Лоркини посмртни остаци. Шпанија обележава осам деценија откако су рафали изрешетали тридесетосмогодишњег песника, а све је ближа спознаји да је то место где почива Лорка трајно

Култура

17.08.2016 у 20:04

И песник и филозоф су у истом превозном средству

На 55. фестивалу културе младих Србије у Књажевцу „Тимочка лира”, награда Радио Београда 2 и Фестивала додељена је Синиши Гаврићу (1987) из Аранђеловца за песму „Потрага”. Синиша Гаврић је рођен у Сарајеву (1987), основну и средњу школу завршио је у Крушевцу, а дипломирао и мастерирао на Филозофском факултету у Београду. У свет књижевности ушли сте наградом „Тимочка лира” која се додељује за најбољу песму аутору до 30 година старости. Шта је пресудило да се пријавите на овогодишњи конкурс? Колико Вам ово признање значи? Разлог зашто сам сада послао песме на конкурс јесте што сам, тек недавно, успео да пронађем сопствени израз. Не желим да кажем да се трагање у потпуности завршило али сам, у неку руку, тек сада сазрео као песник. Имао сам среће да ми песме оцењује веома квалитетан

Култура

17.08.2016 у 08:25

Адаму Пуслојићу награда „Велика базјашка повеља“

У Румунији, на релацији Темишвар – манастир Базјаш – Соколовац, данас почиње духовно-књижевна манифестација „Дани преображења Срба у Румунији“, која се одржава 23. пут, у организацији Савеза Срба у Румунији. На овогодишњој манифестацији биће уручена „Велика базјашка повеља“ Адаму Пуслојићу (1943), српском песнику из Београда. Уручење овог високог књижевног признања Срба у расејању обавиће се, по традицији, у манастиру Базјаш из XIII века, задужбини Светог Саве, у присуству господина Лукијана, епископа темишварског и будимског. Манастир је грађен од 1225. до 1229. године, са благословом Св. Саве, на месту где је измирио брата Стефана Првовенчаног са угарским краљем Андрашом Другим, и тако сачувао Србију од рата. Награда ће бити уручена, наглашава Славомир Гвозденовић, вече уочи празника

Култура

30.06.2016 у 17:00

Највећи део живота остао је у честарима

Радомир Андрић (1944), песник, књижевни критичар и есејиста, аутор тридесетак песничких књига, добитник је награде „Васко Попа”, једне од најугледнијих песничких награда, за књигу „Осим једне ствари” (изабране и нове песме), коју је објавила издавачка кућа „Филип Вишњић” из Београда. У образложењу жирија, између осталог, се каже: „Награђена књига Радомира Андрића, припада оним делима савремене српске књижевности, која, у начелу своје стваралачке самобитности, изражавају несебична осећања да нам је свет, овакав какав јесте, једини дом, једино наше прибежиште, али прибежиште и за оне који долазе после нас, утолико лепши и подношљивији свет, уколико га и поезија учини хуманијим, као што је поезија Радомира Андрића.” Награда ће песнику бити уручена данас у Вршцу. Које су заједничке

Култура

26.06.2016 у 18:50

Елка Њаголова на Јефимијиним данима у Трстенику

Трстеник–На 29. Јефимијиним данима у Трстенику, специјални гост била је Елка Њаголова, песникиња из Бугарске, председница Академије словенских књижевности и уметности (Варна) и редовни члан Академије руске словесности. О песничком стваралаштву бугарске песникиње говорио је Ристо Василевски. Елка Њаголова, савремена бугараска песникиња, поред великог, можда највећег бугарског песника свих времена – Љубомира Левчева, највише је допринела да се о савременом бугарском песништву, у Србији поново открије и афирмише слика песништва с највишим естетким дометима. Говорити о Елки, значи говорити о песникињи чије сонде готово ништа не пропуштају. Оне су истовремено усмерене у свим правцима, и као чула којима ништа не промиче, све региструју и опесмотворе – истакао је Василевски. У

Култура

12.06.2016 у 21:00

На трагу Десанке Максимовић

У угледној песничкој едицији Српске књижевне задруге, библиотеци „Атлас”, објављена је збирка песама Милене Јововић под насловом „Прстенована тамом”. О књизи су говорили Славица Гароња, Ђорђе Ј. Јанић и Драган Лакићевић. Милена Јововић (1931), ауторка десет песничких књига, живи у Добрачи, у Гружи. У њену част, у овом селу, сваке године, одржава се књижевна манифестација „Миленини извори”. Припадала је генерацији „сељака – песника”, коју су још чинили Момчило Тешић, Србољуб Митић и Добрица Ерић. Чињеница што песникиња Милена Јововић није активно присутна у књижевном животу, што није „на видику” критичара и различитих жирија, сматра Славица Гароња, не умањује значај поезије коју је исписивала читавог живота. Напротив, само различитост биографија можда је

Култура

09.06.2016 у 18:51

Живорад Недељковић добитник „Жичке хрисовуље”

Краљево – Жири за доделу награде „Жичка хрисовуља” у саставу Ђорђе Нешић, прошлогодишњи добитник, Дејан Алексић, Ана Гвозденовић, Милош Милишић и Драган Хамовић, председник, донео је одлуку да добитник „Жичке хрисовуље” за 2016. годину буде Живорад Недељковић, песник који ради у Краљеву, а живи у Чачку. Ово признање, по оцени жирија, Недељковићу се додељује „за поезију унутарње светлости и срчане потраге за смислом”. Признање подразумева уникатну златопечатну повељу и икону Преображења, а уручује се добитнику у жичком манастиру, на Дан Преображења Господњег, 19. августа 2016. године, када се и одржава Жички духовни сабор. Поезији добитника посвећује се и зборник радова са скупа који се одржава на овој манифестацији. Живорад Недељковић је рођен 1959. године у Подунацима

Култура

11.05.2016 у 10:51

Награда „Десанка Максимовић” Момчилу Одаловићу

Једногласном одлуком жирија, који је радио у саставу: Бошко Сувајџић (председник), Јован Пејчић, Светлана Шеатовић Димитријевић, Валентина Питулић и Мирослав Максимовић, награда „Десанка Максимовић”, за 2016. годину, припала је Момчилу Одаловићу, песнику за децу. Велика књига поезије за децу Момчила Моша Одаловића, истакао је Јован Пејчић, члан жирија, започета је пре четири деценије и једну годину свеском стихова „Врло важно”. Одаловић је досад објавио укупно двадесет седам песничких збирки. Од тога броја, три су жанровски мешовите: поред песама доносе и кратке приче, док су две колективна остварења: „Лирски покер”, у заједници са Душком Трифуновићем, Љубивојем Ршумовићем и Драганом Радуловићем, из 1994 – епистоларна лирика, својеврсни уметнички „документ о емотивном напору једне

Култура

09.04.2016 у 08:05

Интелектуалцима је боље да ћуте него да ударају главом о зид

Гојко Ђого (1940), овогодишњи је добитник Дучићеве награде за целокупно песничко дело и књигу изабраних и нових песама „Грана од облака”, коју су објавили Књижевна задруга Српског народног вијећа из Подгорице и „Orpheus” из Новог Сада. У образложењу жирија се каже да је Ђого по свом ставу, односу према песништву, по песничком саможртвовању и песничкој судбини, по доследној, храброј и витешкој одбрани своје поезије, и поезије уопште, по одбрани своје части и части песника, јединствена фигура српске поезије. Шта вашу поезију спаја с поезијом Јована Дучића? Какав је однос моје и Дучићеве поезије није на мени да просуђујем, то је посао књижевне критике. Могу рећи да, иако волим Дучића, никад нисам следио његов траг. Напротив, тежио сам да се што више разликујем од њега и од сваког

Култура

07.04.2016 у 09:46

Шантић – велики песник Мостара и Херцеговине

Од нашег специјалног извештача Требиње – Алекса Шантић (1868–1924), рођен је у Мостару, у том граду је провео највећи део живота, и у њему умро од туберкулозе. Поживео је 55 година, сахрањен је у Мостару. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, потом се вратио у Мостар. Био је, како сведочи Владимир Ћоровић, „прво време прилично повучен”, водио књиге у очевој трговини и читао „листове и књиге до којих је могао у Мостару доћи”. Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад. Узори су му били српски писци Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних највише је поштовао Хајнриха Хајнеа. У српској књижевности остао је упамћен по песмама: „Емина”, „Не вјеруј”, „Остајте овдје”, „Претпразничко вече”, „Што те нема”, „Вече на шкољу”, „О класје моје”, „Моја

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 17:07

У Куала Лумпуру одржан самит верских лидера

19.06.2026 у 17:02

Политико: Мелонијева и Санчез у сукобу око миграција

19.06.2026 у 17:01

Пронађена девојчица коју су наоружани људи отели из болнице за еболу

19.06.2026 у 16:55

Манифестација Бум маркет на земунској пијаци за викенд

19.06.2026 у 16:53

Британска глумица оптужена за уношење 320 килограма метамфетамина у Аустралију

19.06.2026 у 16:51

Дани оргуља од 25. јуна до 1. јула на Неимару