Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Kultura

26.04.2016 u 08:05

Svet okrenut naglavačke

„Teatermaher” Tomasa Bernharda (1984) apsurdno je komična drama u stihu, napisana bez znakova interpunkcije, izazovna u formi i u sadržaju. Po čudnovato snolikom stilu podseća na poetsko-dramski rukopis Jona Fosea ili Dee Loer, a zbog grotesknih začina koji odražavaju malograđansku tupost asocira na Gogolja i Kafku. Na tematskom planu radnje koja se dešava u gostionici „Crni jelen”, Bernhard se u svom prepoznatljivom maniru ironične kontradiktornosti i jednog, da kažemo, veselog

Kultura

19.04.2016 u 22:04

Dve romantične duodrame

„Konstelacije“ (2012) mladog britanskog pisca Nika Pejna su savremena duodrama, izazovne, eksperimentalne forme, koja po alinearnosti i fragmentarnosti podseća na pojedine drame Martina Krimpa ili Keril Čerčil. Polazeći od ideja iz oblasti kvantne fizike, o multiverzumu, postojanju više paralelnih svetova, odnosno mogućnosti istovremenog odvijanja više ishoda događaja, pisac gradi specifičnu, fragmentarnu strukturu, spoj scena koje se ponavljaju iz drugih uglova posmatranja. Može se kazati da sadržaj na poseban način stvara formu. Pored toga, u osnovi je reč o ljubavnoj priči koju nose Marijana, naučnica fizičarka, i Roland, pčelar, oboje zanesenjaci na svoj način. Pripovest njihovog ljubavnog odnosa u slikama donosi teme zaljubljivanja, preljube, raskida, obnove veze, kao i gubitka,

Kultura

14.04.2016 u 08:05

Tragedije patrijarhata

„Moje dete“ Stojana Srdića je savremena dramska pripovest o teskobnim životima u romskim zajednicama, fragmentarne strukture, sačinjena od četrnaest prizora. Pisac iskopava važne i osetljive društvene teme, nasilja u porodici, nemogućnosti obrazovanja, pakla birokratije, nemoći zakona u sprovođenju pravde. Polazeći od događaja koji se odvijaju u bedi životarenja na društvenom dnu, Srdić gradi porodičnu dramu univerzalnog značaja, tragično obojenu, ogled o neuništivoj borbi za preživljavanje. Praizvedba ove drame na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, u režiji Ane Đorđević, skoro dokumentaristički je ogoljena, diskretno stilizovana, estetski i značenjski precizna. Na stilizovano utvrđenoj sceni je oklembešen tepih, iznad je zakačen oblačak, a po podu su nabacane cigle i lutke,

Kultura

30.03.2016 u 08:05

Politika kao farsa

Nastao prema motivima istoimenog romana somborskog književnika i akademika Janoša Hercega iz 1992. godine, tekst predstave „Gogoland” reditelja Andraša Urbana otvorene je i razuđene strukture. Predložak je za forumsko-dokumentarističko-muzičku predstavu koja eksplozivno istresa mnoštvo društveno vrelih pitanja, od položaja nacionalnih manjina, preko bankarskog ropstva, do političkog marketinga (dramaturg Kata Đarmati, kompozitor Irena Popović, muzičari Nemanja Bubalo i Lazar Lazarević). Gogoland je imaginarna zemlja, antiutopija u kojoj vlada „demokratska diktatura”, gde je hipokrizija poželjan i podoban način mišljenja i delovanja. Glumci Biljana Keskenović, Branislav Jerković, Ivana V. Jovanović, Milica Janevski, Nenad Pećinar i Saša Torlaković predstavljaju Gogoe, stanovnike

Kultura

25.03.2016 u 09:15

Batrganje u balkanskom mraku

Odmah na početku ćemo izraziti stav da je za kritičko vrednovanje Mladenovićeve predstave „Na Drini ćuprija” mnogo bolje, ne samo tačnije, da se autorstvo teksta eksplicitno pripiše Kokanu Mladenoviću, naravno uz dodavanje napomene da je tekst inspirisan delom Ive Andrića, i ostvaren uz podršku dramaturga Svetislava Jovanova. Navođenje da je primaran autor teksta predstave Ivo Andrić, što je slučaj u programu, otvara Pandorinu kutiju. Većina negativnih komentara o predstavi koji su zvanično ili nezvanično obelodanjeni u javnosti nakon njene premijere, odnosi se (opravdano) na izneverena očekivanja od inscenacije Andrićevog romana. Proza Ive Andrića nameće očekivanja koja predstava (ne) mora da ispuni. Predstava je, po našem mišljenju, samostalno delo koje ne mora uvek da se vrednuje u

Kultura

16.03.2016 u 20:05

Zabranjivane predstave mamac za publiku

Prošle nedelje je našu kulturnu javnost uzburkao pokušaj otkazivanja gostovanja predstave „Crvena – samoubistvo nacije“ Milene Bogavac i Vojislava Arsića (koprodukcija Bitef teatra i Centra E8), na sceni Narodnog pozorišta u Leskovcu. Nakon uzavrelih reakcija u medijima, gostovanje je ponovo zakazano za 19. mart. Otkazivanje predstave je od strane uprave pozorišta objašnjeno postojanjem uvodnog songa koji „vređa Srbiju i srpski narod“. U toj pesmi izvođači, između ostalog, horski pevaju: „J..i se Srbijo... zato što imaš amneziju... zbog Srebrenice...”. Ovaj slučaj zabrane nije retkost, ni kod nas, ni u svetu. Na repertoaru Narodnog pozorišta u Subotici se i dalje nalazi nagrađivana „Koštana“ Andraša Urbana koja je osporavana iz vrlo bliskih razloga. U „Koštani“ je, između ostalog,

Kultura

15.03.2016 u 09:05

Drama izgubljena u farsi

Dramski tekst Gorana Markovića „Govorna mana” najvredniji je deo njegovog novog scenskog tumačenja, u režiji pisca, koje je nedavno premijerno prikazano u Gračanici, a zatim i u Beogradu. Tekst je praizvedbu imao 1997. godine, na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Milana Karadžića, a njegova aktuelnost skoro da uopšte nije izbledela od tog vremena, što je sreća teksta, ali i istovremena nesreća društva. Marković u komadu pažljivo postavlja temu odnosa teatra i života, izvođenja i politike, laži i istina. Problematizuju se nerazmrsivost politike i kriminala, dubinska korupcija u našem društvu, sumnjive privatizacije. Pri tome je ova tematika nikla na melodramskim osnovama, što je čini pitkijom, lako čitljivom, odnosno gledljivom, hipotetički. Predstava reditelja Gorana

Kultura

02.03.2016 u 22:05

Ostali samo dugmići

„Čovek, zver i vrlina” Luiđija Pirandela (1919) je, kako su teoretičari drame to utvrdili, salonska komedija prefinjenog humora koji izražava piščev duboki pesimizam, razočarenje u život i nepoverenje u realnost. Ovaj Pirandelov komad oživljava tradiciju komedije del arte, sočnu italijansku grotesku, kroz zaplet i likove prepune životnih sokova koji se cede i prskaju na sve strane, obuzimajući čitaoce svojom punoćom. U predstavi reditelja Egona Savina upadljivo je isisana ta živahna, razgranata Pirandelova komika. Prvo, na planu dramaturgije, tekst je bitno skraćen, izbačeno je mnogo komičkih delova koji imaju i funkciju stvaranja detaljnijih portreta likova, produbljuju prikaz njihove pokvarenosti, ali i njihovu trapavost, neveštost u tom pogledu (adaptacija Savin). Na primer,

Kultura

21.02.2016 u 09:05

Progonjena iluzija

Nastala prema motivima romana „Slobodna ljubav” (1923) ruske revolucionarke, feministkinje i spisateljice Aleksandre Kolontaj, predstava „Crvena ljubav” autorke Olge Dimitrijević ima melodramsku osnovu. Pripovest o ljubavi između Vasilise i Vladimira polazište je za istraživanje društveno-izazovnih pitanja, odnosa između privatnog i javnog, ljubavi i politike, problematike društvenih revolucija, i njihovog izneveravanja. Režija Olge Dimitrijević zadivljujuće je precizna i dosledna, zadivljujuće posebno zato što Dimitrijevićeva nije profesionalna rediteljka, već dramska spisateljica. Jezik predstave je izrastao na tlu uslovnosti i svedenosti, svojstvenom nemačkom pozorištu. Glumci mahom igraju na redovima praznih stolica za gledaoce koje su za ovu priliku prebačene i na scenu. Nikakvih

Kultura

03.02.2016 u 09:05

Ljubav (p)okreće svet

Nastao prema romantično-komičnom tekstualnom predlošku Nila Sajmona, zasnovanom na Felinijevom filmu „Kabirijine noći”, mjuzikl „Svit Čeriti” se odigrava u okruženju noćnih klubova, makroa i devojaka „za iznajmljivanje”, koje sanjaju o ljubavi koja će ih izbaviti iz sivila njujorškog podzemlja (adaptacija Mihailo Vukobratović i Slobodan Obradović). Beogradska verzija ovog brodvejskog mjuzikla, u režiji Mihaila Vukobratovića, postavljena je teatralno, donekle u pop-art maniru. Vizualne pop-artističke okvire stvaraju stripovske video-projekcije međunatpisa i komentara u pozadini, podnaslova scena, komentara radnje, u rečima i crtežima, prožetih ironijom. Oni su u stilskom skladu sa svedenim, stilizovanim dizajnom scene i kostima (scenograf Geroslav Zarić, kostimograf Tatjana Radišić), i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: tasić ana