Мионица слави Милана Ракића

Мионица – Инспирисани ликом и делом великог песника и дипломате Милана Ракића, пореклом свог суграђанина, Мионичани су покренули иницијативу да се сваке године у овој вароши одржава манифестација посвећена Ракићевој поезији и да се сјајном уметнику стиха подигне споменик испред основне школе која носи његово име.

Ове идеје, које су добиле пуну подршку Удружења књижевника Србије, саопштио је Бобан Јанковић, председник општине Мионица, на књижевној вечери одржаној у петак, последњег дана септембра, у мионичкој школи „Милан Ракић”, тачно на 140. годишњицу рођења чувеног поете.

– Желимо да сваке године 30. септембра обележавамо датум рођења великог песника одржавањем манифестације Дани поезије Милана Ракића, коју би обележили литерарни конкурси за децу, наступи књижевника и песника добитника Награде „Милан Ракић” за поезију, коју додељује Удружење књижевника. Прихватили смо и предлог Удружења да се ова награда убудуће додељује управо у Мионици– саопштио је председник Јанковић. Покренута је и иницијатива да се чувеном уметнику и дипломати подигне споменик на будућем малом тргу испред школе која носи његово име. Позвани аутор споменика биће Зоран Ивановић, уметник чија су дела већ познати београдски споменици Бориславу Пекићу, Николи Пашићу, Браниславу Нушићу, а ускоро и Милутину Миланковићу.

Председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић у име ове организације изразио је задовољство што ће Мионица указати на велико дело једног од најзначајнијих српских песника. Милан Ракић је, уз Јована Дучића, Симу Пандуровића и друге, био носилац струјања која су српску поезију од традиционалног преокренула ка модерном европском духу, оценио је Андрић.

– Ракић је донео дух модерне поезије у Србију. Иако му дело по обиму није велико, по ономе што је написао и по духу који је донео, и те како је значајно – истакао је председник УКС. Награда „Милан Ракић” за најбољу књигу песама, признање које се са поносом прима, убудуће ће се додељивати у Мионици, поручио је.

Милан Ракић је рођен 30. септембра 1876. у Београду, али су његов и животи његових предака тесно везани за Мионицу. Миланов прадеда Рака Тешић, по којем је цела фамилија добила презиме, рођени Мионичанин, био је устанички попечитељ код кнеза Милоша Обреновића. Деда Никола Ракић покренуо је низ привредних активности у Србији, а отац Димитрије Мита Ракић, дипломата и министар просвете и унутрашњих дела у српској влади, аутор је првог превода романа „Јадници” Виктора Игоа с француског на српски језик. И деда Никола и отац Димитрије рођени су у Мионици.

Мионичани су се делом већ одужили својим великанима: овдашња основна школа носи име Милана Ракића, док се саобраћајница којом се до ње долази зове Улица Димитрија Мите Ракића.

Поетска традиција

Поред ратничке и војничке вертикале оличене у војводи Живојину Мишићу, Мионица има и дубоку песничку традицију, сматра Мирослав Ћиша Трифуновић, редитељ, познати културни радник, својевремено председник општине. Уз Милана Ракића, наводи он, поетска традиција сеже до Лукијана Мушицког, чији су преци из овдашњег села Мушића, до Боре Радовића, познатог песника родом из мионичког села Ђурђевац и песникиње Радмиле Лазић, унуке чувеног солунског ратника Живојина Лазића из Санковића.