Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Београд

28.03.2016 у 15:33

У Земуну свечано затворени „Пролећни Бранкови дани"

У чувеној Земунској гимназији данас су свечано затворени ''Пролећни Бранкови дани 2016'' на дан рођења Бранка Радичевића по новом календару. Ова манифестација је почела у најстаријој српској гимназији у Сремским Карловцима, 15. марта, на дан Бранковог рођења по старом календару, а између ова два датума реализовани су многобројни програми у Сремским Карловцима и Новом Саду, подсећа Бранково коло. Алексије (Бранко) Радичевић рођен је у Славонском Броду 1824. године, одакле је с породицом прешао у Земун 1830. године, где је учио две године српску и три немачку основну школу, а потом с братом Стеваном 1835. године уписао карловачку гимназију. На свечаности у Земунској гимназији директор Бранковог кола Ненад Грујичић одржао је беседу ''Бранко у Земуну'', нагласивши да је Алексије

Култура

22.03.2016 у 22:05

Са Миодрагом Павловићем преводио сам песме о вилама

Чувени амерички песник и проучавалац поезије читавог света Џером Ротенберг гост је манифестације којом се у Културном центру Београда обележава Светски дан поезије. Ротенберг ће данас на Филолошком факултету од 13 часова са студентима разговарати о превођењу стваралаштва дадаизма, а у 18 часова представиће се у галерији Артгет Културног центра Београда. Ротенберг је аутор звучног и визуеленог доживљаја света, посебно га занима усмено и народно песништво, као и поетски перформанс. Балкан види кроз језик који деле различите нације, а будућност овог региона кроз излажење из оквира локалног… Древна је веза између музике и поезије. Да ли изводећи поезију,

Култура

21.02.2016 у 20:35

Хафизове газеле на српском језику

Капитално поетско дело „Диван” иранског песника Шемсудина Мухамеда Ширазија (1310–1390), познатијег као Хафиза, у издању Иранског културног центра у Београду, представљено је у Народној библиотеци Србије. Препев превода са персијског за ово издање урадио је Слободан Ђуровић. Књига садржи близу 500 препева Хафизових газела, лирских песама, као и увод и објашњења у преводу Александра Драговића. Допринос уметничком аспекту ове збирке дале су минијатуре прослављеног иранског уметника и професора Махмуда Фарчијана. Управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић објаснио је Хафизов утицај на нашег песника Јована Јовановића Змаја, најпре преко Гетеовог стваралаштва. – Гете и Змај Хафиза су видели као песника који говори свевремено и ванвремено. Није од суштинске важности да је

Ризница

20.02.2016 у 12:05

Кућа насред друма

Кућа нам је насред друма Што прво сунце са последњим спаја Црна наша срећа златних руку Неимар нам сама била Смишљала изгледа небеску ћуприју Изгледа сунчеве теразије А испала кућа На друм отад немани избијају И опасници и громовници И трговци сунцем Куће тад лепе нестане У хрвању неба и земље У шкргуту таме и вапају светлости У топоту копита на крову Небо се од земље кад-тад раздвоји Кућа се опет појави насред друма Појави се лепа Управо ко небеска ћуприја Ко сунчеве теразије Друм боље гледа своја посла Прво сунце са последњим спаја Само ветрови што око куће служе Разгоне задах изгорелих рогова (Политика, 1. јануар 1963. године)

Култура

18.02.2016 у 22:05

Не постоје мали и велики ратови

У години у којој је навршио седам деценија живота, Српска књижевна задруга, у „Малој библиотеци“, објавила је нову песничку књигу Манојла Гавриловића (1945), под насловом „Пчеле бога Перуна“. Прву збирку песама – „Сунце и кочије“, Гавриловић је објавио 1973. године у београдској „Просвети“, а потом још десетак збирки код наших угледних издавача. Поезија му је превођена на више европских језика, добитник је наших најугледнијих књижевних награда. Књигу ће данас у СКЗ представити проф. др Тиодор Росић и Ђорђе Ј. Јанић, а стихове ће казивати Јана Петровић. Већ првом књигом огласили сте се као јединствен песник, који пева потпуно другачије од своје генерације. Да ли је то била завичајна мелодија? То је мелодија ужичког краја. Ја сам одрастао на народним јуначким песмама. Отац ме је

Култура

07.02.2016 у 22:05

Хероина између света маште и паланачке досаде

За Антуна Густава Матоша била је „сензитивна, импулсивна српска орхидеја”, Јована Скерлића опчинила је њена смела искреност у поетској књизи „Тренуци”, а данас сећање на песникињу и приповедача Даницу Марковић (1879. Чачак – 1932. Београд) чувају књиге попут студије Бранке Радовановић „Даница, Очи пуне звезда, руке пуне трња” (издање „Службеног гласника”). Ово дело резултат је вишегодишње потраге Бранке Радовановић по листовима и књижевним часописима, за расутим стваралаштвом Данице Марковић.

Култура

01.02.2016 у 18:31

Награда „Одзиви Филипу Вишњићу” Ђорђу Нешићу

Добитник награде „Одзиви Филипу Вишњићу” за родољубиво песништво, за 2016. годину, јесте Ђорђе Нешић, српски песник из Хрватске. Како у образложењу пише, признање се додељује „за особен и савремен лирски исказ ововременог родољубља, које на симболичан, упечатљив и драматичан начин казује о усуду нестанка и искушењима опстанка и исписује завичајну и духовну тапију националног бића, по чему је достојан следбеник славног узора песника буне”. Одлуку о награди, коју Задужбинско друштво „Први српски устанак” додељује 21. пут, донео је жири у саставу: Матија Бећковић (председник), Милосав Тешић, Драган Лакићевић, Владимир Јагличић и Иван Златковић. Поводом наградe, објављена је Нешићева збирка песама под називом „Полог”. Поговор је написала Славица Гароња Радованац. Ђорђе Нешић (1957),

Култура

10.01.2016 у 22:05

Ја сам песник „резервне генерације“

Издавачка кућа „Свет књиге“ из Београда, поводом осамдесетог рођендана и шест деценија стварања, објавила је књигу сабраних песама Вука Крњевића (1935), у једној књизи. Књигу „Врата вјетрена“, у којој је и до сада необјављена поема „Годови Вјетрених врата“, приредио је Зоран М. Бундало. Крњевић је рођен у Сарајеву, студирао у Београду, дипломирао у Сарајеву. Аутор је двадесетак збирки песама. Радио је као уредник у РТС-у и београдској „Просвети“. Скоро три деценије уређивао је часопис „Књижевност“.

Култура

24.10.2015 у 09:05

Кад склониш велике појаве се бумбари

Три издавачке куће: „Штампар Макарије” (Београд), „Ободско слово” (Подгорица) и „Херцеговина издаваштво” (Требиње), објавиле су изабрана дела Рајка Петрова Нога (1945), у седам књига: Поезија I („Зимомора”, „Зверињак”, „Безакоње”, „Хајдучија”, „Родила ме тетка коза”), Поезија II („Лазарева субота”, „На капијама раја”, „Недремано око”, „Не тикај у ме”, „Преко пепела”), Проза I („Јечам и...