Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Magazin

18.04.2019 u 20:00

Prepečen hleb za dobro zdravlje

Tostiranje hleba je već redovna pojava u domaćinstvima širom sveta, ali koliko nas zapravo razmišlja o tome zašto to radimo. Za mnoge je tostiranje hleba najbolji način da na vruć tost-hleb stave maslac. Drugi jedu tostirani hleb zato što vole njegovu hrskavu teksturu. Bilo kako bilo, postoje neke koristi od toga što tostiramo hleb. Za početak, važno je da shvatimo da tostirani hleb ima drugačiju nutritivnu vrednost. Tost ima dve velike prednosti kada je u pitanju pomoć osobama sa dijabetesom: smanjuje glikemijski indeks i količinu masti u hlebu. I jedno i drugo dobro je za osobe sa dijabetesom. Za one koji imaju dijabetes ili pokušavaju da smršaju, konzumiranje hleba može biti kontraproduktivno. U svakom slučaju, kada koristite hleb u ishrani, bolje je da on ima manji glikemijski

Magazin

11.04.2019 u 20:00

Sremuš – medveđi luk

Sremuš je biljka iz familije lukova koju u ovo vreme često nalazimo na pijaci i u supermarketu i među prvima simbolizuje dolazak proleća. Sremuš se još naziva i medveđi luk, crijemuš, crijemuša, divlji luk, šumski luk, srijemuž, cremoš, a na latinskom Allium ursinum. Ova biljka nema nikakve veze sa Sremom. Veoma je rasprostranjena u listopadnim šumama, iznad 1.000 metara nadmorske visine, posebno u bukovim šumama širom sveta. U Rusiji je veoma cenjena, kao i u Kanadi i širom Evrope. Sremuš je nutritivno vredna biljka i zaslužuje da malo više znamo o njoj. U ovo vreme beru se i na trpezu iznose listovi sremuša, koji predstavljaju nadzemni deo lukovice, a to se čini dok još nije procvetala. Lukovica sremuša dospeva tek u avgustu. Listovi su krcati vitaminima i mineralima i od njih se

Zdravlje

04.04.2019 u 14:27

Nezdrava ishrana ubija više nego cigarete

Loša i nezdrava ishrana godišnje ubije više ljudi nego cigarete, pokazuje studija objavljena u časopisu „Lanset”. Svaka peta smrt u svetu povezana je sa onim što jedemo, a so je glavni uzročnik najvećeg broja ovih smrtnih slučajeva, prenosi Bi-Bi-Si. Kako naglašavaju istraživači, ovo nije studija o gojaznosti, nego o lošem kvalitetu ishrane koji izaziva srčane probleme, kancer, dijabetes i druge uzročnike prevremenih smrti. Studija o globalnim uzročnicima bolesti utvrdila je nekoliko karakteristika ishrane koja predstavlja uvod u različita oboljenja: previše soli, nedovoljno žitarica i premala količina voća. Tome, kako se navodi, treba dodati i nedovoljno orašastih plodova, semenki, povrća, omega tri masnih kiselina i vlakana. Čak deset od 11 miliona smrti povezanih sa ishranom

Magazin

04.04.2019 u 20:00

Smršajte jedući zdravo

Ukoliko želite da smršate, teoretski možete jesti sve što želite i gubiti težinu ali sve dok unosite odgovarajuću količinu kalorija, a trošite nešto više od toga. S druge strane, postoje namirnice ili cele grupe namirnica koje nepovoljno utiču na dijetu za mršavljenje, jer povećavaju glad i želju za nepravilnom ishranom. Posledica je da tako pojedete više kalorija nego što je potrebno za željenu kilažu. Ako želite da smršate zaboravite na: – gazirane i negazirane sokove, nektare, voćne čajeve, sirupe i osvežavajuća pića – sve slatkiše: kolače, kekse, torte, karamele, bombone, mlečnu čokoladu… – veštačke zaslađivače – brzu hranu: hamburger, hotdog, picu, pomfrit, sve pohovano, prženo itd. – hleb, pastu i peciva napravljena od belog brašna – krofne, piroške… bolje i ne

Magazin

28.03.2019 u 20:00

Sastav večernjeg obroka

Okruženi smo velikim tanjirima za jelo i teško možemo sami na pravi način da procenimo koliko nam je čega dovoljno za poslednji obrok u toku dana – večeru. Uzmite „normalan” tanjir i prilagodite količinu potrebama. Kada sebi i svojim bližnjima poslužujete večeru, da li uopšte znate koliko raznih namirnica treba da stavite na tanjir?

Magazin

21.03.2019 u 20:00

Prolećni umor i kako ga pobediti

Proleće je stiglo, a umesto da pucate od snage i raspoloženja, osećate se umorno i pospano, bez koncentracije, sa izvesnim nemirom i glavoboljom… Prolećni umor nije prvoaprilska šala, niti bolest, već stanje koje nastaje s dolaskom prvih dana proleća. Pogađa u principu sve starosne grupe i nije neko teško medicinsko stanje, ali otežava svakodnevni život. U vreme kada hladni zagrljaj zime popušta, organizam zbog jednolične zimske ishrane, nedostatka dnevnog svetla i nedostatka vitamina Ce i De trpi određene posledice. Imunitet je na niskom nivou, podložniji smo bolestima, lako se zamaramo, pospani smo i imamo slabu koncentraciju. Prolećni umor obično traje 2–5 nedelja, koliko je već organizmu potrebno da se prilagodi novom godišnjem dobu. Neodložno treba potražiti

Magazin

14.03.2019 u 20:00

Gojaznost utiče i na zdravlje kože

Gojaznost ima brojne efekte na različite sisteme koji dovode do fizioloških promena. Dakle, ona otvora put ka razvoju bolesti poput visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, visokog holesterola u krvi i dijabetesa tipa 2. Pored toga, povećan je rizik od masne bolesti jetre, bolesti žučne kese, osteoartritisa i određenih vrsta karcinoma. Gojaznost ima niz efekata na zdravlje kože. Ona utiče na osnovne funkcije kože (barijera), rad znojnih žlezda i proizvodnju sebuma koji održavaju kožu hidriranom, ali ima i uticaj na limfne kanale ispod kože, strukturu kolagena i zarastanje rana i zadebljanje delova kože. Potkožno masno tkivo kod osoba normalne uhranjenosti pruža izolaciju i služi za skladištenje energije. Ono sadrži adipocite koji luče endokrine hormonske peptide poput leptina i

Magazin

07.03.2019 u 20:00

Od prirode do sintetike

Hiljadama godina ljudski organizam navikavao je da upotrebljava hranu prirodnog porekla, pa vašem organizmu svakako više prijaju prirodni vitamini nego nekakvi „veštaci”. Verovali ili ne, ljudski organizam dovoljno je sposoban da razlikuje prirodne od veštačkih vitamina. Kada vitamini (silom prilika) postanu stvar vašeg interesovanja, obično pomislite „zdravo je” ili „prirodno je”. Međutim, to već odavno nije. Neki sintetički ili, drugačije rečeno, veštački vitamini (a naročito oni rastvorljivi u mastima, liposolubilni), izrađuju se od izolovanih nutrijenata ili sintetičkih sastojaka koji često ne mogu lako da se izbace iz organizma, pa se gomilaju u vašem masnom tkivu. Ovo nagomilavanje može biti i veoma toksično. Najveći broj veštačkih vitamina proizvodi se od hemijskih komponenti i

Zdravlje

01.03.2019 u 15:16

Vitamini i minerali u namirnicama

Vitamini i minerali čuvaju zdravlje, jačaju imunitet i daju nam snagu. Zbog toga je, naročito u jesenjim danima, važno uzimati hranu bogatu ovim supstancama. Ukoliko se osećate malaksalo, možda je vreme da promenite svoj jelovnik i u njega unesete namirnice bogate ovim supstancama. Jedan od bitnih vitamina za dobro funkcionisanje organizma je vitamin A, koji je neophodan za izgradnju i održavanje kože i sluzokože, plodnost, stvaranje kostiju i zuba i za normalnu funkciju organizma. Neka istraživanja pokazuju da može da spreči rak epitelnih ćelija, koji se obično javlja na grliću materice i na debelom crevu. Ovog vitamina najviše ima u šargarepi, crvenoj paprici, suvim kajsijama, glavičastom povrću, listu maslačka, džigerici. – Ne sme da se zaobiđe ni vitamin Be1, koji je neophodan u ishrani

Magazin

04.03.2019 u 10:00

Uvek prija nešto slatko

Civilizacijski, duboko u prošlosti ostala je svakodnevna ljudska muka potrage i pripreme hrane – u savremenom svetu, više niko ne mora da ide u opasan lov ili zakopava namirnice u zemlju. Prodavnice sa najraznovrsnijim đakonijama rade 24 sata, sedam dana u nedelji, i u najzabitijim delovima planete. Naša biološka potreba za hranom ne dovodi se u pitanje, ali se zato suočavamo sa činjenicom da se, u proseku, jede više nego ikada. O tome svedoče zapanjujući podaci o broju gojaznih: procene su da je oko 2,5 od ukupno sedam milijardi stanovnika planete prekomerno ugojeno. Samo u SAD a živi više od 200.000 osoba koje imaju više od 200 kilograma. Između 50 i 60 odsto odraslih Evropljana, oba pola, kuburi sa viškom kilograma. Oni jedu ne da bi zadovoljili osnovne potrebe za opstankom, već iz

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ishrana