Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Magazin

11.08.2016 u 11:45

Kada se zagrize mekani i slatki plod kruške, mnogi ni ne pomisle koliko je blagotvorna za zdravlje. Kruška pripada porodici ruža i srodna je jabuci i dunji. Postoji nekoliko hiljada vrsta krušaka, a svaku karakteriše drugačiji oblik, boja, veličina, ukus ploda. Razne sorte su dostupne tokom čitave godine iako im je prava sezona od sredine avgusta do kraja oktobra. Od rakije do specijaliteta Od krušaka se sprema vrlo kvalitetna rakija, a manje se koriste u kompotima i pekmezima iako od njih mogu da se pripremaju vrlo ukusni konzervirani voćni proizvodi. I sok od kruške je odličan izvor energije. Zahvaljujući prirodnom voćnom šećeru fruktozi i levulozi, prikladan je i za dijabetičare. Zbog svog osvežavajućeg delovanja, sok od kruške može da olakša gorušicu. Plodovi

Magazin

04.08.2016 u 14:29

Presno, kuvano, pečeno – put ka uravnoteženim obrocima

Sirova (presna) hrana se sve češće pominje kao alternativa zvaničnom načinu ishrane zbog svojih pozitivnih strana. Negativne kao da se zanemaruju, što govori da još uvek tragamo za što boljim načinom pripreme namirnica. I u ovom segmentu, važi savet da je prava istina ne u isključivosti, što bi značilo zanemarivanje ostalih metoda pripreme namirnica, već u raznovrsnosti i umerenosti. Presna hrana isključuje termičku obradu, ali „dozvoljeno” je koristiti proklijalo semenje, sireve, kefir i druge fermentisane proizvode, kombuhu, kiseli kupus. Sve što je pasterizovano je zabranjeno, kao i bilo šta proizvedeno uz korišćenje sintetičkih pesticida, hemijskih đubriva, industrijskih rastvarača ili hemijskih aditiva. Sirova hrana je termički neobrađena organska hrana.

Magazin

29.07.2016 u 11:55

Potrošnja ribe u svetu na rekordnom nivou

Njujork – Potrošnja ribe u svetu dostigla je rekordan nivo, premašivši prvi put granicu od 20 kilograma godišnje po stanovniku planete, objavile su Ujedinjene nacije (UN), preneo je britanski javni servis – Bi-Bi-Si. U izveštaju Agencije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija navedeno je da je to rezultat poboljšanja situacije u akvakulturi i smanjenju otpada. Takođe je naglašeno da ljudi prvi put otkako se sprovode istraživanja jedu više uzgojene, nego divlje ribe. Autori ove studije, ipak, upozorili su da je sadašnji nivo izlova ribe neodrživ, preneo je Tanjug. Direktor odeljenja za ribarstvo FAO-a Manuel Baranž je pozdravio činjenicu što je globalna potrošnja ribe premašila granicu od 20 kilograma godišnje. „Glavni pokretač globalne potrošnje je rast

Magazin

28.07.2016 u 11:56

Malina jača imunološki sistem i smanjuje nervozu

Malina spada u jagodičasto voće, raste kao višegodišnji grm sa sitnim, crvenim i sočnim plodovima slatkog ukusa. Svež plod koristi se tokom leta, a smrznut i konzerviran tokom cele godine. Ovo crveno voće sadrži značajnu količinu antioksidansa polifenola čime štiti organizam od raznih bolesti i po količini antioksidanasa ubedljivo je prva ispred ostalog voća. Birati čvrste plodove ujednačene crvene boje Kada se kupuju maline savet je da se biraju oni plodovi koji su čvrsti, zreli i ujednačene crvene boje. Najbolje je upotrebiti ih istog dana jer sveže maline mogu da se održe najduže do dva dana. Ako se čuvaju duže vreme, treba ih zamrznuti. Najpre moraju da se isperu pod mlazom hladne vode a zatim ih treba isušiti. Na ravnoj površini (na primer, na papiru za pečenje)

Život i stil

16.07.2016 u 21:21

Za potrošače i nutricioniste zdrava hrana nije isto

Da li su kokice zdrave? Da li je dobro jesti picu, suši ili sok od narandže? A šta reći za smrznuti jogurt, krmenadle i kinou? Odgovor na ova pitanja naizgled je jednostavan i onaj ko želi da se hrani zdravo, ne bi trebalo da ima dilemu. Pobornici zdrave ishrane tako će, verujući da prave bolji izbor, umesto čokoladice uzeti musli, umesto sladoleda biraće smrznuti jogurt, dok će za osveženje odabrati sok od narandže izbegavajući voćne napitke i gazirana pića. Međutim, nutricionisti i „obični” ljudi imaju različitu predstavu o tome šta je dobro jesti, a šta nije. Iako su i jedni i drugi saglasni da su pomfrit, čips i gazirani sokovi štetni, a narandže, jabuke i ovsene pahuljice zdravi, postoji niz namirnica o čijoj se hranljivosti mišljenje stručnjaka i potrošača znatno

Magazin

14.07.2016 u 10:26

Lubenica snižava pritisak

Lubenica, osvežavajuće povrće koje zbog visokog sadržaja šećera često poistovećujemo sa voćem, veoma je zdrava, posebno za rad bubrega. Još su faraoni drevnog Egipta uživali u njenom slatkom ukusu, a kroz vekove uzgajanje lubenice proširilo se na skoro čitavu planetu. Lubenica u proseku sadrži oko šest odsto šećera i čak 92 odsto vode. Od hranjivih materija sadrži vitamin Ce, nešto manje vitamina A i kompleksa Be vitamina, kao i minerale: kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor i gvožđe. Sočni crveni deo ploda je najslađi i najukusniji, dok se obodni deo – kora, roze ili bele boje, obično baca. Interesantno je, na primer, da se u kineskoj kuhinji ni kora ne baca, već se upotrebljava kao i svako drugo povrće u receptima tipa „prži-mešaj” uz maslinovo ulje, beli luk, ljute papričice,

Magazin

07.07.2016 u 18:13

Tri lake namirnice za vrele letnje dane

Nećete pogrešiti u izboru namirnica ako se krastavac, tikvice ili boranija nađu na vašem tanjiru tokom ovih letnjih dana. Krastavac je, baš kao i lubenica, sastavljen pretežno od vode (95 odsto) i, osim što osvežava, doprinosi hidriranju organizma. Ovo povrće je bogato mineralima poput bakra, kalijuma, mangana, ali i vitaminima Be, Ce i Ka, što je pravi izbor ukoliko tražite dobru namirnicu za redukcionu dijetu. Ima malo kalorija (samo 14 kalorija u 100 grama) i mnogo vodorastvorljivih vlakana. Krastavac je izvor polifenola i drugih jedinjenja koja smanjuju rizik od oboljenja kardiovaskularnog sistema. Pošto poboljšava koncentraciju, dobra je namirnica u ishrani obolelih od degenerativnih oboljenja poput Parkinsonove bolesti. Štiti srce jer sadrži kalijum koji utiče na smanjenje

Magazin

30.06.2016 u 12:20

Dinja štiti srce

Izuzmemo li sladoled, teško je zamisliti slađi zalogaj u letnjem periodu nego onoj koji daju lubenica i dinja. Većina ljudi uživa u ukusu lubenice tokom letnjih meseci, a dinju konzumira mnogo manje ljudi. Dinja je zeljasta biljka za koju se smatra da je potekla iz Azije, koja daje sočne, slatke, uglavnom žute plodove. Bila je poznata još u drevnoj Kini, Rimu i Egiptu. Pored ploda, u ishrani se koristi i seme, a postoji mnogo različitih sorti dinja. Plodu dinje i semenkama zajednička je karakteristika da sadrže beta-karoten, folnu kiselinu i vitamin Ce, a u malim količinama i vitamin E, i kompleks vitamina Be. Dinja je bogata mineralima neophodnim za normalno funkcionisanje organizma: kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor, natrijum, cink, gvožđe, bakar, sumpor. Energetska

Magazin

23.06.2016 u 11:49

Tikvice idealne za dijetu

Tikvice su, poput krastavca, namirnica koja obeležava leto, iako u supermarketima mogu da se nađu tokom cele godine. Razlikuju se letnje i zimske tikvice, a jedina razlika je u tome što letnje imaju tanju i mekšu kožu od zimskih. Energetska vrednost ovog povrća je 16 kilokalorija u 100 grama. Sadrže 3,4 odsto ugljenih hidrata, 1,2 odsto proteina i 0,2 odsto masti. U manjim količinama sadrže minerale: magnezijum, fosfor, bakar, gvožđe, cink, kalcijum. Odličan su izvor Ce vitamina, a u manjoj količini sadrže vitamine Be kompleksa – tiamin, riboflavin, niacin, pantotensku kiselinu, folnu kiselinu, piridoksin, kao i vitamin Ka. Baš kao i krastavac, tikvice su idealne za razne dijete za mršavljenje, jer sadrže vlakna i vodu. Zbog velikog sadržaja dijetnih vlakna, pogodne su i za dijetu

Magazin

16.06.2016 u 10:29

Trešnja smiruje i podstiče pravila rad srca

Kada se prvi put u sezoni gricne sočna trešnja, omiljeno voće mnogima, nema osobe koja se ne obraduje ovom ukusu i na tren vrati u detinjstvo. Trešnja (prunus avium) pripada velikoj podfamiliji Prunoideae, zajedno sa višnjom. Potpuno je pitoma i uzgaja se u voćnjacima širom sveta, a postojbina joj je upravo naš prostor – Istočna Evropa i Mala Azija. Drvo trešnje raste na dobro osvetljenim mestima. Može da dosegne visinu od 30 metera i više. Prilikom branja ovog slatkog voća, mora da se bude vrlo oprezan jer su grane trešnje (kao i višnje) lako lomljive, posebno na račvanjima. Ovo malo koštunjavo čudo prirode sadrži mnoštvo vitamina i minerala, a daje svega 63 kalorija u 100 grama. Trešnja ima izuzetno mesnat i sladak plod, crvene i ružičaste boje, koji je odličan izvor kalijuma,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ishrana