Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Svet

29.10.2017 u 18:35

FT: katalonski separatisti traže inspiraciju u Jugoslaviji

„Fajnenšel tajms” ocenjuje da katalonski „separatisti traže inspiraciju u bivšoj Jugoslaviji, ali da su razlike velike”. U tekstu pod nazivom „Ujedinjeni front EU u vezi sa Katalonijom krije krije jednu ili dve slabe karike”, list navodi da su „u velikoj većini, nacionalne vlade širom Evrope pokazale malo ili nimalo entuzijazma prema ideji katalonske nezavisnosti”. „Oni žele da lideri Španije pokažu uzdržanost prema separatističkom izazovu. Ipak, vlade u Berlinu, Parizu, Londonu i drugde ne žele da se Španija raspadne niti misle da secesionisti imaju pravnog ili legalnog osnova da to učine”, piše FT

Svet

26.10.2017 u 22:18

Junker Kataloncima: Španija nije Jugoslavija

LISABON - Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker ocenio je da Katalonici nisu pod represijom Španije kao i da se situacija u kojoj se nalaze ne može porediti sa onom u bivšoj Jugoslaviji. „U Kataloniji ne postoji problem kršenja ljudskih prava, jer Katalonci, koji su mi dragi i čiju kulturu poštujem, nisu pod represijom Španije. Ne može se povlačiti paralela sa Slovenijom i drugim zemljama bivše Jugoslavije s onime što se događa u Kataloniji”, rekao je Junker za portugalsku televiziju RTP. Junker je dodao da ne želi „sutra ili prekosutra EU s 95 različitih zemalja”. „Izgubili bismo kontrolu. Nacionalno jedinstvo i evropsko jedinstvo su stvari koje idu zajedno”, rekao je Junker čime je, kako navodi Hina, ponovo odbacio mogućnost posredovanja u sukobu između Barselone i

Društvo

25.10.2017 u 17:06

Mihailović: Jugoslaviju nije razbio Milošević nego Srbi i Hrvati

Jugoslaviju nije upropastio jedan čovek, makar se on zvao Slobodan Milošević, već to što Srbi i Hrvati nisu mogli nikako da se pomire sa idejom da žive u istoj zemlji, rekao je Tanjugu akademik Dragoslav komentarišući aktuelnu kulturnu scene na prostoru Nekadašnje Jugoslavije Mihajlović koji je danas potpisivao svoje knjige na štandu izdavačke kuće Laguna na beogradskom sajmu knjiga naglašava da je ideja jugoslovenstva propala onog momenta kada su srpski I hrvatski narod dobili priliku da kažu šta zaista žele. „Stvar je propala onog momenta kada je volja naroda postala glasna. Ne treba govoriti loše o ljudima koji su bili protiv jugoslovenstva i te zajedničke države. U te ljude i sebe ubrajam. Mi jednostavno mislimo da ta država nije bila realna. Propala je jer narodi u toj

Svet

12.10.2017 u 22:00

Slovenija uzor Kataloniji

Ni Slovenija nije postala država odmah posle referenduma, poručuju saradnici katalonskog premijera koji je pre nekoliko dana saopštio da je Katalonija na referendumu stekla pravo da se osamostali, ali da će odložiti dejstvo deklaracije o nezavisnosti ne bi li pokrenuo dijalog sa Madridom. Ljubljana je uzor vladajućoj koaliciji u najbogatijoj španskoj pokrajini, što je samo jedna od paralela koje se poslednjih dana povlače između krize u Španiji i događaja s početka devedesetih u Jugoslaviji. Saradnici Karlesa Puđdemonta smatraju da je slovenački put upravo onaj koji treba slediti jer je i Ljubljana održala plebiscit bez dozvole Beograda, ali nije tražila osamostaljenje u narednih šest meseci. U prilog odvajanju, oni danas iznose argument da Katalonci nisu Španci i da imaju sopstveni

Svet

08.10.2017 u 10:16

Da li Španija može da završi kao Jugoslavija?

MADRID - Velika razlika između Katalonije i SFRJ je ta što budućnost EU nije zavisila od opstanka Jugoslavije, navodi „Nešenel interest” i dodaje da EU neće dozvoliti otcepljenje Katalonije jer onda ništa ne bi sprečavalo Baskiju, Flandriju i njima slične regione da pođu istim putem. List navodi i da su pedeset i nešto procenata Katalonaca koji nisu izašli na sporno glasanje, jasno stavili do znanja šta misle o referendumu svesni da nezavisna Katalonija ne bi bila med i mleko, već država van EU, sa većom stopom nezaposlenosti, višim porezima, i Barselonom koja ne igra špansko prvenstvo. Evropska unija je i proteklih godina trpela krizu za krizom: od Grčke, preko evra do Bregzita i migranata, sada se suočava sa problemom u Španiji, koja muku muči sa Katalonijom i njenom težnjom da

Kultura

04.10.2017 u 22:00

Velike su greške činjene zbog sloge i jedinstva

„Smatram da je podjednako nemoralno krivotvoriti istorijske činjenice, kao što je nemoralno prećutkivati ih. U oba slučaja, istorija se podešava, prilagođava ili podređuje nekome ili nečemu. Istorija nije sama sebi cilj, ona treba da posluži nacionalnim i državnim interesima, ali samo strogo proverenim i naučno dokazanim činjenicama”, kaže akademik Vasilije Krestić, čije je novo i dopunjeno izdanje knjige „Znameniti Srbi o Hrvatima” objavila Srpska književna zadruga. Ovo delo pokazuje odnose Srba i Hrvata kroz istoriju, od Ilirskog pokreta do kraja Drugog svetskog rata

Svet

18.07.2017 u 22:00

Srbija je faktor nestabilnosti jer ima interese i izvan svojih granica

Ako se za neku knjigu može reći da su je čitali gotovo svi koji su se u Americi devedesetih bavili našim regionom, uključujući predsednika Bila Klintona, onda je to bestseler „Balkanski duhovi” Roberta Kaplana. Jedna od najuticajnijih knjiga o ratu u Bosni postala je knjiga koja uopšte nije bila o ratu niti samo o Bosni. Nastala je na osnovu Kaplanovog novinarskog istraživanja u jugoistočnoj Evropi krajem osamdesetih i nijedan izdavač nije bio zainteresovan da je štampa sve dok nije izbio sukob u Jugoslaviji.

Kultura

17.06.2017 u 22:00

Neka novi četnici i neoustaše shvate koliko su bliski

Slobodan Šnajder, hrvatski dramaturg i pisac, gost je festivala Krokodil. U otvorenom amfiteatru ispred Muzeja istorije Jugoslavije publika će večeras slušati odlomke iz njegovog romana „Doba mjedi” za koji je dobio najznačajnije regionalne nagrade. U njega je utkao porodičnu priču, o ocu koji je u SS jedinicama poslat za Galiciju, gde se, nakon ranjavanja i bega iz SS-lazareta našao u Crvenoj armiji i majci koja se borila na Sremskom frontu. – Georg Kempf, kako se on zove u romanu, imao je pasju sreću: sovjetski diverzanti i poljski partizani su ga naprosto pokupili. Da su ga „pokupili” borci poljske Zemaljske armije, sigurno bi završio u nekom od staljinskih logora. Vera, kako se ona zove u romanu, „odradila” je Staru Gradišku, to je mjesto koje Perković Tompson zove kućom Maksovih mesara,

Društvo

10.06.2017 u 21:00

Spasavanje revolucije iz kontejnera

– Čekam vas tačno u 13 časova. Smrt fašizmu – odsečno je rekao drug Zdenko Duplančić, a zatim prekinuo vezu. U dogovoreno vreme, ulazimo u kancelariju osamdesetosmogodišnjeg predsednika SUBNOR-a opštine Savski venac i predsednika Sekcije boraca Prve proleterske. Na zidu Titova fotografija u uniformi i slika maršala, rad jednog bolivijskog slikara, koja je čudnim putevima dospela u skromni kabinet jednog od poslednjih čuvara plamena revolucije. Dočekuje nas u odelu boje pustinjskog peska besprekornog kroja. Ukrasna maramica u gornjem džepu sakoa. Bela košulja, kravata, masivni prsten na levoj ruci.

Beograd

26.05.2017 u 11:58

Dan mladosti u „Korčaginu”

Himna „Hej, Sloveni” označila je početak okupljanja mnogobrojnih naroda i narodnosti u dvorištu kafane „Pavle Korčagin”. Zajedno sa bivšim Jugoslovenima, ali i mlađim generacijama koje iz priča ili knjiga uče o SFRJ, vojnički pasulj jela je i grupa Kineza. Kažu da su čuli za Tita i njegove tekovine. A sinoćno okupljanje, upriličeno je povodom obeležavanja Dana mladosti i rođendana Josipa Broza Tita. Veterani sa radnih akcija, nekadašnji pioniri i omladinci okrenuli su točak sećanja na prohujalo vreme. Letovanje – to je značilo kampovanje, zimovali smo u planinarskim domovima, zabavljali se uz logorske vatre, zaljubljivali uz gitaru… A sad, „ko ima para – kupa se u moru, ko nema – kući u lavoru”, uspomene je evocirao Slobodan Mikaš, koji kaže da je živeo u srećno doba. Tapšući ga po ramenu, kao da ga

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jugoslavija