Petak, 12.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: mozaik

Magazin

26.04.2021 u 20:00

Srpska sakralna arhitektura

Na vrhu šumovitog uzvišenja što dominira panoramom Novog Pazara, nalaze se ruševine manastira Đurđevi stupovi, zadužbine velikog župana Stefana Nemanje. Kompleks – koji čine crkva Sv. Đorđa, trpezarija, konaci, cisterne i zidine sa ulaznom kulom – podignut je u osmoj deceniji XII veka. Jednobrodni hram sa trodelnim oltarskim prostorom, naosom sa bočnim vestibilima i pripratom flankiranom dvema kulama, u svom spoljnom izgledu odaje duh zapadnog, romanskog graditeljstva. Freske, danas najvećim delom oštećene, a delom prenete u Narodni muzej u Beogradu, izvedene su u najboljim tradicijama komninskog stila i vešto prilagođene arhitekturi hrama, što je posebno došlo do izražaja u jedinstvenoj kupoli elipsaste osnove. Ulazna kula je dogradnjom apside na istočnoj strani 1282/83. pretvorena u kapelu i

Magazin

26.04.2021 u 09:25

Kreativna soba

Kreativna soba može sve. Može dan da pretvori u noć, zimu u leto, subotu u nedelju. Jednostavno, odluči da prespava dan, da se počasti sladoledom ili da 24 časa ništa ne radi. Za sve to potrebna joj je samo jaka volja. Ali, da li kreativna osoba isto tako može da pretvori mali, mračni, suterenski stan u ljupki prostor „na sunčanoj strani ulice?” Može, ali za to joj je, pored volje i mašte, potrebno da poznaje zakone fizike i da ume da ih primeni. U tim zakonima, važno mesto ima nauka o bojama. Mali i mračni prostor dotaknite čarobnim štapićem na čijem su vrhu pomešane: – bela, sa najsvetlijom žutom, – toplom kao sunce, nipošto hladnom kao limun, ili – bela, sa svim nijansama toplih ružičastih, od najsvetijih, za velike površine, do onih tamnijih, za detalje. Naravno, i bela

Magazin

23.04.2021 u 20:00

Neobična superhrana

Ovih dana na pijacama se prodaju mladi luk, sremuš, spanać, rotkvice, iz plastenika su stigli krastavci i tikvice, ima već i paradajza uvezenog iz toplijih krajeva. Pojavilo se i mikrobilje, doduše samo na jednoj tezgi na beogradskoj pijaci Zeleni venac. Mušterije stidljivo zagledaju. Ispod posuda sa mladim biljčicama natpisi: grašak, rotkvica, bosiljak… – Slabo se prodaje, ne znaju ljudi da je to superhrana. Da ove mlade biljčice sadrže do 40 odsto više vitamina i minerala u odnosu na odrasle jedinke. Do sada su se prodavale putem porudžbina, objašnjava Dragomir koji se, pored čajeva i sadnica lekovitog bilja, odvažio da obogati svoju ponudu mikrobiljkama, koje Aleksandar Gavrilov proizvodi u Banatskom Novom Selu. – Moja porodica se bavi uzgojem rezanog cveća. Imamo staklenike, pa sam

Magazin

23.04.2021 u 10:25

Blagotvorni maslačak

Kada pomislite na maslačak, sigurno nećete razmišljati o jednoj upornoj korovskoj biljci (Taraxacum officinale), već o biljci koja vas vraća u detinjstvo. Svoju rasprostranjenost maslačak duguje tome što se raznosi vetrom i može se naći bukvalno svuda. Njegovi žuti cvetovi ulepšavaju livade i pašnjake, parkove i staze koje vode pored njih. Maslačak se koristi u ishrani, ali je takođe u narodnoj medicini našao primenu kao lekovita biljka. Koristi se gotovo svaki deo biljke: koren sa listovima, kao i cvetovi i stabljika. Vreme kada se maslačak (cvetovi) sakuplja upravo je u toku – od aprila do kraja maja. Listovi se beru pre cvetanja, a koren u rano proleće i ranu jesen. Mladi, prolećni listovi maslačka obiluju vitaminima i mineralima i ukusni su, za razliku od jesenjih koji znaju da budu gorki i

Magazin

19.04.2021 u 20:11

Šezdeset godina od prvog leta čoveka u kosmos

Jurij Gagarin prvi je čovek koji je 12. aprila 1961. godine poleteo u kosmos. Ovaj istorijski događaj ostvaren je posle višegodišnjih temeljnih priprema u okviru sovjetskog programa za istraživanja kosmosa. Gagarin se u kosmos vinuo u sovjetskom svemirskom brodu Vostok–1, u kojem je obleteo Zemljinu kuglu za 108 minuta. Prvi let čoveka u kosmos koji je izveo Jurij Gagarin podrazumevao je visok rizik za život kosmonauta, pa je Gagarinu po uspešno obavljenom letu dodeljeno počasno zvanje Heroja Sovjetskog Saveza. German Titov je drugi čovek koji se 6. avgusta 1961. vinuo u Zemljinu orbitu. Titov je do danas najmlađi astronaut koji je leteo u kosmos sa samo 26 godina, a njegov let od jednog dana i jednog sata bio je tada najduži po trajanju, pri čemu je napravio 17 orbita oko Zemlje. Titov je

Magazin

18.04.2021 u 20:09

Kombinovana soba

Kombinovana soba je celina sastavljena od delova koji se međusobno razlikuju u pogledu funkcije ili u pogledu stila. U običnom stanu, u kome stanuje prosečna porodica, najčešće su kombinacije: da u dnevnoj sobi stoji i trpezarijski sto za kojim porodica obeduje, svakodnevno ili povremeno, ili da u dnevnoj sobi stoji krevet na kome neko od ukućana noću spava. Isto tako moguća je kombinacija da u spavaćoj sobi stoji pisaći sto, za kojim neko od ukućana radi posao pri čemu su potrebni mir i izolacija. Sve ovo spada u takozvane „prirodne kombinacije”, za razliku od „neprirodnih”, u koje možemo svrstati spavanje u kuhinji ili pisanje u kadi! Možda će neko spavanje u kuhinji nazvati, ako ne najprirodnijom, ono svakako najprivlačnijom kombinacijom – jer, ima li čega prijatnijeg za našeg

Magazin

16.04.2021 u 20:00

Mašine za hlađenje

Hladna pića i namirnice koje su čuvane po više dana na sigurnom mestu danas su svakodnevna pojava, jer se gotovo u svakom domaćinstvu nalazi pronalazak modernog doba, a to je frižider. Međutim, za sistem hlađenja i čuvanja namirnica znali su i naši davni preci. Doduše, oni hranu nisu ostavljali u visokim ili četvrtastim kutijama koje su „hladile” kao današnji frižideri, već im je za zaštitu namirnica od propadanja bilo potrebno veoma mnogo snega i leda, kao i skrovita mesta poput pećina, skloništa i podruma, gde je temperatura uvek bila bar za nekoliko stepeni niža od spoljašnje. Frižider Globe Top firme „Dženeral ilektrik” iz 1930-ih u kući Ernesta Hemingveja (Foto: Vikipedija CC BY-SA 3.0) U drevnoj Kini hrana se i po više nedelja čuvala tako što je sa

Magazin

16.04.2021 u 10:23

Za i protiv semena koprive

Proleće je upravo stiglo, a dani su sve duži i lepši. U prirodi ćete lako uočiti koprivu i njeno seme koje visi sa gornje trećine biljke. Ukoliko živite u gradu, teže ćete videti pomenuti prizor, ali seme koprive ćete lako pronaći u obližnjem biodućanu. Koprivine semenke se beru dok su još zelene, pre nego što porumene i počnu da se suše. Ovo seme je hrskavo, puno ulja u kojem dominiraju polinezasićene masne kiseline: linolna, linolenska, palmitinska, oleinska i stearinska. Naše telo koristi linolnu i linolensku kiselinu da bi sintetisalo omega 3 i omega 6 esencijalne masne kiseline. Seme koprive je specifičnog ukusa. Može lako da zameni mak ili mleveno laneno seme u receptima za krekere, ovsene kolače, hleb. Takođe je dobro kao zamena seckanih oraha u salatama. Dovoljno je da

Magazin

14.04.2021 u 09:46

Pod zaštitom 471 područje

Od 1949. godine, kada je 11. aprila po prvi put ustanovljen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra, a to su vodopadi u okviru Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka” na teritoriji opštine Sokobanja, do danas se u našoj zemlji pod zaštitom nalazi 471 područje. U Srbiji se od 11. aprila 2009. godine obeležava nacionalni Dan zaštite prirode, koji je prilika da se ukaže ne samo na značaj očuvane prirode za opstanak živog sveta i kvalitet životne sredine i življenja ljudi, već i značaj upravljanja zaštićenim područjima. Zahvaljujući radu Zavoda za zaštitu prirode Srbije, pod zaštitom se u našoj zemlji nalazi površina od 678.257 hektara. „U cilju rada na povećanju teritorije pod zaštitom, sa aspekta očuvanja prirodnih vrednosti, u 2021. godini Zavod će uraditi studije zaštite za

Magazin

13.04.2021 u 13:43

Velikani srpskog glumišta (2)

Miodrag Radovanović Mrgud (20.8.1929, Čačak – 14.1.2019, Beograd). Nesuđeni slavista i agronom, bira glumu za životni poziv i diplomira na Pozorišnoj akademiji, u klasi Mate Miloševića. Od 1952, na sceni Jugoslovenskog dramskog i drugih pozorišta, na filmu, radiju i televiziji, ostvario brojne uloge: Tramvaj zvani želja, Veseli dani ili Tarelkinova smrt, Kolubarska bitka, Nižinski, Mletački trgovac, Velika drama, Balkan ekspres, Gorki plodovi... Govorio je da je život u teatru mnogo bolji, lepši, tačniji i pravedniji nego onaj stvarni i da je u njemu sve u slavu čoveka, i ono najgore i najbolje. Bio je vlasnik besprekorne dikcije i glumačkog gospodstva. Širokim osmehom koji je delio kolegama i publici brisao je nadimak Mrgud, stečen u detinjstvu. Ostaće zapamćen po maestralnom tumačenju

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

12.06.2026 u 21:09

Košta: EU otvara prvi pregovarački klaster za pristup Ukrajine i Moldavije

12.06.2026 u 21:08

UAE otključavaju milijarde dolara za Iran

12.06.2026 u 21:07

Zelenski potpisao zakon o uklanjanju ruskog jezika

12.06.2026 u 21:05

Španija: otvorena posebna istraga o poreklu nakita pronađenog kod Zapatera

12.06.2026 u 20:55

Propala im priča o „izolovanom Vučiću“, licemerje ponovo isplivalo na površinu

12.06.2026 u 20:49

Filip Đuričić posle tri godine napušta Panatinaikos