Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Magazin

18.02.2017 u 15:55

Saveznici u borbi protiv hladnoće

Dani kašlja i kijanja polako jenjavaju, ali dok ostavljamo toplomere i sirupe sa strane, možda nije loše da se podsetimo starog dobrog čaja koji je pravi melem za zimsku hladnoću. Naravno, čaj nije samo saveznik protiv zime. Bogatstvo ukusa raznih čajeva omogućavaju da u njima možemo da uživamo tokom čitave godine. Priprema bez ključale vode Preporuka je da se unosi tri do četiri šolje zelenog čaja, a sa đumbirom do tri šolje dnevno. Izbegavajte korišćenje ključale vode jer se tako uništavaju blagotvorna jedinjenja zelenog čaja, a optimalno je koristiti vrelu vodu na 70–80 stepeni Celzijusa. Tri šolje čaja je sasvim dovoljno. Ukoliko se uzme više, moguća je pojava laksativnog efekta. Osobe koje koriste terapiju za razređivanje krvi, kao i trudnice, trebalo bi da

Beograd

17.02.2017 u 18:00

Školarci sve manje jedu na kašiku

Svaki put kada roditelji umesto zdravog i izbalansiranog obroka spremljenog kod kuće detetu daju novac za užinu iz pekare, ili ga za dobru ocenu „počaste” sa još dva sata igrica za računarom mališana, potpuno nesvesno, svrstavaju u grupu školaraca sa nezdravim životnim navikama. Da takve dece ima zaista mnogo pokazalo je istraživanje Centra za zdravlje, vežbanje i sportske nauke nedavno sprovedeno nad uzorkom od 3.278 osnovaca i srednjoškolaca. Podaci iz projekta pod nazivom „Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje” su alarmantni: dovoljno povrća ne unosi 80 odsto mališana, preporučenu količinu voća jede tek svaki treći klinac i klinceza, samo trećina dečaka i devojčica konzumira dovoljno mesa i mlečnih proizvoda, gotovo nijedan školarac ne jede dovoljno žitarica, a obroci 15 odsto njih sastoje se

Magazin

09.02.2017 u 13:57

Kako hrana utiče na raspoloženje

U mnogim situacijama naše raspoloženje određuje šta ćemo jesti. Naiđu dani kada se i uz sve znanje o štetnosti pretera u hrani, ali i oni kada se izgubi apetit u potpunosti. Na primer, ako neko diplomira i želi da počasti sebe i drage osobe, na trpezi će se neminovno naći razne đakonije i poslastice. Sa druge strane, osećaji potištenosti, gubitka, tuge i bola praćeni su nezainteresovanošću za hranom. Važno je znati, međutim, da sve ovo funkcioniše i u suprotnom smeru, to jest, da hrana koju konzumiramo utiče na naše raspoloženje. Kako? Najkraće rečeno: zdravija ishrana utiče na mozak, a on na raspoloženje. Postoji neraskidiva veza između mozga i želuca. Povezani su preko pneumogastričnog (lat. nervus vagus), desetog moždanog živca koji povezuje moždano stablo i trbuh. Ovaj živac

Magazin

02.02.2017 u 12:29

Kivi umanjuje nivo triglicerida u krvi

Kivi je voće u čijem ukusu uživamo najčešće tokom hladnih dana, iako je dostupno tokom čitave godine. Uzgaja se širom sveta, a potekao je iz Kine, gde se smatra nacionalnim voćem; kao šljiva u Srbiji. Izvan Kine, ovo slatko voće je najpre počelo da se uzgaja na Novom Zelandu, ali pod drugim imenom. Kineski naziv jang-tao je tamo bio neprikladan pa su mu novo ime dali po ptici zaštitnom znaku Novog Zelanda, jer je voće malo, čupavo i braon boje poput ptice kivi. Moguće alergije Alergija na kivi može da se javi kod osoba koje su već alergične na lateks, banane, papaju, ananas. Kivi sadrži kristale kalcijum oksalata, a reakcija na ovu hemikaliju mogu da budu grebanje u grlu i oticanje grla, usana i lica, osip, povraćanje i bol u stomaku, gorušica. Najčešće se ovako

Magazin

26.01.2017 u 11:57

Suhomesnati proizvodi na meniju

Tokom zimske sezone povremeno se u medijima provuče informacija da i nije tako zdravo konzumirati mesne prerađevine poput slanine ili kobasice. Sasvim dovoljno da se mnogi koji ove namirnice obilato koriste zamisle ili odmahnu glavom u znak neslaganja sa ovom tvrdnjom. Iako je pre nekoliko godina Svetska zdravstvena organizacija izdala saopštenje u kojem je pisalo da postoji tesna veza između konzumiranja ovih namirnica i kancera, najbolje je da se zastane i dobro promisli u traženju tačnog odgovara na ovo pitanje. Da li je moguće da su naši preci recimo sa početka prošlog veka kopali sami sebi jamu pravljenjem kobasica i slanine? U stara vremena rak je bila retka bolest na našim prostorima, ali danas je druga priča. Zato se može reći da je drugo vreme uslovilo i pojavu drugačije hrane

Magazin

19.01.2017 u 11:51

Kada deca neće da jedu servirano

Skoro da nema deteta koje povremeno ili stalno ne odbija da jede pojedine namirnice. Ta probirljivost svakako može da ima određene posledice, ali ishrana dece ne mora da bude frustrirajuća kako za mališane tako i za njihove roditelje. Zato se primenjuju metode ili mali trikovi koji omogućavaju da mališan stekne naviku da jede sve što je potrebno njegovom telu u rastu i razvoju. Hrana može da bude zabavna Poslužite dete na primer brokolijem spremljenim sa njegovim omiljenim prelivom ili prilogom. Isecite hranu u raznim oblicima uz pomoć sekača za kolačiće. Ponudite za večeru ono što ste nekada uspešno služili za doručak. Deca vole jarke boje, pa tako i služite namirnice. Dekorišite! U prodavnici na zabavan način tražite od deteta da pomogne u izboru voća, povrća i druge

Magazin

12.01.2017 u 12:25

Zalogaji za bele i zdrave zube

Zdravi zubi nisu samo estetski odraz neke osobe. Oni su od velike važnosti za celokupno stanje organizma, jer pokvaren zub može mnogo da utiče na zdravlje. Ako vas bole zglobovi, glava ili možda imate srčane tegobe, posetite lekara, ali i zubara, kako biste proverili da uzrok tog zdravstvenog problema slučajno nije u ustima. I ishrana može da doprinese zdravlju zuba i desni. Ako se pogrešno hranite i ne vodite mnogo brige o oralnoj higijeni, velika je verovatnoća da ćete imati loš zadah i problem sa zubima usled razmnožavanja bakterija u ustima. Kada se jede hrana bogata ugljenim hidratima – šećerima i skrobom, ne hrani se samo osoba već i bakterije zubnog plaka. Kada one dođu u kontakt sa ovakvom hranom, stvaraju se kiseline koje počinju da napadaju zubnu gleđ i to samo 20 minuta

Magazin

05.01.2017 u 12:01

Urme krcate šećerom

Urma je plod stabla datule, odnosno urmine palme (lat. Phoenix dactylifera). Urme su najpopularnije voće zemalja severne Afrike i Bliskog istoka i zemlje ovog regiona ujedno su i najveći uzgajivači na planeti. U arapskom i ranije beduinskom jelovniku, urme su se u prošlosti jele u kombinaciji sa kamiljim mlekom, i to kao glavna hrana. Postoji mnogo vrsta palme datule, pa tako i urme, različitih boja od jarkocrvenih do jarkožutih i one mogu da budu mekane, srednje suve ili suve. Od vrste zavisi koliko urma sadrži glukoze, fruktoze i saharoze. Izbegavati tokom dijete U zimskom periodu u domaćim prodavnicama veliki je izbor uvoznog voća, između ostalog i suvih urmi. Ako ste na dijeti, neophodno je da se urme preskoče u ishrani, jer su krcate šećerima i energijom.

Magazin

29.12.2016 u 12:39

Praznik može da prođe i bez prejedanja

Praznično raspoloženje uveliko traje, u toku su meseci slavlja, a kad se slavi, dobro se jede i pije. Najčešće se na domaćim novogodišnjim trpezama služe sarma, pečenje, gibanica, ruska salata, neizbežna doboš torta i sitni kolači i, naravno, razna bezalkoholna i alkoholna pića. Praznična hrana je visokokalorična i može teško da padne na želudac, a o lošem uticaju na obim struka može svako sam da se uveri. Ključ je u umerenosti, ali i znanje da praznik takođe može da se provede sa bogatim menijem, ali sa jelima koja ne prave veliku „štetu”. Postoje jela koja izgledaju svečano kao pomenuta, klasična jela, a mnogo su zdravija. Na primer, jagnjetina sadrži manje masnoće i holesterola i lakše se vari od svinjetine, bogatija je i gvožđem, cinkom i vitaminom Be. Kad se kupuje potrebno je

Život i stil

26.12.2016 u 13:04

Loša ishrana globalna pretnja zdravlju

Najveća pretnja zdravlju ljudi tokom sledećih 20 godina mogla bi da bude loša ishrana koja za stanovništvo planete predstavlja veću opasnost od alkohola, droge, cigareta i nebezbednih seksualnih odnosa zajedno. To je zaključak Globalnog panela za poljoprivredu i ishranu, grupe stručnjaka koje finansira britanska vlada i Fondacija Bila i Melinde Gejts. Ovi istraživači smatraju da je nekvalitetna ishrana najveći pojedinačni krivac za nastanak nezaraznih bolesti širom sveta i da će zbog toga naročito zemlje u razvoju biti pogođene posledicama kao što su povećanje broja obolelih od srčanih bolesti, kancera, infarkta i dijabetesa. Te države imaju najbrže rastuću prodaju prerađene hrane koja sadrži veliki broj kalorija, dosta šećera, soli, masnoće. Glavna prepreka kvalitetnijoj ishrani, bogatoj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ishrana