Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Beograd

28.03.2016 u 15:33

U Zemunu svečano zatvoreni „Prolećni Brankovi dani"

U čuvenoj Zemunskoj gimnaziji danas su svečano zatvoreni ''Prolećni Brankovi dani 2016'' na dan rođenja Branka Radičevića po novom kalendaru. Ova manifestacija je počela u najstarijoj srpskoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima, 15. marta, na dan Brankovog rođenja po starom kalendaru, a između ova dva datuma realizovani su mnogobrojni programi u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, podseća Brankovo kolo. Aleksije (Branko) Radičević rođen je u Slavonskom Brodu 1824. godine, odakle je s porodicom prešao u Zemun 1830. godine, gde je učio dve godine srpsku i tri nemačku osnovnu školu, a potom s bratom Stevanom 1835. godine upisao karlovačku gimnaziju. Na svečanosti u Zemunskoj gimnaziji direktor Brankovog kola Nenad Grujičić održao je besedu ''Branko u Zemunu'', naglasivši da je Aleksije

Kultura

22.03.2016 u 22:05

Sa Miodragom Pavlovićem prevodio sam pesme o vilama

Čuveni američki pesnik i proučavalac poezije čitavog sveta Džerom Rotenberg gost je manifestacije kojom se u Kulturnom centru Beograda obeležava Svetski dan poezije. Rotenberg će danas na Filološkom fakultetu od 13 časova sa studentima razgovarati o prevođenju stvaralaštva dadaizma, a u 18 časova predstaviće se u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. Rotenberg je autor zvučnog i vizuelenog doživljaja sveta, posebno ga zanima usmeno i narodno pesništvo, kao i poetski performans. Balkan vidi kroz jezik koji dele različite nacije, a budućnost ovog regiona kroz izlaženje iz okvira lokalnog… Drevna je veza između muzike i poezije. Da li izvodeći poeziju,

Kultura

21.02.2016 u 20:35

Hafizove gazele na srpskom jeziku

Kapitalno poetsko delo „Divan” iranskog pesnika Šemsudina Muhameda Širazija (1310–1390), poznatijeg kao Hafiza, u izdanju Iranskog kulturnog centra u Beogradu, predstavljeno je u Narodnoj biblioteci Srbije. Prepev prevoda sa persijskog za ovo izdanje uradio je Slobodan Đurović. Knjiga sadrži blizu 500 prepeva Hafizovih gazela, lirskih pesama, kao i uvod i objašnjenja u prevodu Aleksandra Dragovića. Doprinos umetničkom aspektu ove zbirke dale su minijature proslavljenog iranskog umetnika i profesora Mahmuda Farčijana. Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković objasnio je Hafizov uticaj na našeg pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, najpre preko Geteovog stvaralaštva. – Gete i Zmaj Hafiza su videli kao pesnika koji govori svevremeno i vanvremeno. Nije od suštinske važnosti da je

Riznica

20.02.2016 u 12:05

Kuća nasred druma

Kuća nam je nasred druma Što prvo sunce sa poslednjim spaja Crna naša sreća zlatnih ruku Neimar nam sama bila Smišljala izgleda nebesku ćupriju Izgleda sunčeve terazije A ispala kuća Na drum otad nemani izbijaju I opasnici i gromovnici I trgovci suncem Kuće tad lepe nestane U hrvanju neba i zemlje U škrgutu tame i vapaju svetlosti U topotu kopita na krovu Nebo se od zemlje kad-tad razdvoji Kuća se opet pojavi nasred druma Pojavi se lepa Upravo ko nebeska ćuprija Ko sunčeve terazije Drum bolje gleda svoja posla Prvo sunce sa poslednjim spaja Samo vetrovi što oko kuće služe Razgone zadah izgorelih rogova (Politika, 1. januar 1963. godine)

Kultura

18.02.2016 u 22:05

Ne postoje mali i veliki ratovi

U godini u kojoj je navršio sedam decenija života, Srpska književna zadruga, u „Maloj biblioteci“, objavila je novu pesničku knjigu Manojla Gavrilovića (1945), pod naslovom „Pčele boga Peruna“. Prvu zbirku pesama – „Sunce i kočije“, Gavrilović je objavio 1973. godine u beogradskoj „Prosveti“, a potom još desetak zbirki kod naših uglednih izdavača. Poezija mu je prevođena na više evropskih jezika, dobitnik je naših najuglednijih književnih nagrada. Knjigu će danas u SKZ predstaviti prof. dr Tiodor Rosić i Đorđe J. Janić, a stihove će kazivati Jana Petrović. Već prvom knjigom oglasili ste se kao jedinstven pesnik, koji peva potpuno drugačije od svoje generacije. Da li je to bila zavičajna melodija? To je melodija užičkog kraja. Ja sam odrastao na narodnim junačkim pesmama. Otac me

Kultura

07.02.2016 u 22:05

Heroina između sveta mašte i palanačke dosade

Za Antuna Gustava Matoša bila je „senzitivna, impulsivna srpska orhideja”, Jovana Skerlića opčinila je njena smela iskrenost u poetskoj knjizi „Trenuci”, a danas sećanje na pesnikinju i pripovedača Danicu Marković (1879. Čačak – 1932. Beograd) čuvaju knjige poput studije Branke Radovanović „Danica, Oči pune zvezda, ruke pune trnja” (izdanje „Službenog glasnika”). Ovo delo rezultat je višegodišnje potrage Branke Radovanović po listovima i književnim časopisima, za rasutim stvaralaštvom Danice Marković.

Kultura

01.02.2016 u 18:31

Nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću” Đorđu Nešiću

Dobitnik nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću” za rodoljubivo pesništvo, za 2016. godinu, jeste Đorđe Nešić, srpski pesnik iz Hrvatske. Kako u obrazloženju piše, priznanje se dodeljuje „za osoben i savremen lirski iskaz ovovremenog rodoljublja, koje na simboličan, upečatljiv i dramatičan način kazuje o usudu nestanka i iskušenjima opstanka i ispisuje zavičajnu i duhovnu tapiju nacionalnog bića, po čemu je dostojan sledbenik slavnog uzora pesnika bune”. Odluku o nagradi, koju Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak” dodeljuje 21. put, doneo je žiri u sastavu: Matija Bećković (predsednik), Milosav Tešić, Dragan Lakićević, Vladimir Jagličić i Ivan Zlatković. Povodom nagrade, objavljena je Nešićeva zbirka pesama pod nazivom „Polog”. Pogovor je napisala Slavica Garonja Radovanac. Đorđe Nešić

Kultura

10.01.2016 u 22:05

Ja sam pesnik „rezervne generacije“

Izdavačka kuća „Svet knjige“ iz Beograda, povodom osamdesetog rođendana i šest decenija stvaranja, objavila je knjigu sabranih pesama Vuka Krnjevića (1935), u jednoj knjizi. Knjigu „Vrata vjetrena“, u kojoj je i do sada neobjavljena poema „Godovi Vjetrenih vrata“, priredio je Zoran M. Bundalo. Krnjević je rođen u Sarajevu, studirao u Beogradu, diplomirao u Sarajevu. Autor je dvadesetak zbirki pesama. Radio je kao urednik u RTS-u i beogradskoj „Prosveti“. Skoro tri decenije uređivao je časopis „Književnost“.

Kultura

24.10.2015 u 09:05

Kad skloniš velike pojave se bumbari

Tri izdavačke kuće: „Štampar Makarije” (Beograd), „Obodsko slovo” (Podgorica) i „Hercegovina izdavaštvo” (Trebinje), objavile su izabrana dela Rajka Petrova Noga (1945), u sedam knjiga: Poezija I („Zimomora”, „Zverinjak”, „Bezakonje”, „Hajdučija”, „Rodila me tetka koza”), Poezija II („Lazareva subota”, „Na kapijama raja”, „Nedremano oko”, „Ne tikaj u me”, „Preko pepela”), Proza I („Ječam i...

Kultura

03.08.2015 u 22:00

U ratu nisam bila pesnik, nego dete

Pesnik peva posle rata, čuvena je pesma Dušana Vasiljeva čiji se naslov pamti kao poslovica, a to da je posebno iskustvo egzila, izgnaništva, obeležilo srpsku književnost s kraja 20. veka dokaz pruža pesnik Nenad Grujičić priredivši knjigu „Prognani Orfeji, antologija srpske izbegličke poezije iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, sa Kosova i Metohije, s kraja 20. veka” („Brankovo kolo”, Sremski...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pesnik